Mladićeva odbrana počeće iznošenjem dokaza o Sarajevu
Bivša potčinjena vojna lica tvrde da nikada nisu naređivala otvaranje vatre na civile, niti izvodila ofanzivne operacije.
Mladićeva odbrana počeće iznošenjem dokaza o Sarajevu
Bivša potčinjena vojna lica tvrde da nikada nisu naređivala otvaranje vatre na civile, niti izvodila ofanzivne operacije.
Dokazni postupak odbrane ratnog komandanta vojske bosansko-hercegovačkih Srba, Ratka Mladića, otvorila su ove sedmice dvojica njegovih bivših potčinjenih, posvedočivši kako nikada nisu dobila naređenje da ciljaju na civile u Sarajevu.
Prvi svedok koji se pojavio, Mile Sladoje, bio je oficir Ilidžanske brigade vojske bosansko-hercegovačkih Srba, čiji je Mladić bio vrhovni komandant. Sladoje je od juna 1992. do marta 1993. bio pomoćnik komandanta bataljona zadužen za moral, a od marta do oktobra 1993. komandant bataljona.
"Ako je bila otvarana vatra – a mi nismo uvek mogli videti ko je pucao i odakle – dobijali bismo i izdavali naređenja, [ali] nikada nismo izdavali ili dobijali naređenja da gađamo civile. No, civili jesu stradali u razmenama vatre", kazao je Sladoje braniocima.
Mladić se tereti za planiranje i nadziranje opsade, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je bosansko-hercegovačka prestonica opustošena, pri čemu je poginulo skoro 12,000 ljudi. Njegova se vojska tereti za namerna snajperska i artiljerijska dejstva protiv civilnog stanovništva, a sa ciljem „širenja terora“.
Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je Mladić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je "doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi".
Suđenje je počelo u maju 2012., a dokazni postupak optužbe okončan je u februaru ove godine. Nakon što je 19. maja počeo dokazni postupak odbrane, Mladićev tim branilaca odbio je da iznese uvodnu reč, te je odmah – nakon rasprave o nekim proceduralnim pitanjima – izveo i prvog svog svedoka.
Prema sažetku njegovog svedočenja koji je pročitan u sudnici, Sladoje je "otvarao [vatru] samo da bi odgovorio na neprijateljsku pucnjavu, i samo da bi gađao vidljive mete. Nije sretao generala Mladića, niti je od njega dobijao direktna naređenja."
Tokom kratkog unakrsnog ispitivanja, tužilac Dermot Grum (Dermot Groome) je svedoku postavljao pitanja koja su se ticala niza očiglednih nelogičnosti iz njegovog iskaza, kao i vojnih akcija protiv Sarajeva koje su navodno bile odgovor na ono što se dešavalo drugde u Bosni i Hercegovini.
Dok je svedok odgovarao, Mladića je predsedavajući sudija ponovo ukorio zbog preglasnog razgovara sa vlastitim advokatima.
"U tom pogledu ćemo biti veoma strogi", kazao je sudija Alfons Ori (Alphons Orie). On je Mladića upozorio i na to da veće neće tolerisati njegovo pozdravljanje ili salutiranje svedocima prilikom njihovog ulaska ili izlaska iz sudnice.
"Oni se ovde pojavljuju kao svedoci, a ne kao poznanici okrivljenog, ne kao [oni koji su] lojalni okrivljenom. Trebalo bi izbeći bilo kakav lični element. Očekujemo da će se svedoci tako i ponašati, i da tako treba da se ponaša i gospodin Mladić", rekao je sudija Ori.
Drugi svedok koji se pojavio bio je Predrag Topara, komandant pete čete Drugog pešadijskog bataljona Prve sarajevske mehanizovane brigade.
Prema sažetku njegovog iskaza koji je pročitan pred sudom, Topara i njegova jedinica su "izvodili isključivo defanzivne akcije . . . Tokom čitavog rata, njegova četa nije preduzimala nikakve ofanzive na muslimanske položaje u cilju zauzimanja teritorija. Tokom čitavog rata, linije razdvajanja su ostale upravo onakve kakve su uspostavljene na početku sukoba."
U sažetku se navodi da su Topara i njegova jedinica imali "informaciju da muslimanska strana zloupotrebljava civilne objekte u vojne svrhe. Naime, oni su odatle otvarali vatru na srpske položaje ili su tamo smeštali svoje štabove i komande."
