Arkanova Crnogorska Veza
Da li bi postojanje Arkanovih veza sa Crnom Gorom, ukljucujuci njegovu podrsku predsedniku ove republike, moglo pruziti motiv za njegovo ubistvo?
Arkanova Crnogorska Veza
Da li bi postojanje Arkanovih veza sa Crnom Gorom, ukljucujuci njegovu podrsku predsedniku ove republike, moglo pruziti motiv za njegovo ubistvo?
Ubistvo Zeljka ("Arkan") Raznatovica u Beogradu 15. januara privuklo je veliku paznju crnogorskih drzavnih i nezavisnih medija.
Televizija Crne Gore, lojalna crnogorskom predsedniku Milu Djukanovicu, posvetila je svoj jutarnji program Arkanovoj brutalnoj smrti. Ovo predstavlja znacajan kontrast jugoslovenskim medijima koje su pod kontrolom Slobodana Milosevica i koji nisu pripisali veliki znacaj ovom ubistvu.
Medjutim, crnogorski mediji su potpuno zaobisli spekulacije nekih stranih glasila po kojima je Arkanova bliska veza sa Djukanovicem mozda pruzila moguci motiv ubistva. Komentarisuci strane izvestaje, Djukanovicev savetnik Miodrag Vukovic je rekao: " Ovde nije rec o bliskim vezama koliko zelji novinara za senzacijama".
Ipak se ne moze poreci da je njihova veza bila bliska. Arkanov otac bio je ugledni Crnogorac, partizan i visi oficir Jugoslovenske narodne armije. Iako sam Arkan nije rodjen u Crnoj Gori i nije nikada u njoj ziveo, njegove veze sa ovim mestom bile su neobicno jake. On je bio neka vrsta uzora mnogim crnogorskim "zestokim momcima" sedamdesetih i osamdesetih godina i bio je umesan u kriminalne aktivnosti ove male republike.
Za vreme rata u Hrvatskoj i Bosni, Arkan je cesto posecivao Crnu Goru i bio saveznik Milosevicevim pristalicama. Kasnije je postao saveznik i "zastitnik" oca Amfilohija, vladike Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
Ranih devedesetih godina Amfilohije se suocio sa protestima demokratske i antiratne opozicije sa Cetinja, stare prestolnice Crne Gore. Demonstranti su se bunili protiv ratoborne i nacionalisticke politike Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, za koju se zalagao Amfilohije. Arkan i njegova ozloglasena paravojna jedinica "Tigrovi" pojavili su se u cetinjskom manastiru da bi zastitili vladiku.
Medjutim, 1997. godine Arkan je iznenadio mnoge ljude podrzavajuci Djukanovica, Milosevicevog oponenta, za predsednika Crne Gore. Ova podrska Djukanovicu bila je prvi pokazatelj da se Arkan izmice kontroli beogradskog rezima.
Tokom poslednje dve godine sa pogorsanjem verbalnog rata izmedju Podgorice i Beograda, Arkan je odbio da komentarise sve osetljivije pitanje crnogorsko-srpskih odnosa. Iako je bio uvek spreman da pokaze svoju lojalnost " srpstvu", Arkan je bio ponosan na svoje crnogorsko poreklo. On nije krio svoju podrsku Djukanovicevom planu da priblizi Crnu Goru Evropi.
Uprkos Djukanovicevom obecanju da ce saradjivati sa Haskim sudom, optuzeni Arkan je posecivao Crnu Goru i boravio u njoj bez ikakvih problema. Njegova poslednja poseta bila je pocetkom decembra 1999. godine kada je njegov fudbalski tim Obilic igrao protiv podgoricke Buducnosti. Za vreme te posete Arkan se slobodno setao ulicama i odseo u najpoznatijem hotelu u zemlji "Crna Gora", sto predstavlja omiljeno mesto crnogorske vladajuce elite.
Novak Kilibarda, vodja Narodne stranke i clan vlade rekao je o Arkanovom ubistvu: "Ovo je juznoamericki sindrom. Ipak neresena ubistva i drzavni terorizam predstavljaju proslost za Juznu Ameriku, a sadasnjost i buducnost za Srbiju".
Na kraju krajeva, Crnogorci se plase da bi "drzavni terorizam" o kome govori Kilibarda mogao direktno da se prelije iz Srbije u Crnu Goru, mestu boravka Milosevicevih protivnika i potencijalnih svedoka mnogih kriminalnih aktivnosti rezima.
Milka Tadic je urednik casopisa "Monitor" iz Podgorice.
