Karadžić bio "slaba" politička ličnost
Bivši bliski saradnik tvrdi da je vlast koju je okrivljeni imao nad vojskom bosansko-hercegovačkih Srba bila mala.
Karadžić bio "slaba" politička ličnost
Bivši bliski saradnik tvrdi da je vlast koju je okrivljeni imao nad vojskom bosansko-hercegovačkih Srba bila mala.
Nakon tromesečne pauze, suđenje bivšem lideru bosansko-hercegovačkih Srba, Radovanu Karadžiću, nastavljeno je ove sedmice svedočenjem nekadašnjeg savetnika, koji je izjavio da optuženik nije imao efektivnu kontrolu nad svojom vojskom.
Svedok odbrane Jovan Zametica potvrdio je da je bio Karadžićev bliski saradnik, te da je bio zadužen za međunarodne odnose Republike Srpske (RS), na čijem je čelu Karadžić bio od 1992. do 1996. godine. Zametica je rekao da se rukovodstvu RS-a priključio potkraj 1993., a da je 1994. godine i zvanično postao Karadžićev savetnik.
U optužnici se Karadžiću pripisuje odgovornost za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je "doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosansko-hercegovačkih Muslimana i bosansko-hercegovačkih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosansko-hercegovački Srbi".
Po rečima svedoka, Karadžić je bio prilično "slaba ličnost u politici RS-a"; imao je "veoma neposlušne oružane snage i lokalne poglavice" koji su donosili važne odluke.
Zametica tvrdi da je Karadžić služio samo kao "tačka kontakta sa međunarodnom zajednicom, predstavnik [bosansko-hercegovačkih Srba] i glasnogovornik svog naroda".
Po rečima svedoka, "Karadžić je o bosansko-hercegovačkoj vojsci i njenim generalima često govorio kao glupima, odmahujući glavom zbog njihovih brojnih neodgovornih postupaka".
Svedok je rekao da se okrivljeni nije zalagao za navodno uklanjanje ne-Srba sa teritorije RS-a, napominjući kako to pokazuje i činjenica da je "u svojoj okolini imao dvojicu Muslimana i jednog Hrvata".
Zametica je i za sebe kazao da je Musliman, kao i to da su mu majka Slovakinja i otac Musliman dali ime Omer, koje je on kasnije promenio u srpsko ime Jovan.
"U to vreme nije bilo lako biti muslimanskog porekla, pošto mnogi ljudi, pogotovo u vojsci RS-a, nisu imali poverenja u mene", rekao je Zametica, dodajući kako "Karadžić nije pokazivao ništa od toga i uvek je bio na mojoj strani".
Svedok se prisetio toga da se lično upoznao i sa članovima Karadžićeve porodice, ali i toga da oni nisu bili zadovoljni zbog njegove bliskosti s predsednikom.
Sudijama je svedok rekao da je "Republika Srpska vodila pravedan rat, u vezi sa kojim nema skoro ničega da se stidi", izuzimajući Srebrenicu i "očigledan masakr nad Muslimanima" koji je tamo izvršen.
Karadžć je optužen za genocid zbog masakra koji je nad preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka bio počinjen nakon što su snage bosanskih Srba u julu 1995. godine zauzele Srebrenicu.
"Sećam se da smo predsednik [Karadžić] i ja čuli da se [u Srebrenici] dogodio masakr i da prema nekim civilima i ratnim zarobljenicima očito nije bilo postupano u skladu sa Ženevskom konvencijom", kazao je Zametica.
Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, tužiteljka Kerolin Edžerton (Carolyn Edgerton) zamolila je Zameticu da objasni na šta je mislio kada je upotrebio reč "masakr" i da li pod time podrazumeva ubijanje više hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka.
"Nemam nikakvu predstavu o tome; nisam bio tamo", odgovorio je svedok, objasnivši da se u naznačeno vreme nije nalazio u Srebrenici i da stoga nije upoznat sa detaljima.
"Ali se zaista dogodilo nešto čudno i stravično", dodao je on.
Potom je govorio o tome kako se političko rukovodstvo bosansko-hercegovačkih Srba nije ni pitalo o onome što se dogodilo nakon pada Srebrenice, te kako ono definitivno nije naredilo nikakve zločine.
"Ukoliko je vojska išta uradila, uradila je to samostalno. Ništa poput lanca komandovanja nije postojalo, uprkos onome što Vi možda sugerišete", rekao je Zametica Edžertonovoj.
Tužiteljka je Zameticu podsetila na izjavu koju je tužiocima Tribunala pre nekoliko godina dao Miroslav Deronjić, Karadžićev civilni poverenik za Srebrenicu. Deronjić je bio politički aktivista iz Karadžićeva Srpske demokratske stranke (SDS), a umro je 2007. na izdržavanju desetogodišnje zatvorske kazne, koja mu je izrečena zbog toga što je naredio napad na selo Glogova, gde je poginulo 65 bošnjačkih civila.
Edžertonova je citirala Deronjićev iskaz, po kojem su i Karadžić i Zametica bili dobro upoznati sa situacijom u Srebrenici, i po kojem su se odlučili da "predstave sporazum o evakuaciji kako bi zataškali deportacije Muslimana iz Srebrenice. Takođe su prisilili i UNPROFOR [mirovne trupe Ujedinjenih nacija] i Muslimane da ga potpišu."
Tužiteljka je primetila kako je jedan od potpisnika tog sporazuma, holandski oficir Robert Franken – koji je svedočio na šest suđenja pred Haškim tribunalom – jasno izjavio da je bio prisiljen da ga potpiše.
U leto 1995., Franken je bio zamenik komandanta Holandskog bataljona mirovnih trupa Ujedinjenih nacija, koji je bio lociran u Srebrenici.
"Možda se Franken premišlja i stidi zbog onoga što je učinio, ili nije učinio", odgovorio je Zametica.
Edžertonova je potom svedoka upitala jesu li izveštaji pokojnog Tadeuša Mazovjeckog (Tadeusz Mazowiecki) – koji je bio izaslanik UN-a za bivšu Jugoslaviju – o hiljadama nestalih i proteranih ljudi iz Srebrenice naveli lidere bosansko-hercegovačkih Srba da pokrenu bilo kakvu zvaničnu istragu.
Zametica je rekao da "ne može da se seti" i da je "u to vreme bio zauzet drugim stvarima".
"Trebalo bi to da pitate Karadžića – on će, najverovatnije, znati", dodao je svedok.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Velma Šarić izveštava za IWPR iz Sarajeva.