Tokom ispitivanja, Mladićev advokat Branko Lukić postavio je pitanje koje se ticalo optužbe da su bosansko-hercegovački Srbi blokirali humanitarnu pomoć i sprečili njen ulazak u grad.
On je predočio naredbu tadašnjeg predsednika bosansko-hercegovačkih Srba, Radovana Karadžića, da se "omogući neometana dostava humanitarne pomoći područjima koja su pod kontrolom druge strane".
"Da li je to bila politika civilnih i vojnih vlasti? Kakvu vrstu naređenja ste dobijali – da propuštate konvoje ili ne?", upitao je Lukić.
"Dobijali smo naređenja da propuštamo konvoje – što smo i činili", kazao je Topara.
Sudija Kristof Fluge (Christoph Flugge) umešao se kako bi primetio da u tom dokumentu stoji i da vojska mora "odmah obustaviti sve ofanzivne vojne aktivnosti". Upitao je na šta se to odnosilo.
"Moguće je da se to odnosi na neko drugo ratno područje. Spomenut je glavni štab. Tamo gde sam ja bio, na mojoj liniji odbrane, vladalo je svojevrsno primirje. Možda se ovaj odlomak odnosi na šire područje naše vojne zone", kazao je svedok.
"Ali obustaviti ofanzivne aktivnosti znači da su morale postojati ofanzivne aktivnosti. Prema Vašoj izjavi, u Sarajevu nije bilo ofanzivnih aktivnosti. Mene ovo zbunjuje. Možete li to prokomentarisati?", upitao je sudija.
"Ja ne sporim da jeste bilo ofanzivnih aktivnosti, ali u nekom drugom sektoru, u nekom drugom delu Bosne i Hercegovine", kazao je Topara. "U sektoru koji sam kontrolisao ja sa mojom jedinicom, nije bilo ofanzivnih aktivnosti. Možda je to bila naredba za čitav glavni štab, možda je u nekim oblastima bilo ofanzivnih aktivnosti, a ovim se naređuje da to treba da prestane."
Svedok je rekao kako nikada tokom rata nije video tu konkretnu naredbu, ali da je ipak "postupao po naređenju da propusti konvoje".
"Naređenja koja ste dobijali od nadređene komande – da li su ona bila u skladu sa odlukom predsednika Karadžića", upitao je Lukić.
"Mislim da jesu", odgovorio je Topara.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Milbert Šin (Milbert Shin) je predočio jedan dokument koji nosi datum 14. mart 1995. Napisao ga je specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju, Jasuši Akaši (Yasushi Akashi) i poslao ga takođe zvaničniku UN-a, Kofiju Ananu (Kofi Annan), koji će kasnije postati generalni sekretar.
"Što se tiče slobode kretanja i dostavljanja humanitarne pomoći, Mladić je vršio opstrukciju; on je insistirao na apsolutnom paritetu onoga što se dostavlja enklavama bosansko-hercegovačkih Srba", kazao je Šin, čitajući pismo.
Advokat je primetio da je, onda kada je Topara svedočio na suđenju Karadžiću, tužilaštvo svedoku postavilo pitanje "da li je, na osnovu toga, postojala politika opstrukcije pomoći na najvišem nivou" – na šta je on odgovorio da u to vreme nije znao ništa o tome. Ove sedmice je on ostao pri svom prethodnom odgovoru.
Sudija Šin je prešao na onaj segment svedokovog iskaza gde Topara izjavljuje da "su civili bili zastrašeni čestim granatiranjem sa muslimanske strane".
"Bili su zastrašeniji težim granatiranjem, nego lakim granatiranjem – zar ne?", upitao je Šin.
"Jesu", odgovorio je svedok.
"Složićete se da bi se muslimanski civili takođe preplašili granatiranja?", upitao je advokat. Svedok je odgovorio potvrdno.
"Da li biste se složili sa time da je teže bilo granatiranje sa srpske, nego sa strane [bosanske vlade]?", upitao je Šin.
"Na početku [rata], na liniji na kojoj sam bio, jeste; ali onda je, od polovine prema završetku, bilo manje-više podjednako. Oni su se svakim danom sve više i više naoružavali, tako da smo bili ravnopravni", kazao je Topara.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
