Balkanski sudovi uče na iskustvu MKSJ-a
Učesnici sarajevske manifestacije kažu da je jednogodišnji projekat „Pravda i ratni zločini“ poboljšao kapacitete lokalnog pravosuđa.
Balkanski sudovi uče na iskustvu MKSJ-a
Učesnici sarajevske manifestacije kažu da je jednogodišnji projekat „Pravda i ratni zločini“ poboljšao kapacitete lokalnog pravosuđa.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 715, 28. oktobar 2011.)
Jedan ambiciozni projekat – čiji je cilj bilo jačanje sposobnosti sudova širom bivše Jugoslavije da procesuiraju slučajeve ratnih zločina – okončan je ove sedmice.
Projekat „Pravda i ratni zločini“ (War Crimes Justice Project, WCJP) pokrenut je prošle godine sa ciljem da se profesionalnim pravnicima iz regiona olakša prenošenje pravnog znanja i građe iz Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Ovaj projekat vredan četiri miliona eura finansirala je Evropska Unija (EU), a realizovali su ga Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), MKSJ i Međuregionalni institut Ujedinjenih nacija za istraživanje kriminala i pravde (United Nations Inter-regional Crime and Justice Research Institute, UNICRI).
Obraćajući se učesnicima završne manifestacije u Sarajevu, sudija MKSJ-a Fausto Pokar (Fausto Pocar) je rekao da je „projekat pružio jedinstvenu mogućnost sudijama MKSJ-a, kao i pravnim savetnicima, da podele iskustva sa svojim lokalnim kolegama“.
Dodao je i da je projekat obezbedio da „lekcije naučene u Haškom tribunalu budu efikasno prosleđene sadašnjim i budućim pravnicima u čitavoj regiji“.
Među postignućima ovog projekta je i obuka oko 800 pravnika – uključujući sudije, tužioce i advokate odbrane – u oblasti međunarodnog humanitarnog prava; obezbeđivanje foruma za razmenu iskustava između sudija MKSJ-a, tužilaca i osoblja za podršku svedocima; kreiranje novog kurikuluma o međunarodnom krivičnom pravu i praksama domaćih institucija za obuku, koji sadrži pravna iskustva MKSJ-a, ali i domaćih institucija za procesuiranje ratnih zločina; te obezbeđivanje 60.000 stranica transkripata MKSJ-a na lokalnim jezicima radi unapređivanja sposobnosti lokalnih pravosuđa da pristupe i koriste svedočenja koja su data pred Tribunalom.
„Ovaj ambiciozni projekat je značajno doprineo premošćavanju jaza između Haga i bivše Jugoslavije, što je urađeno u punoj saradnji sa domaćim učesnicima“, kazao je direktor UNICRI-ja, dr Džonatan Lukas (Jonathan Lucas). „Verujem da je to i osnovni razlog zbog kojeg je ovaj projekat uspešan.“
Po rečima Janeza Lenarčića iz Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava: „Ovaj projekat je bio smišljen da bi se obezbedilo ono što je pravosuđima u regionu zaista potrebno kako bi svoj posao obavljali u skladu sa standardima pravičnog suđenja, a bio je usmeren na širok raspon profesionalnih grupa koje su uključene u suđenja za ratne zločine – uključujući tužioce, sudije, advokate odbrane, istražitelje i osoblje za podršku svedocima.“
Po rečima predstavnika organizacija koje su sudelovale u projektu, deo ostvarenog uspeha počiva na njegovoj održivosti: 30 mladih profesionalaca je bilo angažovano kao pravna podrška osoblju u sudovima i ostalim institucijama koje se bave slučajevima ratnih zločina – čime im je obezbeđeno veliko iskustvo, a povećani su i lokalni kapaciteti za tu vrstu postupaka.
Osim toga, sačinjen je i Priručnik o međunarodnoj krivičnoj odbrani, koji sadrži pregled nekih od najefikasnijih i inovativnih praksi koje su pred MKSJ-om razvili advokati odbrane; kao i e-portal za obuku, koji obezbeđuje onlajn-platformu pravnicima-praktičarima i pravosudnim institucijama za obuku o pitanjima vezanim za ratne zločine.
Komentarišući doprinos EU-a svemu ovome, evropski komesar za proširenje i susedsku politiku, Štefan File (Stefan Fule), kazao je da „finansiranjem ovog projekta Evropska Unija izražava podršku državama regiona koje su pogođene ratom, kako bi napredovale u procesu razvoja pravosudnih sistema u skladu sa prihvaćenim pravilom o pravnim standardima“.
File je dodao da sve to, „kao i sposobnost tih sistema da efikasno rade na slučajevima ratnih zločina, spada među ključne ciljeve evropskih integracijskih procesa“.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
