Hapsenja izazivaju podelu medju bosanskim partnerima

Politicke tenzije u bosanskoj federaciji rastu nakon sto je sedam visokih hrvatskih zvanicnika u Ministarstvu unutrasnjih poslova dalo ostavku zbog hapsenja osumnjicenih za ratne zlocine hrvatske nacionalnosti.

Ovi zvanicnici, zajedno sa pomocnikom ministra unutrasnjih poslova, Ivanom Backom, tvrde da su podaci o ovom hapsenju skrivani od njih. Njihov politicki predstavnik, Hrvatska demokratska zajednica, upozorila je da Hrvati nece raditi u ministarstvu sve dok se u njemu ne sprovede "zakon i ustav".

Bacak je rekao da nacin ovih hapsenja odrazava nepoverenje koje postoji medju muslimanskim i hrvatskim stranama u federaciji.

Nesuglasice su pocele pre dve nedelje hapsenjem osumnjicenog za ratne zlocine, Dominika Ilijasevica, sa nadimkom Como, u njegovom kaficu u centru grada Kiseljaka. Ilijasevic je zajedno sa njegovom paravojnom jedinicom "Maturica" navodno bio umesan u vise zlocina u centralnoj Bosni, ukljucujuci i ubistvo sesnaest Muslimana u selu Stupni Do, 2.oktobra 1993.godine.

Bacak se zalio da ni on, niti bilo koji hrvatski zvanicnik u ministarstvu nisu bili upoznati sa detaljima ovog hapsenja. UN je kasnije ovo priznala, tvrdeci da su neki od njih ranije pomagali hrvatskim navodnim optuzenicima za ratne zlocine da izbegnu hapsenja. "Nazalost, u toku ranijih operacija obavesteni smo da su neke od informacija procurele iz ministarstva u toku nasih napora da se pritvore optuzeni hrvatski zlocinci", rekao je Douglas Coffman, portparol UN policije.

Ovi navodi doveli su do ostavki Backa i njegovih kolega. Njihov protest pokazuje da njih vise zanimaju politicka i birokratska razmatranja od razracunavanja sa bosanskim gospodarima rata i zlocincima.

Ujedinjene nacije, zaduzene za nadgledanje bosanske policije, naglasavaju da ove ostavke nece spreciti rad Ministarstva unutrasnjih poslova, jer su stotine ostalih Hrvata zaposlenih u ovom ministarstvu nastavili da rade.

Coffman ih je pozvao da ostanu. "Vazno je da Hrvati nastave da rade u zajednickim institucijama", rekao je on. "Bez njihovog ucesca, zakon bi bio oslabljen".

Nekoliko dana nakon Ilijasevicevog hapsenja, clan njegove bande, Vlatko Buzuk, uhapsen je prilikom pokusaja da predje u Hrvatsku. Jos jedan saradnik Tibor Prajo, sam se predao policiji u Kiseljaku.

Portparol Haskog suda rekao je da je "odobrio" hapsenje ovih optuzenika kojima ce se suditi u Bosni.

Nakon hapsenja Ilijasevica i njegovih saucesnika, hrvatska policija uhapsila je jos dva bosanska Hrvata, Tomislava Vlajica i Anta Sliskovica, u Zadru i optuzila ih za ucestvovanje u masakru u Ahmicima, 16. aprila 1993.godine, kada je ubijeno preko stotinu Muslimana, ukljucujuci zene i decu. Traze se jos dva osumnjicena za ovaj zlocin.

Sve uspesnija saradnja izmedju Zagreba i Haskog suda dovela je do ovih hapsenja. Premijer Ivica Racan, rekao je da su ova hapsenja pojacala zakon i red u Hrvatskoj: "U ovoj zemlji, oni koji rade osecace se dobro, a oni koji su odgovorni za [ekonomske zlocine] i ratne zlocine nacice se u neprilici".

Portparol policije, Emil Bilic, rekao je da je do hapsenja doslo nakon duge istrage, koja je cesto potkopavana mesanjem drzave. "Izvesni drzavni funkcioneri odrzavali su kontakt sa optuzenicima i pomagali im da se kriju i beze", rekao je on.

Hrvatski mediji su ranije izvestavali o tome da su tajne sluzbe ove zemlje stitili cetvoricu optuzenika i da je preminuli predsednik Franjo Tudjman razmatrao nacine ometanja istrage Haskog tribunala o masakru u Ahmicima.

Bez obzira na pokusaje ometanja istrage, izgleda da su i Zagreb i Sarajevo konacno odlucili da nesto preduzmu protiv bosanskih gospodara rata i kriminalaca, koji ne samo da nisu uhvaceni nego su duboko umesani u politiku i biznis ove zemlje.

Janez Kovac je redovni dopisnik IWPR.