Komentar: “tajni, neprincipijelni” zakon izaziva nepoverenje javnosti
Ukoliko se novi zakon o opstinskim granicama jednostavno progura kroz parlament bez izmena, to bi moglo ugroziti odnose izmedju zajednica.
Komentar: “tajni, neprincipijelni” zakon izaziva nepoverenje javnosti
Ukoliko se novi zakon o opstinskim granicama jednostavno progura kroz parlament bez izmena, to bi moglo ugroziti odnose izmedju zajednica.
Novi zakon o internim granicama makedonskih opstina izaziva burne reakcije, kako javnosti tako i opozicije.
Usred sezone letnjih odmora, izmedju 30.000 i 40.000 ljudi nedavno se okupilo u Skoplju, uprkos kisi, da podrzi ujedinjenu opoziciju, koju predvodi VMRO-DPMNE, u protestu protiv predlozenog zakona.
Proteste takvih razmera dugo nismo videli u Makedoniji, cak ni u proslosti, u daleko tezim trenucima u istoriji nase zemlje.
Zato za vladu nece biti dobro ako nastavi da pokusava da nametne ovo resenje koje nailazi na veliki otpor. Ako novi zakon bude jednostavno proguran kroz Sobranje, on ce smanjiti nivo poverenja izmedju zajednica. Takodje ce uvecati rizik da Makedonci pocnu da se iseljavaju iz odredjenih podrucja.
Ideja da je Makedoniji potrebna decentralizacija nije nova. Planovi za to pravljeni su jos 1999, a proces je trebalo da se zavrsi do 2002. Onda su usledili dogadjaji iz 2001, i proces je odlozen.
Ali, jasno je da je aktuelna vlada zalutala na stranputicu sa predlozenim zakonom o teritorijalnoj organizaciji. Njene odluke su neprincipijelne, i daleko od transparentnosti.
Kao stranka, VMRO u celosti podrzava implementaciju Ohridskog mirovnog sporazuma (u kojem decentralizacija predstavlja jednu od kljucnih komponenti) i ona je aktivno ucestvovala u ovom procesu, uprkos nasim rezervama u pogledu razoruzanja i pitanja raseljenih i nestalih lica.
Nasa stranka podrzava proces decentralizacije i nalazi se medju glavnim zagovornicima i inicijatorima procesa integracije Makedonije u Evropsku uniju i NATO.
Ali, sa zakonom o teritorijalnoj organizaciji imamo ozbiljan problem.
Prvo, zakon je los. Na primer, jedan od zamisljenih kriterijuma je da svaka od novih, vecih opstina treba da ima populaciju od najmanje 5.000 ljudi. U predlogu, medjutim, postoji 13 opstina koje imaju manji broj stanovnika. U isto vreme, vise od 20 drugih opstina treba da budu ukinute zato sto ne ispunjavaju ovaj uslov.
Drugo, posao menjanja lokalnih opstinskih granica trebalo bi da bude obavljen uz saglasnost lokalnih vlasti. Ali kada su u 41 opstini organizovani referendumi ciji rezultati su pokazali da lokalno stanovnistvo ne zeli da prihvati nove predlozene granice, vlada ih je jednostavno ignorisala.
Trece, tu je problem transparentnosti. Vlada je mesecima obavljala razgovore o novim opstinskim granicama, ali ti razgovori nisu ukljucivali opoziciju i vodjeni su daleko od ociju javnosti.
Tokom ovih razgovora vlada je u vise navrata ponavljala da ce sve odluke biti donete na osnovu usaglasenih kriterijuma, a ne na osnovu etnicki motivisanih zahteva. Kada su pregovori okoncani, priznali su da usvojena resenja sadrze i etnicku dimenziju – tvrdeci da je to bilo nesto sto se nije moglo izbeci.
Ohridski mirovni sporazum jasno kaze da nikakva resenja ne mogu biti usvajana na osnovu etnickih kriterijuma.
Jedan od primera koji ilustruju kako je vlada vodila pregovore jeste predlozeno spajanje seoskih, uglavnom albanskih opstina sa gradovima Strugom i Kicevom, u kojima postoji makedonska vecina.
