Nacionalni savet Albanaca u presevu

Albansko stanovnistvo u juznoj Srbiji formirace nacionalni savet koji bi resavao lokalne probleme i uticao na rasprave o konacnom statusu Kosova, saznaje IWPR.

Nacionalni savet Albanaca, koji bi trebalo da uskladi politicke interese Albanaca u juznoj Srbiji, ustanovice se tokom ovog meseca, pre dijaloga izmedju predstavnika kosovskih Albanaca i srpskih vlasti ciji se pocetak vec duze vreme ocekuje, tvrde lokalni izvori.

Ovdasnji Albanci vide buduci dijalog izmedju Beograda i Pristine kao priliku da iznesu zahtev da juzna Srbija, koju smatraju istocnim Kosovom, uistinu postane deo juzne pokrajine.

Pretezno albansko stanovnistvo presevske oblasti odavno zeli da se odvoji od Beograda. Albanci su jos 1992. godine odrzali nezvanicni referendum na kome je 95 odsto biraca glasalo za ujedinjenje sa Kosovom.

Ukoliko bude razmene teritorija, albanski mestani se nadaju da ce presevska oblast biti pridruzena Kosovu, dok ce se pretezno srpske oblasti severnog Kosova pripojiti Srbiji.

Oko 70.000 etnickih Albanaca zive u opstinama Presevo, Bujanovac i Medvedja - popristu konflikta izmedju lokalnih militantnih Albanaca, Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje, OVPBM, i srpskih snaga bezbednosti u periodu od novembra 2000. do maja 2001. godine, kada je uspostavljeno primirje.

Zauzvrat, lokalno stanovnistvo je dobilo garancije za veca ljudska prava i bolju zastupljenost u lokalnim organima vlasti i policijskim strukturama.

Mada se tek ocekuje reakcija na vesti o buducem Nacionalnom savetu Albanaca, vlasti u Beogradu ce verovatno osuditi odluku o osnivanju ovog tela, koje bi trebalo da podstakne lokalne albanske politicare da se uhvate u kostac sa postojecim problemima kao sto je obrazovanje, zdravstvena zastita i druga socijalna pitanja cime bi se albanska zajednica u juznoj Srbiji nasla u istom polozaju kao i Srbi na severu Kosova. Oni imaju slicno telo koje insistira da podrucje severnog Kosova ostane deo Srbije.

Formiranje novog tela - sto je tehnicki moguce prema zakonu o nacionalnim manjinama - pozdravili su mnogi Albanci u juznoj Srbiji. Jeton, Albanac iz Bujanovca, rekao je za IWPR da mladi ljudi vape za obrazovanjem i zaposlenjem. On, dodaje, kako se cini da lokalne politicke stranke nisu u stanju ili ne zele da im pomognu u tome. Abdulah iz Preseva je rekao da ne vidi drugi izlaz iz aktuelnih politickih i ekonomskih teskoca: "Panalbansko telo se mora formirati, a nasa sudbina ce biti rukama tog tela."

Ragmi Mustafa, lider Demokratske partije Albanaca, DPA, druga po velicini albanska politicka stranka u presevskoj oblasti, prvi je izneo ideju o osnivanju nacionalnog saveta. "Politicke partije ne mogu resiti probleme stanovnistva u ovoj oblasti", kaze on.

Orhan Redzepi, bivsi komandant OVPBM-a, a sada visoki stranacki zvanicnik Partije za demokratski progres, PDP, kaze: "Nacionalni savet Albanaca se mora formirati sto je pre moguce bez obzira na reakciju Beograda. Nismo pitali za njihovu dozvolu pre nego sto smo poceli nas rat protiv Milosevicevog rezima u zimu 2000. godine."

Jedina politicka opcija koja je bila uzdrzana u vezi sa osnivanjem novog tela je najveca etnicka albanska strana u regionu, Partija za demokratsku akciju, PDD, za koju mnogi smatraju da nije uspela da razresi socijalne i ekonomske probleme u ovom podrucju.

Ova stranka, koju predvodi nekada popularni presevski gradonacelnik Riza Halimi, odigrala je vaznu ulogu u mirovnim pregovorima izmedju Beograda i medjunarodne zajednice 2001. godine, ali je, potom, lokalno stanovnistvo pocelo da je optuzuje da nije u stanju da zastiti njihove interese.

Zaista, ovu stranku sada kritikuju i njeni clanovi, a istaknuti stranacki zvanicnik Skender Destani rekao je ove nedelje da je PDD omogucio otvaranje isuvise malog broja radnih mesta u regionu, pri cemu su posao uglavnom dobili ljudi bliski ovoj politickoj stranci.

Jedan od osnivaca Partije za demokratsku akciju, PDD, Dzemaludin Salihu, nedavno je, u otvorenom pismu lokalnim medijima, optuzio stranacke lidere, Rizu Halimija i Behljuja Nasufija, da se ponasaju kao "sultani u Otomanskom carstvu".

Skender Latifi je dopisnik IWPR-a iz Preseva.