Neposredan dijalog: trenutak istine za Kosovo
Razlozi zbog kojih lideri kosovskih Albanca moraju konstruktivno da razgovaraju sa Beogradom.
Neposredan dijalog: trenutak istine za Kosovo
Razlozi zbog kojih lideri kosovskih Albanca moraju konstruktivno da razgovaraju sa Beogradom.
Vrlo brzo ce se delegacija izabranih predstavnika kosovske vlade susresti sa svojim srpskim kolegama u Becu da bi se slozili o proceduralnim pravilima za pocetak razgovora o prakticnim pitanjima koja se ticu obe pregovaracke strane.
Na samom Kosovu, sto se vise priblizava dan pocetka dijaloga na liniji Pristina-Beograd, sve je vise kolebanja medju albanskim politickim liderima.
Cinjenica je da albanski politicki lideri zele da preduprede bilo kakvu stetu koji bi im ovi razgovori mogli doneti naglasavajuci iskljucivo negativne aspekte predstojecih pregovora, a to je, prevashodno, gubitak glasova na sledecim opstim izborima.
Medjutim, nijedan albanski politicar sa Kosova nije pokazao dovoljno politicke hrabrosti i vizije da bi izasao u javnost sa izjavom u kojoj se ukazuje na prednosti koje dijalog sa Beogradom moze doneti Kosovu.
Upravo zbog toga mislim da je vazno za lidere iz Pristine da razgovaraju sa svojim kolegama iz Beograda.
Prvo, da bi se pozabavili prakticnim pitanjima na dnevnom redu sto ce olaksati zivot kako Srbima tako i Albancima na Kosovu.
Drugo, dijalog bi trebalo da se odvija kao odraz zrelosti kosovskih privremenih institucija.
Na prakticnoj strani, tacke na dnevnom redu dijaloga izmedju Beograda i Pristine obuhvataju sledece ovlas definisane oblasti: transport i komunikacije; povratak raseljenih lica i izbeglica; nestala lica; i snabdevanje elektricnom strujom.
Transport i komunikacije bi se mogli odnositi na srpsko priznavanje registarskih tablica za vozila sa Kosova, uspostavljanje autobuskih i zeleznickih veza i ustupanje licenci operaterima mobilne telefonije.
U ovom trenutku, vecina kosovskih Albanaca moraju da izbegavaju putovanje kroz Srbiju jer poseduju putna dokumenta koja Srbija jos uvek nije priznala.
Kosovski Albanci koji poseduju jugoslovenske pasose takodje nailaze na probleme pri putovanju kroz Srbiju - cak i kada samo zele da se provozaju i razgledaju okolinu - jer se kosovske registarske tablice na njihovim vozilima ne priznaju u Srbiji.
S druge strane, cinjenica da se veoma mali broj raseljenih lica - uglavnom Srba - vratio na Kosovo smatra se vec duze vreme najvecim neuspehom u juznoj pokrajini.
Brisel je jasno stavio do znanja da sve dok Kosovo ne doceka sa dobrodoslicom komsije srpske nacionalnosti, juzna pokrajina pod medjunarodnim protektoratom ima veoma slabe sanse da bude prihvacena u evropskoj porodici nacija.
Situacija u kojoj su vam vasi najblizi netragom nestali je medju najtezim, najbolnijim iskustvima sa kojima se neka osoba moze suociti. Ocigledna je zainteresovanost i Beograda i Pristine da dodju do potpunih informacija o sudbinama nestalih.
Svako ko je sedeo, drhteci, u mracnom stanu na Kosovu moze istinski da ceni potrebu za poboljsanjem osetljive elektrodistributivne mreze putem povezivanja sa regionalnom mrezom.
Cak i ako se ne bude cinilo da dijalog napreduje po bilo kom od ovih prakticnih pitanja, bitno je ne potceniti simbolicki znacaj konstruktivnog ucesca kosovskih lidera u procesu dijaloga.
