Srbija: raspisivanjem predsednickih izbora DOS kupuje vreme

Proslonedeljna odluka srpskih vlasti da po treci put raspisu predsednicke izbore krajem godine, pri cemu nisu preduzele neophodne korake da ovoga puta izbori uspeju, tumaci se kao cinicni pokusaj srpske vlade da se zastiti od javnih kritika.

Zvanicnici su svesni cinjenice da ce izbori zakazani za 16. novembar najverovatnije biti ponisteni, kao sto se to desilo prethodna dva puta. Ipak, cini se da su se odlucili za predsednicke izbore jer zele da skrenu paznju javnosti sa korupcionaskih skandala u vladi i zahteva opozicije za prevremenim parlamentarnim izborima, ali i da oslabe polozaj predsednika republike.

Nedavna istrazivanja javnog mnjenja ukazuju da je apatija glasaca sada izrazenija nego uoci proslogodisnjih neuspelih izbora za republickog predsednika, odrzanih u septembru i potom u decembru, koji su ponisteni jer na njima nije glasalo vise od pedeset odsto upisanih biraca.

Mada je razocarenje gradjana u srpske politicare ocito doprinelo neuspehu predsednickih izbora, Vojislav Kostunica, lider opozicione Demokratske stranke Srbije, DSS, koji je oba puta osvojio najveci broj glasova, tvrdi da je kljucni razlog za neuspeh cinjenica da vladajuca koalicija nije azurirala spiskove biraca iz Milosevicevog doba. Naime, broj glasaca na spiskovima iz prethodnog rezima, tvrdi Kostunica, svesno su uvecani radi Milosevicevih izbornih manipulacija.

Cinjenica da biracki spiskovi nisu azurirani, te da su ignorisani zahtevi za smanjenjem cenzusa od 50 odsto u prvom krugu, jasno pokazuje da vlada nije posebno zainteresovana ni za uspeh ovih predsednickih izbora koje je upravo raspisala.

Veruje se da su upravo zbog toga Kostunica i drugi glavni kandidat, aktuelni lider opozicione stranke G17 Plus, Miroljub Labus, odbili da ucestvuju na takvim izborima. Cak je i u ovom trenutku najbolji moguci predsednicki kandidat DOS-a, popularni ministar odbrane Boris Tadic, odbio da ucestvuje na predsednickim izborima.

Analiticari i opozicioni politicari veruju da Vlada Srbije zeli da iskoristi predsednicke izbore kako bi dosla do predaha nakon niza skandala koji su doveli do strmoglavog pada njenog rejtinga u javnosti, kao i da bi izbegla zahteve svojih politickih rivala za prevremenim opstim izborima.

Politicki analiticar Dusan Pavlovic izjavio je da predsednicki izbori u novembru predstavljaju pokusaj da se "odvrati paznja javnosti sa korupcionaskih afera koje vec mesecima potresaju vladu." Portparol G17 Plus Ksenija Milivojevic opisuje potez vlade kao "jos jednu manipulaciju vlasti u pokusaju da kupi vreme i izbegne raspisivanje parlamentarnih izbora."

Zaista, neki posmatraci sugerisu da DOS mozda priprema neuspesne predsednicke izbore kako bi podrio i sam polozaj institucije predsednika republike.

DOS je vec jasno stavio do znanja da zeli izbor sefa drzave u parlamentu, gde jos uvek ima vecinu, a ne na direktnim izborima. Time bi se umanjila mogucnost da neko od rivala vladajuce koalicije bude izabran.

Ukoliko izbori ne uspeju po treci put, predsednica skupstine Natasa Micic, koje je bila vrsilac duznosti predsednika Srbije od proslog decembra, i dalje ce obavljati tu funkciju, sto ocigledno odgovara vladajucoj koaliciji ciji je ona clan.

Vlada negira da iza raspisivanja novembarskih izbora stoje skrivene namere tvrdeci da je u zakonskoj obavezi da ih raspise. Srpski premijer Zoran Zivkovic je takodje pokusao da uveri opoziciju i javnost da ce "predsednicki izbori sigurno biti uspesni". Da bi potkrepio ovakve izjave, DOS je predlozio Dragoljuba Micunovica, lidera Demokratskog centra, DC, i predsednika saveznog parlamenta, kao svog kandidata za predsednicke izbore.

Medjutim, kriticari veruju da bi vladajuca koalicija u parlamentu, gde jos uvek ima stabilnu vecinu, izmenila izborni zakon i makar spustila cenzus od 50 odsto kao zakonski uslov za uspeh izbora, da uistinu ima iskrene namere u pogledu predsednickih izbora.

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR-a iz Beograda.