'Atentatori' Nisu Nepoznati Francuskoj
Francuska je odbacila tvrdnje Srbije da je kovala plan o ubistvu Slobodana
'Atentatori' Nisu Nepoznati Francuskoj
Francuska je odbacila tvrdnje Srbije da je kovala plan o ubistvu Slobodana
objasnjavanja veza sa uhapsenim atentatorima. Jer, francuska veza zaista
postoji.
Pise: Gordana Igric iz Londona
Zapad uglavnom odbacuje optuzbe Srbije da je postajao plan atentata na
jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.
Potparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova, Francois Rivasseau rekao
je da su optuzbe saveznog sekretara za informacije u Jugoslaviji, Gorana
Matica, na dramaticnoj konferenciji za stampu odrzanoj 26.novembra, totalno
"neosnovane".
Mnogi komentatori ukazuju da Beograd jednostavno pokusava da odvrati paznju
javnosti od domacih problema izmisljanjem stranih zavera. Mozda se glavna
optuzba nece odrzati. Jer, mnoge ce iznenaditi cinjenica da bar jednom do
sada srpske vlasti delimicno govore istinu.
Tokom sledecih nedelja francuski zvanicnici ce se suociti sa poteskocama
prilikom objasnjavanja njihovih veza sa pojedincima iz grupe od pet ljudi
koje su jugoslovenske vlasti uhapsile u toku novembra meseca, narocito
dvojicom od njih - Jugoslava Petrusica i Miodraga Pelemisa.
Jer, francuska veza zaista postoji.
Kljucna licnost, Jugoslav Petrusic, Srbin sa Kosova poznat pod imenom
pukovnik "Jugo Dominik" je po privi put privukao svetsku javnost
1997.godine, boreci se kao ozloglaseni placenik na strani zairskog
predsednika Mobutu Sese Seko. Njegova prica dospela je na strane svetske
stampe, ukljucujuci i novine "The New York Times".
Na konferenciji za stampu Matic je rekao da su neki od uhapsenih
organizovali sto osamdeset srpskih placenika da se bore na strani Mobutua
protiv buntovnicke vojske Laurent Kabile. On takodje tvrdi da je Philip
Perrette, komercijani direktor francuske kompanije Geolink, organizovao ovu
operaciju. (Geolink odbija da komentarise tvrdnje koje se pominju u ovom
clanku).
U toku 1997.godine, francuske novine bile su pune detalja o podrzavanju
Mobutua od strane francuske vlade. Francuske vlasti su odbacile optuzbe da
su bile umesane u sukob u Zairu (koji se sada zove Demokratska Republika
Kongo). Tada se tvrdilo da je Francuska prekrsila sporazum sa Belgijom i
Sjedinjenim Drzavama o tome da nece slati vojnu pomoc na to podrucje.
Geolink, mobilno telefonsko preduzece, navodno je organizovalo prevoz
srpskih placenika.
Medjutim, poznati bosansko-srpski biznismen, pod uslovom da ostane anoniman,
rekao je ovom novinaru da su Perrette i Geolink radili po instrukcijama
francuske obavestajne sluzbe.
U intervjuu u kancelariji predstavnistva Republike Srpske u Beogradu, ovaj
biznismen je u prolece 1997. Godine potvrdio da su Perrette i Geolink
otkupljivali oruzje od jugoslovenskih vlasti i izvozili ga u Zair.
Ovaj biznismen je takodje tvrdio da je, uprkos medjunarodnom embargu na
izvoz oruzja u Jugoslaviju, u decembru 1996.godine, Geolink je prodao
modernu vojnu tehniku jugoslovenskim vlastima. U toku ove transakcije on je
cuo za umesanost francuske obavestajne sluzbe u tajne isporuke oruzja i
placenika Zairu.
U prolece 1997.godine (2.maja), jedan od direktora Geolinka Andre Martinie
izjavio je za "The New York Times", da ovo preduzece nije znalo da je
Perrette bio umesan u tajne operacije u Beogradu. Medjutim, potvrdio je da
je Perrette u poslednja tri meseca 1996.godine nekoliko puta posetio glavni
grad Jugoslavije.
