Sverceri ljudi rizikuju zivote na nemirnom albanskom moru

U zoru, zastareli kineski ronilacki brod, koji je albanska mornarica kupila da bi ga koristila kao patrolni camac, obilazi obalu u blizini ruinirane luke Vljore na jugu Albanije u potrazi za krijumcarima ljudi.

Mornari na palubi broda u potrazi su za svercerskim gumenim gliserima, poput onog koji je potonuo u ranim jutarnjim casovima 9. januara, kada je 20 Albanaca iz siromasne oblasti Skoder naslo smrt u moru.

Njihov gliser bio je predvidjen za osmoro ljudi. Umesto toga, napustio je Vljoru po nemirnom moru pod teretom 38 putnika. Svi su bili ilegalni imigranti ocajnicki reseni da predju 65 kilometara mora koje ih deli od Italije.

Bez pojaseva za spasavanje ili signalnih raketa kojima bi privukli paznju obalske straze, vise od polovine ljudi naslo je smrt pod talasima od 3 metra.

Ilir Manco, komandant pomorske oblasti Vljora, priznaje da cak i kada ljudi sa njegovog broda primete neki od tih sicusnih camaca – sto je malo verovatno zbog lose vidljivosti u tami – malo je toga sto mogu uciniti. Nisu dovoljno brzi da bi pratili camac, a nije im dozvoljeno da upotrebe dvocevni top kalibra 14 mm koji se nalazi na pramcu broda.

“Sverceri prelaze nocu i kada je more nemirno, jer se camci tada ne mogu opaziti ni na radaru ni golim okom”, kaze Manco. “Cak i ako budu primeceni, krecu se brzinama od 35 do 70 cvorova, sto je daleko brze od vecine nasih plovila. Ponekad su brzi i od helikoptera.”

Balkan je oduvek bio tacka ukrstanja civilizacija i kultura, ali nakon pada komunizma u Jugoslaviji i Albaniji, ovaj region je dobio novu ulogu kao tranzitna ruta na putu krijumcara koji prevoze ljude i narkotike.

Nijedno od resenja koja pocivaju na povisenim merama bezbednosti ne moze zaustaviti sverc ljudi, droga i cigareta. Ono sto pokrece ovaj posao jeste siromastvo. Prema podacima Svetske banke, Albanija je najsiromasnija zemlja u Evropi.

Gotovo jedna cetvrtina Albanaca nema zaposlenje, a jos mnogo njih ne moze da zaradi platu od koje bi se moglo ziveti. Samo 18 procenata stanovnistva se redovno snabdeva elektricnom energijom i samo jedno od sest domacinstava stalno ima tekucu vodu.

Zene se svercuju na Balkan iz Ukrajine, Moldavije, Rusije i Rumunije, a zatim dalje kroz Centralnu Evropu ili preko Jadranskog ili Jonskog mora u Italiju.

Ilegalni imigranti dolaze sa Balkana i iz bivseg Sovjetskog Saveza, ali i sa udaljenih kurdskih teritorija ili iz Avganistana. Njihova zelja da se dokopaju Evropske unije otvara priliku za unosan posao, a prema podacima albanske policije svaki putnik placa ovu uslugu 1.300 – 1.500 evra. Prenosenje heroina i sverc cigareta su veliki posao, koji se vodi paralelno sa krijumcarenjem ljudi.

U pokusaju da resi ovaj problem, albanska mornarica se povezuje sa bolje opremljenim italijanskim kolegama. Ali beskrupulozna taktika koju primenjuju sverceri otezava svaki pokusaj njihovog zaustavljanja kada camci jednom podju sa obale.

Vlasti u Albaniji pojacavaju napore da zaustave svercere. “Dok vlada nije zapocela akciju 2003. godine, gliseri su cekali u luci kao taksi. Sve je bilo sasvim javno”, izjavio je jedan covek u kafeu u Vljori.

Sada su camci skriveni, ali kao sto pokazuje nedavna tragedija, sverceri su i dalje odlucni da nastave sa prevozom svog nezakonitog tereta.

Komandant Manco je ogranicen nedostatkom sredstava i opreme. “Nasi brodovi imaju ogranicenu brzinu. Amerikanci i Italijani su nam poklonili neke camce, ali za njih nam nedostaju rezervni delovi. Na nekima motori nikada nisu ni radili”, kaze on.

