Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

AMERICKA AKCIJA U BOSNI

Uz olaksanje mnogih, Amerikanci odlucili da upotrebe politicku i vojnu moc u Bosni
By Janez Kovac

Premda je Bushova administracija poslednjih meseci pokrenula diskusiju o povlacenju svojih trupa sa Balkana, nedavne americke akcije u Bosni ukazuju da ona obnavlja svoje obaveze u regionu.


U toku poslednjih desetak dana, americke jedinice ucestvuju u akcijama protiv separatista i ratnih zlocinaca. Nakon duzeg perioda relativne neaktivnosti NATO-a u Bosni, ova dejstva poklopila su se sa posetom americkog drzavnog sekretara Colina Powella.


Powell, koji se nalazio na turneji po Balkanu, pripada onom delu americke administracije koji se zalaze za dugorocnu i aktivnu prisutnost u ovom regionu.


Tri dana nakon Powellovog dolaska, snage stabilnosti, SFOR, uhapsile su Dragana Obrenovica, bosanskog Srbina koji je osumnjicen za ratne zlocine. Njega optuznica tereti da je pocinio zlocine u istocnoj Bosni. "Neka danasnje hapsenje posluzi kao upozorenje onima kojima savest nije cista", kaze se u saopstenju NATO-a.


Samo dva dana kasnije, jedince SFOR-a upale su u centralu Hercegovacke banke u zapadnom Mostaru. Veruje se da je ova banka predstavljala glavni izvor finansija ekstremista cija je namera bila da uspostave odvojeni hrvatski entitet u Bosni i Hercegovini. To je bio SFOR-ov drugi pokusaj da zauzmu ovu banku. Prvi pokusaj zavrsio se neuspesno nakon sto je razbesnela gomila prebila nekoliko zapadnih zvanicnika. Ovaj put, u zelji da se izbegne bilo kakvo neprijatno iznenadjenje, jednice su dosle uz pratnju tenkova i oklopnih kola, blokirajuci gotovo ceo grad.


Jedinice SFOR-a zaplenile su i kljucnu dokumentaciju za koju se ocekuje da ce potvrditi da je ova banka, osnovana od strane visokih funkcionera Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, izvrsila transakciju ogromne kolicine novca kako bi obezbedila lojalnost vaznih vojnih, policijskih i obavestajnih oficira bosanskih Hrvata.


Ova akcija SFOR-a obelezila je kraj mekog pristupa medjunarodne zajednice u toku krize u Bosni.


Do ovog poslednjeg incidenta doslo je kada je HDZ organizovala referendum o stvaranju zasebne drzave bosanskih Hrvata, na dan odrzavanja izbora proslog novembra. Zbog toga je Ante Jelavic, clan bosanskog tripartitnog predsednistva i tadasnji lider nacionalisticke partije HDZ-a, smenjen od strane Viskog UN predstavnika Wolfganga Petritscha.


Smena Jelavica i dva visoka predstavnika HDZ bila je jedina Petritscheva opcija. Da su pokusali da ignorisu ili pregovaraju sa ekstremistima, medjunarodni kredibilitet UN-a bio bi ostecen zajedno sa novoizabranom umerenom vladom koalicije Alijanse za promene.


Lideri HDZ javno su tvrdili da je cilj njihove akcije zastita prava bosanskih Hrvata. Medjutim, mnogi posmatraci ovaj potez tumace kao poslednji pokusaj politickog opstanka, nakon sto su umerene struje izabrane na najvise drzavne i federalne funkcije posle proslogodisnjih izbora u novembru. Nekoliko zapadnih diplomata prokomentarisalo je da je nedavni "ustanak" bosanskih Hrvata predstavljao dobro organizovanu akciju koja se odvijala u tajnom sporazumu sa strakom HDZ-a iz Hrvatske.


Isti izvori takodje tvrde da su lideri HDZ-a ucestvovali u tajnim pregovorima sa njihovim kolegama iz Srpske demokratske stranke, SDS. Prirodno je da ovakvi razgovori uvecavaju strahovanja da se obnavljaju diskucije o etnickoj podeli Bosne i Hercegovine. Ovom prividjenju etnicki podeljene Bosne doprinela su i predizborna obecanja americkog predsednika Georgea Busha da ce smanjiti americku prisutnost na Balkanu.


Uzimajuci u obzir da je Amerika odigrala kljucnu ulogu u okoncanju rata u Bosni, bilo kakvo smanjenje njene prisutnosti u regionu nacionalisti bi mogli protumaciti, ne samo u Bosni vec i sire na Balkanu, kao zeleno svetlo za ostvarivanje svojih separatistickih ciljeva.


Nakon preuzimanja duznosti, Bushov tim promenio je stav o Bosni. Izlgeda da je unutar americke administracije vodjena zestoka debata izmedju Stejt departmenta koji se zalaze za pristunost na Balkanu i Ministarstva odbrane koje podrzava postepeno povlacenje iz regiona. Izgleda da trenutno pobedjuje stav Stejt departmenta.


Powellova poseta s ciljem da se utisaju strahovanja od americkog povlacenja iz regiona, poklopila se sa izborima u Crnoj Gori, za koje se veruje da su uvod u raspisivanje referenduma. Sjedinjene Drzave protive se ovakvom potezu, narocito zbog toga sto bi on potpomogao pozive za nezavisnost Kosova.


Powellova obecanja o trajnoj politickoj i vojnoj prisutnosti u regionu, kao i dogadjaji koji su se u Bosni desili u vreme njegove posete dolaze u presudnom momentu. Iako mnogi pozdravljaju posvecenost Powella i americkog ambasadora u Bosni Thomasa Millera, stav americkog Ministarstva odbrane i dalje je izvor zabrinutosti.


Janez Kovac je redovni dopisnik IWPR.