On je izjavio da je preduzece zakljucilo da je Perrett zaista bio agent
francuske obavestajne sluzbe, dodavsi da je on verovatno upotrebio dobro
razvijene poslovne veze Geolinka u Zairu kao pokrice za njegove tajne
aktivnosti.
Veze izmedju ovog preduzeca i Perretta, jednog od direktora i osnivaca
firme, su tada prekinute.
Medjutim bosansko-srpski biznisman insistira da Perrette nije bio jedini
predstavnik Geolinka, krajem 1996.godine, u Beogradu. On tvrdi da je
oktobra te godine, Perrette posetio Beograd u pratnji drugog coveka I -
Jugoslava Petrusica.
"Pukovnik Jugo Dominik je takodje bio sa njim" kaze on, upotrebljavajuci
Petrusicev ratni nadimak.
"Dominik nije krio da radi za francusku obavestajnu sluzbu. Licno sam video
fotografiju na kojoj on stoji pored [tadasnjeg predsednika Francoisa)
Mitterranda kao njegov telohranitelj", rekao je biznismen.
On je dodao da je Petrusic, koga je prvi put sreo 1992.godne, kao mladic
emigrirao iz Jugoslavije i pristupio francuskoj Legiji stranaca. Petrusic
mu je takodje pokazao pasose koje je posedovao iz Francuske, Belgije i jos
jedne africke zemlje.
"On je neprestalno putovao izmedju Pariza i Beograda i nikada nije imao
problem sa vizama. U pocetku njih trojica su tvrdili da su zainteresovani
za poslovnu saradnju sa Republikom Srpskom. Sa sobom su doneli cak i
pocetne proracune, sve je izgledalo veoma ozbiljno.
"Ja sam im organizovao susrete na Palama, gde su i nocili. Dosli su ponovo
u Beograd i Pale u novembru mesecu i dva puta u decembru."
"Tek sam u decembru saznao sta ih zapravo interesuje kada su me upitali za
vojnike RS koji bi zeleli da idu u Zaire kao instruktori. Pricali smo o
tome u mom stanu, necak Mobutua je takodje bio prisutan."
Biznismen je rekao da ih je poveo na susret sa komandantom Generalstaba
jugoslovenske vojske, Momcilom Perisicem u prostorijama Generalstaba u
centru Beograda. Oni su se kasnije "hvalili kako su zaradili vise miliona
nemackih maraka sklapanjem ugovora o prodaji stare opreme jugoslovenske
armije Zairu."
"Posto su uspeli da prodaju nesto od oruzja jugoslovenske vlade i organizuju
odlazak placenika, poslovne investicije u Republici Srpskoj se vise nisu
pominjale. Nikad ih vise nisam video. Ostavljao sam razne poruke u
njihovom preduzecu u Parizu, ali su me gotovo uvek informisali da su oni na
sluzbenom putu".
Clanak "The New York Times", objavljen 1997.godine, opisuje svakodnevno
bombardovanje sa aerodroma na rubu Kisanganija u Zairu, koje su vrsili
jugoslovenski avioni sa ukrajinskim pilotima. Istetovirani srpski vojnici
obucavali su zairske jedinice kako da upotrebljavaju minobacace koje je
isporucila Srbija.
Kasnije su jugoslovenski placenici koji su se vracali iz Afrike svedocili u
vise beogradskih novina da su tri borbena aviona jugoslovenske proizvodnje,
desetak haubica kalibra 82 milimetra, 50 i 60 milimetara, hiljadu
automatskih pusaka, rucnih granata, pet borbenih kola i amunicija prodati
Zairu.
Sam 'Jugo Dominik' nije krio svoju umesanost. Kao sto je izjavio za
beogradske novine: "Drzava FRJ i njene vlasti znale su od pocetka ko sam i
nije bilo nikakve konspiracije ili neke ilegalne aktivnosti. Jednostavno,
oni su me dobro poznavali."