Usled toga zavrsicemo sa nekoliko velikih, dominantno albanskih opstina.
Takva vrsta spajanja pet opstina u jednu ne samo da proizvodi suprotan efekat od onoga koji je nameravan – to jest, efekat centralizacije – nego u isto vreme daje javnosti jos vise razloga za indignaciju, jer se cini da je etnicka struktura u ovim opstinama vestacki promenjena.
Stanovnici Struge i Kiceva do sada nisu imali etnickih problema, cak ni tokom sukoba 2001. godine. Danas, zahvaljujuci predlozima vlade, ova dva mesta postaju zarista u kojima imamo svakodnevne proteste, blokade puteva i porast nasilja.
Jednostavno receno, Struga ima odredjene potrebe koje nisu kompatibilne sa potrebama ove cetiri ruralne opstine koje se sada stapaju sa njom.
Jos jedan razlog za brigu je mogucnost da Makedonci pocnu da se iseljavaju iz dominantno albanskih opstina. To je trend koji smo vec videli u proslim decenijama. Nije zabelezeno da su se Albanci iseljavali iz oblasti u kojima Makedonci predstavljaju vecinu.
Kakve garancije se mogu ponuditi ljudima iz Struge i Kiceva da se ovaj trend nece nastaviti, ako se nadju pod institucionalnim pritiskom? Nezavisno od onoga sto govore politicari i predstavnici medjunarodne zajednice, ljudi u ovim oblastima se plase i ne zele da prihvate predlog.
Ukoliko se ovaj zakon usvoji u sadasnjem obliku, a trendovi makedonske emigracije iz odredjenih oblasti se nastave, odumrece sve nade za odrzavanje multietnickog drustva u ovim zajednicama. To nije bio cilj Ohridskog mirovnog sporazuma, ili procesa decentralizacije.
Ponasanje Ali Ahmetijeve Demokratske unije za integraciju, DUI, glavnog partnera vlade sa albanske strane, jednako je zabrinjavajuce.
Ahmetijeva gotovo fanaticna odlucnost da izdejstvuje resenja koja zeli podstakla je tenzije i, cak, dovela do postavljanja pitanja o tome da li neki radikalni Albanci imaju i neke skrivene planove.
DUI je narocito izazvala tenzije zahtevom da dve ruralne albanske opstine budu prikljucene prestonici, cime se broj Albanaca u Skoplju podize na 20 procenata, koliko je potrebno da mu se obezbedi dvojezicni status.
Na pocetku pregovora, predstavnici vlade su kategoricno poricali da ce Skoplje i zvanicno postati dvojezicno. Posle 40 dana zatvorenih pregovora, isti ljudi su izasli sa suprotnim stavom i onda pokusali da ubede javnost da je to najbolje moguce resenje, i da ce to uvesti zemlju u Evropu.
Vlada je time samo pogorsala situaciju i podstakla etnicke tenzije. Verujem da ce ovaj zakon, ako prodje kroz parlament, zapravo, pogorsati odnose izmedju dve zajednice.
Takodje, kao sto sam vec rekao, to ce uvecati rizik da Makedonci pocnu da napustaju odredjene oblasti. Ako Makedonci napuste najveci deo zapadne Makedonije, citava ova oblast ce onda postati dominantno albanska.
Takav razvoj dogadjaja bi kod mnogih podstakao sumnje da neki radikalni Albanci imaju skrivene planove za otpocinjanje novog oruzanog sukoba, koji bi imao los ishod za teritorijalni integritet Makedonije.
Ako vlada bude dobro radila svoj posao, verujem da Makedonija ima dobre izglede da postane clanica EU u roku od sest do devet godina i punopravni clan NATO 2007. godine.
Od tog trenutka, etnicke tenzije vise nece biti tako vazno pitanje. I zato je vazno da u medjuvremenu ne donosimo rizicne odluke ili odluke koje bi mogle narusiti uzajamno poverenje.
Uostalom, razlicite zajednice u Makedoniji su vec decenijama zivele zajedno i delile, dele i delice istu sudbinu.
Nikola Gruevski je lider glavne makedonske opozicione stranke VMRO-DPMNE.
