Povratak HDZ-a?

Siroko nasmesena lica razdraganih celnika HDZ-a, nacionalisticke stranke pokojnog predsednika Hrvatske Franje Tudjmana, preplavile su hrvatske medije. Govori se o trijumfu i velikom povratku te stranke.

Posle deset godina vladavine Hrvatskom, stranku je do nogu potukla sadasnja vladajuca sestorka na parlamentarnim izborima 3. januara. Sada je, ipak, pobedila u velikom stilu jer je od 21 zupanije, koliko ih u Hrvatskoj ima, postala najjaca stranka u njih 14. To je, medjutim, Pirova pobeda.

Ova stranka je pojedinacno mozda najjaca partija, ali je malo verovatno da bi mogla da samostalno organizuje lokalnu vlast, a nema mnogo izgleda da ce s njom neko uci u koaliciju. U vecini zupanija vlast ce, najverovatnije, formirati clanice sestostranacke koalicije. Otuda su posledice ovih izbora, pre svega, da ce vladajuca sestorka, prilicno uzdrmana unutrasnjim razmiricama, morati da zbije redove, da bi na lokalnom nivou parirala HDZ-u.

Neki analiticari skloni su da trijumf HDZ relativiziju. Situacija zaista nije jednoznacna. Uporede li se HDZ-ovi rezultati s cinjenicom da je ta stranka dosad kontrolisala dve trecine lokalnih vlasti, onda je ona u padu.

Ako se za poredjenje uzme broj glasova koje je osvojila pre godinu dana na parlamentarnim izborima, onda je ostala priblizno na istom.

Ipak, svi koji govore o velikom uspehu HDZ-a obzirom da se u poslednjih godinu dana cinilo da ona uopste nece opstati, i na istrazivanja koja su joj redom predskazivala veliki poraz.

Iako ce koalicija levog centra, koju predvode socijaldemokrati premijera Ivice Racana, preuzeti veliki deo lokalne vlasti, rezultati izbora su vrlo ozbiljan, upozoravajuci signal.

Vladajuca koalicija svoje glasace nije uspela motivisati da izadju na glasanje. Za razliku od glasaca HDZ-a i desnih opcija, koji su uspeli da se konsoliduju, te su se ovog puta masovno pojavili na biralistima.

Izostanak glasaca sestorke objasnjava se njihovim razocaranjem. Aktuelna vlast nije uspela opravdati velika ocekivanja koja su se lani u nju polagala. Ekonomska je situacija sve teze podnosljiva i, sto je najgore, ne vidi se tome kraj. Ima se osecaj da ekonomska propast jos nije zaustavljena.

Infantilne svadje u vladajucoj koaliciji, preganjanja oko marginalnih stvari, takodje su obeshrabrili glasace sestorke. Demoraliziranost i apatija imaju u Hrvatskoj masovne razmere i materijalizovale su se u ogromnoj izbornoj apstinenciji, vecoj od 50 posto.

Vladajuca je koalicija odgovorna za rezultate lokalnih izbora i zato jer je dopustila da u godinu i po, koliko je na vlasti, u zaborav padne svo negativno nasledje HDZ-a. Od preuzimanja vlasti sestorka, istina, govori da je zateceno stanje grozno, ali cak ni za evidentan lopovluk i korumpiranost bivse vlasti niko nije odgovarao.

Vladajuca koalicija nije ucinila nista da se zlocudna ostavstina njenih prethodnika politicki delegitimise, nije otvorila proces detudjmanizacije Hrvatske, HDZ-u je prakticno sve oprosteno. Aktualna je vlast pomogla povratku HDZ-a i time sto je dopustila da desnica Hrvatsku uvuce u debate oko toga ko je izdajnik "nacionalne stvari". Takve debate u zemlji s jos otvorenim ratnim ranama lako podgrevaju nacionalisticke emocije.

HDZ i ekstremne desnicarske skupine, koje u poslednje vreme marsiraju Hrvatskom, pokusavaju da poseju sumnju u "hrvatstvo" vladajuce garniture, prikazujuci je kao potencijalnog izdajnika "nacionalne stvari".

Politicka scena nastoji se, pojednostavljeno, svesti na sukob "Hrvata" i "crvenih", kako se zovu bivsi komunisti. Onih koji su za hrvatsku drzavu i onih koji su u tom pogledu sumnjivi.

Prica o ugrozenosti drzave i polarizaciji potrebna je desnici da mobilise svoje simpatizere, da osami socijaldemokrate, kao osovinsku stranku sestostranacke vlasti, i da na svoju stranu privuce njihove koalicione partnere. Tom se otvorenom talasu nacionalistice histerije koja je preplavila zemlju vlast nije oduprla. Naprotiv, pristajuci da neprestano pruza dokaze svoje nacionalne ispravnosti, zapravo ga je podrzala. Nije shvatila da je njena jedina sansa u normalizaciji Hrvatske.

Generalno, aktuelna se vlast pokazala nedoraslom. Nemoc demokratskih stranaka i u nekim je drugim tranzicijskim zemljama utrla put povratku desnice. U Hrvatskoj dotle jos nije doslo, ali ni takav se rasplet vise ne cini nemogucim.

Jelena Lovric je vodeci komentator u Hrvatskoj, ciji se tekstovi redovno objavljuju u rijeckom "Novom listu".