Nova dogadjanja u aferi 'dafiment'
Bivsoj vlasnici banke, osumnjicenoj za veliku prevaru, dozvoljeno je da misteriozno napusti zemlju.
Nova dogadjanja u aferi 'dafiment'
Bivsoj vlasnici banke, osumnjicenoj za veliku prevaru, dozvoljeno je da misteriozno napusti zemlju.
Dafina Milanovic, vlasnica "Dafiment banke" koja je opljackala srpske stedise pocetkom devedesetih godina, nedavno je napustila Beograd i nalazi se na Kipru. Vest je u Srbiji odjeknula kao bomba, jer je ona nekoliko proteklih godina provela u kucnom pritvoru, a pasos joj je bio oduzet.
Pojedinci veruju da se ona tamo otisla da bi vratila izgubljena sredstva njene banke, dok drugi misle da je rezim jednostavno zeleo da je se otarasi zato sto je isuvise znala o njegovoj umesanosti u ovaj skandal.
Desetine hiljade Srba pogodjeno je kolapsom "Dafiment banke". Mnogi od njih su penzioneri koji su izgubili svoju zivotnu ustedjevinu.
Pojedinci procenjuju da je u inostranstvo iz "Dafiment banke" izneto 200 miliona maraka. Profesor Kostadin Pusara, koji je pokusavao da spase "Dafiment banku", tvrdi da Dafina Milanovic "ima dosta novca u inostranstvu koji bi pod odredjenim uslovima mogao biti stavljen u funkciju".
Pocetkom 1992.godine, godinu dana pre pada "Dafiment banke", jedan penzionisani policajac koji je radio za ovu banku uhvacen je na aerodromu u Beogradu sa pet miliona maraka u torbi. Pre toga je dva puta uspeo da iznese novac iz zemlje.
Proslog leta Milanovic je izjavila da je spremna, ako joj vlasti vrate pasos, da novac sa racuna njenog muza ulozi u obnovu Srbije.
Izvori u Beogradu veruju da je ona pokusala da u Svajcarskoj i Austriji podigne novac sa svojih racuna, ali da joj to nije bilo odobreno zbog bliske veze sa jugoslovenskim predsednikom, Slobodanom Milosevicem.
Procenjuje se da Milanoviceva nije deponovala novac na Kipru. Prica se da je ona tamo otisla samo zato sto njen brat ima kucu na Kipru.
Mnogi od zrtava njene prevare tvrde da je ona sebi izdejstvovala slobodu ponovo paktirajuci sa srpskim rezimom. "Naprosto su je pustili da ode, jer je suvise znala o njima", smatra Radojka S., sezdesetogodisnja penzionerka koja je izgubila svu zivotnu ustedjevinu od 23.000 maraka kada je doslo do propasti banke.
Pocetak "Dafimenta" vezuje se za devedesete godine. U ocajnickoj potrazi za novcem, srpska vlada zamrzla je deviznu stednju gradjana. Zbog toga su ljudi bojkotovali drzavne banke i drzali novac u slamaricama. Zvanicnici su se dovijali kako da dodju do tog novca.
Odgovor je stigao u vidu "Dafiment banke" koja se bazirala na principu piramide. Dafina Milanovic je 1992.godine osnovala ovu banku uz pomoc vlasti. Stedisama je ponudjena ogromna mesecna kamata - od 11 do 15 odsto za devizne, i od 75 do 195 odsto za dinarske uloge. Desetine hiljada ljudi cekalo je u redovima da bi ulozilo novac. Pojedinci su, cak, prodavali kuce i stanove da bi ulozili novac.
Vlada je u nedostatku gotovog novca upotrebila sredstva ulozena u ovu banku da bi finansirala rat u Bosni i suzbila socijalne nemire. Mesecne kamate pomogle su mnogim stedisama da prezive.
Dafina, koju je sirotinja zvala "srpskom majkom", ubrzo je stekla veliku popularnost. Ova punacka sredovecna zena bila je poznata po pretencioznim ruzicastim sesirima i sa odvise zlatnog nakita na sebi. Cesto se slikala sa visokim funkcionerima, ili sa ljudima bliskim vlasti. Bila je rado vidjen gost i na televiziji, odakle je ubedjivala stedise da ne brinu za svoj novac. U udarnim emisijama RTS je "pozivala" gradjane da uloze novac u sigurne ruke.
Oko cetiri milijarde nemackih maraka pristiglo je u ovu banku. Dafina je nastavila da deli novac srpskim liderima u Hrvatskoj i Bosni, i unutar same Srbije.
Novcem iz "Dafiment banke" finansiran je kompleks u Erdutu, u Hrvatskoj, koji je u to vreme bio centar za obuku "Tigrova" Zeljka Raznatovica Arkana. U srpske zeleznice i beogradski poslovni centar, Vukov spomenik, ulozeno je 39 i 15 miliona nemackih maraka.
Medjutim, dani "Dafiment banke" bili su odbrojani. Kada je pocela da pada piramidalna sema, doslo je do prave panike medju stedisama. Oni su trcali do banke da podignu svoj novac, uzaludno cekajuci u kilometarski dugim redovima. Beograd nikada nije video vece redove.
"Dafiment banka" je bankrotirala ostavsi duzna svojim stedisama stotine miliona maraka. S obzirom na umesanost rezima u ovu prevaru ne iznenadjuje to sto je drzava odugovlacila sa sudskim raspletom ovog slucaja. U medjuvremenu, "nestale" su diskete sa spiskovima stedisa i spiskovima onih koji su uspeli da podignu novac. Zbog nestalih disketa u istraznom postupku, Privredni sud u Beogradu nije mogao da dovede proces do kraja.
Nezadovoljstvo javnosti okrenulo se ka Dafini Milanovic. Vlasti su konfiskovale njen pasos i stavile je u kucni pritvor. Ona je izjavila pred novinarima, opisujuci svoje muke, da bi "sve dolare i marke ovog sveta dala samo ako bi je pustili da ode sama do toaleta".
Milenko Vasovic je redovni dopisnik IWPR.
