Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

„Nisam video ništa“ – tvrdi bivši zvaničnik iz Srebrenice

Svedok Dane Katanić bio je zvaničnik lokalne vlasti koji se sa Radovanom Karadžićem sreo nakon što je Srebrenicu zauzela vojska bosanskih Srba.
By Velma Šarić
  • Haški svjedok Dane Katanić. (Fotografija: ICTY)
    Haški svjedok Dane Katanić. (Fotografija: ICTY)

Bivši zvaničnik bosanskih Srba posvedočio je ove sedmice da njegov politički lider, Radovan Karadžić, tokom sastanaka koji su održavani nakon zauzeća Srebrenice 1995. godine nikada nije spomenuo ubijanje bosanskih Muslimana.

Dane Katanić, koji se na suđenju Karadžiću pojavio kao svedok odbrane, bio je za vreme rata predsednik opštine Skelani.

Ranije u sastavu opštine Srebrenica, Skelani su bili pretvoreni u zasebnu lokalnu jedinicu sačinjenu od područja sa srpskom većinom, kojima su upravljale vlasti bosanskih Srba.

Katanić je rekao da je nakon što su snage bosanskih Srba 11. jula 1995. zauzele Srebrenicu, bio prisutan na dva ili tri sastanka koja je održao Karadžić. Svedok je rekao da je prvi od tih sastanaka održan istoga dana, dok je drugi „gotovo sigurno“ usledio 14. jula.

„Ali se takođe sećam, i to sa apsolutnom sigurnošću, da predsednik Karadžić tom prilikom nije nijednom spomenuo bilo kakva ubistva, ili ubijanja, ili zločine nad Muslimanima“, kazao je on.

Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene bosanske Republike Srpske (RS), Karadžić je optužen da je planirao i nadzirao masakr koji je u julu 1995. počinjen nad preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici; kao i opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je stradalo skoro 12,000 ljudi.

U optužnici se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Karadžić se u sudnici brani samostalno.

Svedok je izjavio da su dani nakon pada Srebrenice bili „veoma teški“.

„Sećam se da su sastanci koje sam u to vreme imao sa predsednikom Karadžićem bili intenzivni i detaljni“, rekao je on.

Na prvom sastanku, održanom 11. jula, Katanić je – kako je naveo – želeo da lično raspravi sa Karadžićem pitanje „potencijalnih pretnji“ Skelanima i tamošnjem stanovništvu tokom i nakon operacije Srebrenica.

„Lično, mi smo bili zabrinuti da se nešto ne dogodi, nekakvi napadi – a u Skelanima je bila velika koncentracija civila“, objasnio je Katanić.

On je dodao da se raspravljalo i o „administrativnim“ pitanjima, poput onog „da li bi Skelani i Srebrenica trebalo da budu jedna ili dve opštine“.

Drugi sastanak se ticao Miroslava Deronjića, koji je bio predsednik ogranka Karadžićeve Srpske demokratske stranke (SDS) u Bratuncu, opštini koja se nalazi severno od Srebrenice i Skelana.

Deronjić je 2003. priznao krivicu po tački optužnice koja se odnosila na progon, jer je naredio napad na bratunačko selo Glogova, u kojem je bilo ubijeno 65 bosansko-muslimanskih civila. Deronjić je umro 2007. u Švedskoj, tokom izdržavanja desetogodišnje zatvorske kazne.

„Deronjić je bio moj stari poznanik, ali mi se nije dopadao, i ja sam se protivio da on postane novi nosilac civilne vlasti u Srebrenici“, rekao je Katanić sudu. „Smatrao sam da se radi o pogrešnom čoveku za taj posao.“

Svedok je još jednom naglasio da „nije bilo nikakvih podataka ni o kakvim ubistvima zarobljenika iz Srebrenice – ni na jednom od sastanaka koji smo [Karadžić i ja] održali“.

Tokom unakrsnog ispitivanja od strane tužilaštva, Katanić je rekao da su Skelani bili „u krajnjoj liniji mirno mesto“. On je kazao kako mu nije poznato da je Milenko Trifunović – komandant jedinice za specijalne operacije iz tog mesta – u Sarajevu 2009. bio proglašen krivim za genocid.

Kataniću je bilo postavljeno i pitanje o sastanku koji je 13. jula 1995. održao s Deronjićem u Bratuncu.

„Da, otputovao sam u Bratunac, i video sam da su tamo [bili] autobusi koji su odvozili ljude, očigledno Muslimane – odvozili ih negde, ali zaista nisam na to previše obraćao pažnju“, kazao je on.

Katanić je dodao da „po prirodi nije radoznao čovek“.

„Tamo se dešavalo mnogo toga, bilo je buke, ljudi, i uopšte nisam želeo da gledam ono što nije trebalo da gledam“, rekao je on.

Na pitanje da li može da potvrdi kako je tog dana u Bratuncu video više hiljada bosansko-muslimanskih muškaraca – koji su tamo zadržani preko noći, da bi 14. jula bili ubijeni – svedok je odgovorio kako „nema pojma, ali tamo nije bilo više hiljada muškaraca“.

„Zaista ne mogu da poverujem u to“, dodao je on.

Svedok je rekao da ne zna ništa ni o streljanju oko 1,000 muslimanskih muškaraca koje se odigralo u obližnjem selu Kravica. Međutim, priznao je da „jeste čuo da se tamo dešavaju neki nemiri i problemi“, koji su bili „izazvani ubistvom jednog srpskog vojnika“.

„Ali ja ne znam ko je ubio koga, zašto, kada – zaista ne znam“, kazao je on.

Katanić tvrdi i da nije video nikakve leševe u Kravici dok je 14. jula išao na sastanak sa Karadžićem.

„Nisam video ništa, sa Karadžićem nisam razgovarao ni o čemu, nije imalo šta da se vidi.“

I dok se jedan drugi svedok odbrane seća da je u tom selu video gomilu leševa, Katanić je rekao kako definitivno „nije video ništa“.

Na samom kraju unakrsnog ispitivanja, tužilaštvo je Katanića zamolilo da se prepozna na fotografiji načinjenoj na mitingu podrške Karadžiću i vojnom generalu bosanskih Srba, Ratku Mladiću, koji je bio održan 1996. godine, u vreme kada su njih dvojica već postali begunci. Dete koje na toj fotografiji stoji pored Katanića nosilo je transparent na kojem je pisalo „I ja sam ratni zločinac“.

„O, to sam ja na toj slici“, kazao je Katanić, koji je delovao iznenađeno. Međutim, nije mogao da se seti da li je ikada učestvovao u „jednom takvom događaju“.

Suđenje se nastavlja iduće sedmice.

Velma Šarić je saradnica IWPR-a iz Sarajeva.