NEZADOVOLJSTVO KOSOVSKIH ALBANACA OKO KONACNOG STATUSA
Albanci smatraju da im ustavnom poveljom Srbija i Crna Gora pokusavaju da uskrate pravo na sopstvenu drzavu.
NEZADOVOLJSTVO KOSOVSKIH ALBANACA OKO KONACNOG STATUSA
Albanci smatraju da im ustavnom poveljom Srbija i Crna Gora pokusavaju da uskrate pravo na sopstvenu drzavu.
Antijugoslovenska osecanja su jos uvek na tacki kljucanja zbog pomena Kosova, kao dela srpske teritorije, u zvanicnom diplomatskom dokumentu prosle sedmice.
Kosovo se pominje u nacrtu ustavne povelje Srbije i Crne Gore. Kosovska skupstina sa pretezno albanskim poslanicima usvojila je rezoluciju u kojoj se taj dokument opisuje kao dokaz teznji Beograda da anektira Kosovo.
Albanski poslanici zahtevali su od medjunarodnih predstavnika da se takva formulacija izbrise iz ustavne povelje i zapretili su jednostranim proglasenjem nezavisnosti ukoliko do toga ne dodje.
Jos od kada je pre tri godine NATO izbacio srpske snage sa Kosova, ova pokrajina je prakticna protektorat Ujedinjenih nacija. Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN garantuje se visok nivo samouprave za Kosovo, ali se Kosovo formalno smatra delom Jugoslavije u neodredjenom trajanju.
Po izbijanju ovog spora, predstavnik generalnog sekretara UN na Kosovu Mihael Stajner izjavio je da ni Beograd ni Pristina ne mogu da jednostrano odluce sudbinu ovog regiona.
Drzavni savez izmedju Srbije i Crne Gore osmisljen je pocetkom ove godine pod snaznim pritiskom Evropske unije. Ustavni eksperti iz dve zemlje izradili su nacrt ustavne povelje koji sadrzi preambulu gde se Kosovo pominje kao deo Srbije.
Kosovski Albanci su prosle sedmice taj slucaj opisali kao "novu srpsku agresiju". Albanci uzimaju zdravo za gotovo da ce Kosovo postati nezavisna drzava onog trenutka kada se ukine medjunarodni protektorat nad pokrajinom.
Kosovski Srbi, naravno, imaju ocekivano suprotan stav. Njihovi poslanici napustili su kosovski parlament u znak protesta zbog rezolucije koju su usvojili albanski predstavnici u skupstini. "Jugoslavija ne moze da izbrise Kosovo iz preambule jer Ustav predvidja da niko ne moze izmeniti granice zemlje", kaze Rada Trajkovic, srpski poslanik iz redova koalicije "Povratak".
Predstavnik Evropske unije Havijer Solana, koji je u martu ove godine pozdravio dogovor Srbije i Crne Gore o novom drzavnom savezu, razgovarao je sa Stajnerom o ovom problemu. On je izjavio da bi Kosovo trebalo brisati iz preambule ustavne povelje.
Poslanici iz redova kosovskih Albanaca bili su zabrinuti jer je Solani trebalo previse vremena da bi konacno izneo svoj stav. Bljerim Salja, kosovski politicki analiticar, smatra da "medjunarodna zajednica nije reagovala brzo i dovoljno energicno na srpsku provokaciju".
Ismail Kurtesi, poslanik iz redova Demokratske partije Kosova, PDK, rekao je da bi Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, trebalo da suspenduje sve kontakte i odnose sa Beogradom. U odsustvu brze reakcije medjunarodne zajednice, Kurtesi tvrdi da bi Kosovo trebalo da proglasi svoju nezavisnost.
Srbija pokusava da umanji znacaj protesta iz Pristine. Nebojsa Covic, potpredsednik srpske vlade i glavni pregovarac za pitanje Kosova, odbacio je albansku rezoluciju opisujuci je kao "politicki marketing koji nema nikakve veze sa stvarnoscu". On je dodao da ce Srbija, a ne UN, odlucivati o konacnom statusu te regije.
Albanci, u medjuvremenu, zele nezavisno Kosovo sto je pre to moguce, a Srbi se tome zestoko protive. "Za mene i druge stanovnike Kosova, vazno je da znamo ko ce vladati Kosovom posle okoncanja mandata UNMIK-a", kaze albanski poslanik Hajredin Kuci.
Konacni status Kosova ostaje jedan od najtezih i najkompleksnijih problema na Balkanu. U ovom trenutku tesko je videti kakvo bi se resenje moglo naci koje bi zadovoljilo obe strane.
Perparim Isufi je novinar dnevnog lista "Zeri" u Pristini.