Uobicajeni trik koji sverceri koriste da bi usporili progonitelje jeste bacanje u more ljudi koje prevoze, koje policija onda mora da vadi iz mora, dok oni nastavljaju punom brzinom.

Nedostatak sredstava nije jedini faktor koji onemogucuje vlasti u hvatanju svercera. Korumpirani zvanicnici tolerisu promet na granicnim prelazima. Ubrzana izgradnja neobicno luksuznih i praznih stambenih zgrada na propalim ulicama Vljore pokazuje da neki ljudi imaju velike kolicine gotovine koju treba oprati, bas kao i novi BMW-i i mercedesi sa zatamnjenim staklima koji krstare sumornim bulevarima.

Ilir Rokaj, sef saobracajne policije u Vljori, uhapsen je 20. janauara zbog sumnji da je organizovao svercerski lanac. Ispostavilo se da je jedan od svercera koji su preziveli tragediju od 9. januara, Artur Rokaj, sin sefa policije – iz oblasti Skoder, u kojoj vlada bezakonje i iz koje poticu mnogi od nastradalih.

Erion Veliaj, iz organizacije “Mjaft” (“Dosta”), grupe za gradjansku akciju, kaze da je tragedija imigranata direktno povezana sa korupcijom. “Policajci nizeg ranga imaju prosecnu platu od oko 100 evra mesecno, pa je otuda verovatnoca da ce primiti mito veoma velika”, kaze on.

Ali, u ovom slucaju, dodaje, u organizivanje svercerskog lanca bili su umesani i policajci na visokim polozajima; nizi policajci su samo izvrsavali naredjenja.

Kontrolisanje kopnenih granica Albanije jednako je tesko kao i kontrolisanje nemirnog mora. U proseku, svaki od albanskih granicara pesice patrolira duz 25 kilometara granice u planinskim oblastima. Retko imaju na raspolaganju vozila ili modernu opremu, kao sto su senzori kretanja ili oprema za nocno posmatranje, koja bi im pomogla u obavljanju duznosti.

Proslog meseca, dva dogadjaja skrenula su paznju na ovaj inace slabo rasvetljeni nezakoniti biznis u kojem se okrecu milijarde dolara.

Albanska policija i policija UN zaplenile su 30. i 31. januara velike posiljke heroina, ukupno 55 kg, u dva prepada, na granici Kosova i Srbije i Crne Gore, i u Kukesu na severu Albanije.

Marko Nicovic, advokat i bivsi policajac iz Beograda, izjavio je za IWPR da do 95 odsto kopnenih ruta iz Turske, gde se opijum preradjuje u heroin, na putu do zapadnih trzista prelazi preko Balkana. “Tri do cetiri tone heroina prodju kroz ovaj region svakog meseca”, kaze Nicovic.

On je naveo dve glavne rute: jedna ide preko Nisa na jugu Srbije do Kosova, zatim u Albaniju i preko mora u Italiju, a druga na sever preko Beograda ili Zagreba do Evropske unije i SAD.

“Albanske grupe imaju veze u Turskoj, na Kosovu i u dijaspori u Zapadnoj Evropi i SAD, sto znaci da kontrolisu svercerski kanal visokog kvaliteta”, istice on, “ali blisko saradjuju i sa Srbima, Crnogorcima i Rusima.”

U svetu kriminala, dodaje Nicovic, politika i istorija nemaju veliki znacaj. Vazni su samo moc i profit. Ove bande nisu specijalizovane. Kada jednom organizuju infrastrukturu za prelazak granice, mogu danas krijumcariti heroin, sutra zene, a prekosutra cigarete. Dokle god balkanske zemlje budu linija razgranicenja izmedju bogatih i siromasnih, u njima ce uvek biti dobrih prilika za one koji ocajnicki zele da se brzo obogate, ili da pobegnu najbrze sto mogu.

Albanske pomorske patrole su pocetak. Ali dolazak prosperiteta koji ce dotaci i obicne ljude jedini je pravi odgovor na fenomen krijumcarenja, a to se ne moze dogoditi preko noci.

Nil Barnet je novinar koji se bavi jugoistocnom Evropom.