Toliko dobro, u stvari, da je sudeci po izjavi bosansko-srpskog biznismena,
Petrusic bio u avionu sa Milosevicem u decembru 1995.godine kada se vracao
iz Pariza posle zvanicnog potpisivanja Daytonskog mirovnog sporazuma.
Petrusic je za Perretta govorio da je on njegov "stari drug" i "veliki
prijatelj FRJ i srpskog naroda". On je potvrdio da je sluzio Perrettu kao
veza za prodaju vojne opreme.
Petrusica, medjutim, nece upamtiti kao prijatelja Konga. Sudeci po izjavama
svedoka u Kisanganiju, koje su prenele mnoge medjunarodne novine, ovaj
crnokosi, misicavi i preki covek licno je sprovodio torturu nad desetinama
zatvorenika pomocu elektricnih sokova i bajoneta.
Pre nego sto je grad pao u ruke Kabilinih buntovnika, devetnaest
zarobljenika je odvedeno i nikada se vise za njih nije culo.
Dok prica o jugoslovenskim placenicima u Zairu/Kongu izaziva veliku paznju,
malo se zna o coveku koji je bio Petrusiceva desna ruka prilikom
regrutovanja placenika i drugih aktivnosti. Poznat pod imenom 'Misa' ili
Milorad Pelemis,on je jedan od ljudi koje su jugoslovenske vlasti pritvorile
zajedno sa Petrusicem.
Ministar informacija Matic juce je objasnio da su uhapseni bili clanovi
Desete diverzantske jedinice koja je ucestvovala u masakru Bosnjaka u
Srebrenici.
Jos jednom se pokazalo da je Matic u pravu. Pelemis je bio komandant
sablasne jedinice koja je ucestvovala u masakru u Srebrenici u julu
1995.godine-najveceg masovnog zlocina od kraja drugog svetskog rata.
Pelemisovo ime se pojavio na Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u bivsoj
Jugoslaviji (ICTY), u Hagu, za vreme sudjenja Drazenu Erdemovicu pripadniku
te jedinice. Erdemovic je priznao da je ucestvovao u ubijanju sedamdeset
nenaoruzanih Muslimana u Srebrenici. ICTY ga je osudio na deset godina
zatvora, ali mu je kazna kasnije smanjena na pet godina.
Matic nije, medjutim, pomenuo da je Pelemis, koji ima stan u vlasnistvu u
Beogradu, bio veoma blizak srpskoj drzavnoj bezbednosti. Sudeci po izjavama
bivsih vojnika koji su otisli u Zair, on im je bio toliko blisak, da je
uspeo da organizuje da placenici polete sa beogradskog aerodroma,
upotrebljavajuci lazna dokumenta.
U zadimljenom i mracnom restoranu u Bjeljini, u istocnoj Bosni, grupa
placenika koja se upravo spremala za Zair, svi bivsi pripadnici desete
specijalne jedinice, izjavila je ovom novinaru u leto 1997.godine, da je
Pelemis bio njihov vodja.
Oni su potvrdili da je Pelemis saradjivao sa pripadnicima srpske sluzbe
bezbednosti da bi obezbedio jugoslovenske pasose i vakcinacije.
Nista se vise nije culo o Polemis i Petrusic/Dominiku sve do Maticevih
otkrica o njihovoj ulozi na Kosovu. Sudeci po Maticu ova grupa je
dobrovoljno sluzila za vreme NATO bombardovanja i ucestvovala je u zlocinima
nad etnickim Albancima.
Matic tvrdi da se deo te grupe trenutno u Crnoj Gori, gde sluze kao
pripadnici specijalnih jedinica pod kontrolom Mila Djukanovica, crnogorskog
predsednika.
Sa toliko mnogo epizoda istorije u kojima je ucestvovao ovaj par, glavni
razlog njihovog hapsenja mogao bi biti zelja vlasti da ih skloni na neko
bezbedno mesto, pod kljucem.
I takodje, sto dalje od Haskog suda, gde bi njihova svedocenja nanela veliku
stetu Milosevicu i njegovim saradnicima.
Gordana Igric, nedavno nagradjeni dopisnik iz Bosne i sa Kosova, jedan je od
pomocnih urednika Instituta IWPR.