Kada dijalog bude zapoceo, paznja medjunarodne zajednice ponovo ce se usredsrediti na Kosovo po prvi put posle nekoliko godina - osim u slucajevima povremenih izvestaja o zlocinima.
Upravo u ovom trenutku albanski lideri sa Kosova moraju da pokazu sposobnost da saradjuju jedni sa drugima da bi unapredili interese Kosova. Oni, takodje, moraju pokazati sposobnost da budu pragmaticni.
Kosovski Albanci mozda brinu da dijalog znaci pregovore, da pregovori znace kompromis, a da kompromis znaci izdaju.
Ovakvo vidjenje stvari moze proisteci iz iskustva sa neprijateljskim stavom javnosti prema sastanku aktuelnog predsednika Ibrahima Rugove sa Slobodanom Milosevicem za vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Usled toga, nijedna stranka ne zeli da je javnost povezuje sa pokusajima postizanja kompromisa sa Beogradom.
Medjutim, kompromisi predstavljaju princip "usluga za uslugu" - quid pro quo, gde se strana u razgovorima nada da je ono sto ona dobija svakako vrednije od ustupka koji je nacinila drugoj strani.
Upravo zbog cinjenice da su pitanja o kojima ce se raspravljati od tako ociglednog prakticnog znacaja, odbijanje kosovskih albanskih lidera da se o njima raspravlja sa Beogradom uputilo bi poruku svetu da uprkos neprestanim zahtevima za vecim ovlascenjima, privremena kosovska vlada nije nista drugo do pricaonica koja sva teska pitanja prepusta Misiji Ujedinjenih nacija koja jos uvek ima potpunu vlast na Kosovu.
Jednim delom objasnjenje za protivljenje dijalogu nekih u Pristini lezi u cinjenici da oni mozda ne shvataju da imaju nesto da dokazu.
Ali, realnost je takva da je na liderima kosovskih Albanca da pokazu da su ozbiljni politicari spremni za suocavanje sa teskim izazovima i problemima - cak i onim zbog kojih bi im njihovi biraci mogli uputiti reci osude.
Ucescem u neposrednim razgovorima pokazalo bi se da su kosovski lideri spremni da postupaju kao bilo koja druga vlada na bilo kojoj teritoriji, resavajuci teska pitanja u ime svojih biraca.
Ako kosovski lideri kazu svetu da je bilo kakav posao takve vrste za njih prava anatema, to bi bilo isto kao da su rekli da su isuvise dragoceni, isuvise fini za ovu pijacu interesa koja se nalazi u sredistu svake vlade.
Neki kosovski lideri tvrde da bi medjunarodna zajednica trebalo da prvo izrazi svoju dobru volju prenosenjem ovlascenja za jos nekoliko ministarstava na kosovske privremene institucije pre pocetka razgovora.
Ali, ovo su ovlascenja koja UNMIK, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne moze preneti sve dok se ne razresi konacan status Kosova.
Dijalog ce pomoci Kontakt grupa u kojoj se nalaze Sjedinjene Americke Drzave, Velika Britanija, Francuska, Nemacka, Italija i Rusija. Nije slucajno to sto Kontakt grupa u svom clanstvu ima cetiri od pet stalnih clanica Saveta bezbednosti UN sa pravom veta - rec je o telu koje ce doneti odluku o konacnom statusu Kosova.
Ukoliko kosovska delegacija odbije napore Kontakt grupe usmerene na olaksavanje procesa koji je ocito u interesu samog Kosova, nece biti nikakvih sumnji da se zadovoljava starateljstvom medjunarodne zajednice u pokrajini.
Ako su, s druge strane, kosovski lideri iskreni u zelji da se utvrdi konacni status Kosova, onda moraju da dokazu da imaju zrelosti da postupaju kao prava vlada. Na njima je izbor.
Vitni Mejson je savetnik za javne poslove specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija na Kosovu.
