Makedonski covek mira

Predsednik Boris Trajkovski i osam clanova njegovog kabineta poginuli su u cetvrtak rano ujutro, kada se njegov avion srusio u nevremenu iznad Bosne.

U tragicnom obrtu sudbine, pad aviona 27. februara dogodio se samo nekoliko sati pre nego sto je njegova vlada trebalo da podnese zahtev za prijem u clanstvo Evropske unije, EU, na ceremoniji u Dablinu.

Vladina delegacija odmah se vratila nazad u Skoplje na sednicu koja je hitno sazvana uz najvise mere bezbednosti, dok je policija u prestonici stavljena u stanje pripravnosti.

Po Ustavu, predsednik parlamenta, Ljupco Jordanovski, sada preuzima funkciju vrsioca duznosti predsednika.

Trajkovski, arhitekta Ohridskog mirovnog sporazuma iz 2001. godine, kojim je zavrsen opsti gradjanski rat, dobio je podrsku sirokog politickog i etnickog spektra u zemlji. Kao vazan saveznik medjunarodne zajednice, zbog svoje vere u toleranciju i dijalog, predstavljao je primer stabilnosti i sirine pristupa u ovom nemirnom regionu.

Uprkos jakoj kisi Makedonci su palili svece i stajali mirno ispred parlamenta, odajuci tako postu pokojnom predsedniku. Lokalne televizijske i radio stanice prekinule su emitovanje programa da bi objavile najnovije vesti, dok su iz citavog sveta pristizali izrazi saucesca.

Vidno pogodjeni Havijer Solana, predstavnik EU za spoljne poslove koji je blisko saradjivao sa Trajkovskim na Ohridskom sporazumu, izjavio je: “Bio je to covek velike strasti i vizije. Bio sam sa njim u mnogim teskim trenucima, danima i nocima. Ucinicemo sve sto je moguce da ostvarimo njegov san o priblizavanju Makedonije EU.”

Bivsi sekretar NATO Dzordz Robertson rekao je: “Ovo je prava tragedija za Makedoniju i Evropu. Oprastam se od odvaznog drzavnika koji se borio za demokratske vrednosti u zemlji.”

Ispred sedista NATO u Briselu zastave su spustene na pola koplja.

Kod kuce, Trajkovski je bio omiljen kod mnogih. Ljudi su ga dozivljavali kao coveka sa vizijom i snaznom religijskom verom, cija karijera, za razliku od mnogih u javnom zivotu Makedonije, nije bila uprljana finansijskim skandalima.

Ovaj cetrdesetsedmogodisnji pravnik usao je u politiku krajem 1998, kao zamenik ministra spoljnih poslova, da bi se ubrzo proslavio aktivnom ulogom koju je imao kada su stotine hiljada Albanaca bezali sa Kosova u Makedoniju.

Trajkovski je za drugog predsednika Makedonije posle njenog odvajanja od Jugoslavije izabran 1999. godine. Mada je bio kandidat nacionalisticke stranke desnog centra VMRO-DPMNE, dobio je veliku podrsku albanskih glasaca koji su retko glasali za kandidate iz redova etnickih Makedonaca.

Vec na pocetku mandata uspeo je da se distancira od svoje stranke koja je zauzimala sve tvrdokornije stavove i najsire je dozivljavan kao jedini politicki akter koji moze da privuce i Albance i Makedonce.

Mada je njegova uloga kao predsednika bila uglavnom ceremonijalna, Trajkovski – koji je tecno govorio engleski jezik i uspeo da izgradi snazne veze sa Briselom i Vasingtonom – odigrao je vaznu ulogu u postavljanju Makedonije na mapu sveta. Bio je uspesan zagovornik integracije u NATO i EU.

Samo jedan dan pre pada aviona, prikazan je na televizijskom snimku kako se smesi i govori novinarima da je zahtev za clanstvo u EU, koji je nosio njegov potpis, projekat za koji postoji sirok konsenzus i koji moze ujediniti sve gradjane bez obzira na njihovo etnicko poreklo.

Njegova uloga kao izmiritelja, koji je cesto posredovao izmedju medjunarodne zajednice i tvrdokornih nacionalista, bila je presudna u vreme mirovnih pregovora 2001. godine. Uprkos pozivima iz kabineta tada vladajuce VMRO da se uvede vanredno stanje i zapocne opsta ofanziva protiv albanskih pobunjenika, Trajkovski je uspeo da obe strane dovede za pregovaracki sto i tamo ih zadrzi.

Njegovo insistiranje na tome da je mirovni sporazum jedina alternativa podeli i da je moguce napraviti jedinstvenu, modernu, multietnicku drzavu, izdvojili su ga kao jednog od maloborjnih istinskih liberala koji su se pojavili na rusevinama bivse Jugoslavije.

Mada je Trajkovski dobio pohvale za nacin na koji je resavao krizu, u pocetku je bio kritikovan zbog pokusaja da pridobije glasove Albanaca tokom izborne kampanje 1999. godine.

Protivnici iz redova socijaldemokrata bili su besni zbog njegove saradnje sa Demokratskom partijom Albanaca, DPA, nazivali su njegovu pobedu “necistom“ i optuzivali ga za prikupljanje glasova na zapadu zemlje gde Albanci dominiraju. Prvo su odbili da priznaju njegov uspeh i sa omalovazavanjem ga nazivali “Gradjanin Trajkovski“.

U nizu brzih poteza kojima je razresio ovaj sukob Trajkovski je pokazao razvijeni pragmatizam, koji ce kasnije izbiti u prvi plan, i pazljivo se repozicionirao kao nepartijski sef drzave. U upecatljivom govoru pred parlamentom odmah posle pobede, saopstio je da ce biti “predsednik za sve“.

Njegov cesto direktan nastup pocivao je na izrazenom instinktu i osecaju za politicko pregovaranje, sto ga je izdvajalo od mnogih makedonskih politicara koji su zapazeniji po talentu za zamagljivanje situacije i poziranje.

Bio je aktivan pripadnik Metodisticke crkve i govore je cesto zavrsavao recima: “Bog blagoslovio Makedoniju“. Njegova vera je siroko dozivljavana kao fundamentalna za njegovu politicku viziju tolerancije i pomirenja u zemlji i regionu koji su tako cesto bili podeljeni sektaskim i etnickim sukobima.

Vazduhoplovne vlasti u Bosni objavile su da niko nije preziveo avionsku nesrecu i da su sva tela pronadjena u olupini aviona.

Makedonska vlada razmotrila je korake koje sada treba preduzeti i proglasila trodnevnu nacionalnu zalost.

“Na ovaj tuzni dan treba da zalimo, ali ne smemo strahovati“, izjavio je premijer Branko Crvenkovski. Pozivajuci na jedinstvo pred ovom tragedijom, dodao je: “Makedonija je snazna i stabilna drzava i nastavice da ide svojim putem”.

Trajkovski je za sobom ostavio suprugu Vilmu, sina Stefana i cerku Saru.

Ana Petruseva je menadzer IWPR projekta u Makedoniji.