Kostunica seta po bosanskoj zici
Nedavni boravak Vojislava Kostunice u Bosni zamalo da se pretvori u diplomatsku katastrofu.
Kostunica seta po bosanskoj zici
Nedavni boravak Vojislava Kostunice u Bosni zamalo da se pretvori u diplomatsku katastrofu.
U toku prve posete Bosni jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice, proslog vikenda, u poslednjem momentu sprecen je skandal.
Medjunarodni zvanicnici su prosle nedelje shvatili sa zaprepascenjem da Kostunica planira da prisustvuje skupu u Republici Srpskoj, RS, umesto da pokaze gest pomirenja i ode u zvanicnu posetu Sarajevu pre izbora 11. novembra.
Medjunarodna zajednica zeli da Kostunica prihvati nezavisnost Bosne, da uspostavi diplomatske odnose i pruzi podrsku "demokratskim snagama" u RS uoci izbora.
Medjutim, jugoslovenski predsednik je imao druge planove, a pre svega "privatnu posetu" Trebinju, gradu na jugoistoku RS, gde je prisustvovao prenosu mostiju poznatog srpskog pesnika Jovana Ducica koji je umro u Cikagu pre sesdeset godina. Njegova zelja bila je da ga sahrane u Trebinju kada zemlja bude ponovo slobodna.
Medjutim, tesko da se to moglo nazvati "privatnom posetom", jer je poznato da je Kostunica obecao Mirku Sarovicu, lideru Srpske demokratske stranke, koju je nekada predvodio optuzenik za ratne zlocine, Radovan Karadzic, da ce prisustvovati ovoj svecanosti.
Kostunicina poseta dovela je do niza protesta u Sarajevu, gradu koji je po diplomatskom protokolu trebalo da prvo poseti.
Wolfgang Petritsch, visoki medjunarodni zvanicnik u Bosni, zatrazio susret sa Kostunicom do kojeg je doslo u petak I postignut je dogovor da jugoslovenski predsednik poleti helikopterom prema Sarajevu, gde se sastao sa bosnakim politicarima I novinarima (kako dve zemlje nemaju diplomatskih odnosa, do susreta nije moglo doci nigde drugde).
Medjunarodna zajednica trijumfovala je nakon sto je izbegnuta potencijalna diplomatska nesreca i pretvorena u, kako je rekao sef UN misije Jacques Klein, "istorijski momenat".
"Danas je pocetak nove buducnosti", rekao je euforicno Klein, koji je opisao da je cilj Kostunicine posete bio "uspostavljanje konstruktivnih bilateralnih odnosa koji ce zadovoljiti potrebe ljudi iz obe zemlje i omoguciti im povratak u evropsku porodicu nacija".
Kostunica je u medjuvremenu naglasio da njegova poseta otvara put "normalizaciji" i ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa.
Takav optimizam je, ipak, preuranjen. Kostunica se suocava sa mnogo prepreka koje su personifikovane u nepoverenju javnosti u Bosni i prepredenosti srpskih politicara u RS.
Na konferenciji za stampu na aerodromu, novinari su upitali Kostunicu da li ce se Jugoslavija izviniti Bosni za ono sto je uradila u Bosni u toku poslednjih deset godina. Kostunica je odgovorio neodredjeno da on nije politicar koji bi "praznim recima, obecanjima i izvinjenjima zapostavio kompleksnost nasih odnosa".
Priznao je da su pocinjeni zlocini, ali od strane svih. "Trebalo bi izgraditi poverenje i istraziti sta se stvarno dogodilo", rekao je predsednik. Sarajevo smatra da je Jugoslavija nesumnjiv agresor u bosanskom ratu.
Ne cudi stoga sto su bosanska javnost i politicari mlako docekali Kostunicinu pobedu. Ljudi su ovde zabrinuti zbog Kostunicinog nacionalizma. Takodje se plase da ce sada morati da dele njihovu privilegovanu poziciju unutar medjunarodne zajednice sa post-Milosevicevom Srbijom.
"Razocaran sam Kostunicinim pokusajem da sve strane jednako okrivi za ono sto se desilo na teritoriji bivse Jugoslavije", rekao je liberalni bosanski politicar Rasim Kadic.
"Medjutim, trebalo bi da smo pragmaticni i da iskoristimo sansu za otvaranje veza sa Srbijom. Nama treba Srbija i mi smo njoj potrebni".
Ova poseta predstavlja Kostunicin prvi sustret sa medjunarodnom politikom u Bosni kojoj se on zestoko protivi. Pre dve nedelje, jedan Petritschev clanak u novinama "Financial Times", u kojem je rekao da "ima neka teska pitanja za Kostunicu", naljutio je novog predsednika zbog kolonijalnog tona.
Izvori bliski Kostunici kazu da je predsednik bio narocito uvredjen Petritschevim postavljanjem uslova, drugim recima da ce jugoslovenski predsednik "morati da pruzi ociglednu podrsku demokratskim i umerenim snagama u Republici Srpskoj okupljenim oko premijera Milorada Dodika, a ne strankama bliskim Milosevicu".
Kostunnica ne smatra da je Dodik demokratska snaga. Cak i pre izbora, on ga je omalozavao kao marionetskog premijera i korumpiranog politicara koji je prekrsio zakon RS da bi ostao na vlasti.
Politicari RS mogu se pokazati kao Kostunicin najveci problem. Vecina njih veruje da je smena vlasti u Beogradu ojacala njihovu poziciju u BH Federaciji i bez prestanka pozivaju Kostunicu da ih podrzi na opstim izborima.
Kada je Kostunica nedavno primio Mirka Sarovica, Dodikovog rivala na predsednickim izborima RS, ovaj drugi je brzo najavio da ce njegova SDS partija saradjivati sa Kostunicinom partijom, Demokratskom strankom Srbije. Srbi su shvatili ovaj susret kao jasan pokazatelj Kostunicine podrske koji bi se zbog popularnosti koju on uziva u RS, mogao smatrati odlucujucim u vreme izbora.
U medjuvremenu, premijer Dodik je nastojao da iskoristi Kostunicinu posetu Trebinju. Glasno je proklamovao da je imao razgovore sa predsednikom i informisao ga o predlogu za dvojno drzavljanstvo gradjana RS i Jugoslavije u toku prenosa mosti.
Kostunica je ovo odbacio. "Kada sam odlucio da odem na ceremoniju, zakleo sam se da cu se kloniti politickih izjava", rekao je on. "Razgovarao sam sa Dodikom samo zato sto je stajao pored mene i nas razgovor se nije ticao politike".
Zeljko Cvijanovic je redovni izvestac IWPR.
