O SUDBINI CRNE GORE ODLUCICE MANJINE

Ma kako to cudno zvucalo, muslimanski glasaci, tradicionalni neprijatelji Srba, mozda ce pomoci da Crna Gora ostane u savezu sa Srbijom.

Muslimani, koji cine 16 odsto ukupnog stanovnistva mogu svojim glasovima spreciti ostvarivanje nezavisnosti Crne Gore.

Nacionalne manjine, koje cine 38 odsto od 650.000 gradjana Crne Gore podrzace u vecini ostanak u Jugoslaviji.

Ocekuje se da ce srpska manjina koja cini devet odsto i 20 odsto Crnogoraca sa severa Crne Gore, koji sebe smatraju Crnogorcima-Srbima, takodje dati svoj glas protiv otcepljenja.

Miloseviceva pogubna politika dovela je do toga da su mnogi od njih u proslosti glasali za Djukanovica i njegovu politiku nezavisne Crne Gore. S padom Milosevica, znatno se promenilo raspolozenje u tom korpusu.

Tako Vladimir Todorovic, profesor u Podgorici, rodom iz Kolasina, kaze: "Na proslim izborima glasao sam za Djukanovica, razum mi je to govorio, iako mi je srce bilo na drugoj strani. Sada Milosevica nema, pa su moje srce i razum ponovo na istoj strani i glasacu protiv otcepljenja Crne Gore.

Muslimani ili Bosnjaci kako sebe nazivaju, zele da Crna Gora ostane u Jugoslaviji. Oni teze ocuvanju Sandzaka kao jedinstvene enklave u kojoj mahom zive.

Sandzak je podeljen izmedju Srbije i Crne Gore, pa bi se razdvajanjem dve republike, razdvojile i mnoge porodice.

Rifat Veskovic, predsednik stranke Demokratske akcije Crne Gore, najuticajnije muslimanske stranke u Crnoj Gori kaze: "Stranka nije u dilemi kad je rec o nezavisnosti Crne Gore. Odvajanje Crne Gore dovelo bi do usitnjavanja ionako malog bosnjackog nacionalnog korupusa".

Nedavno je u Novom Pazaru u Sandzaku odrzano savetovanje politickih i kulturnih organizacija, gde su se culi pozivi za otcepljenje ove regije, ukoliko Crna Gora postane nezavisna.

"Ocuvanje Jugoslavije je u interesu svih gradjana, pa i nas Bosnjaka", porucio je Dzemail Suljevic, predsednik koalicije Narodnog pokreta Sandzaka.

Predsednik Islamske zajednice iz Sandzaka, Muftija Muamer efendija Zukorilic je rekao: "Sto se tice izlaska Crne Gore iz SR Jugoslavije, mislim da ni jedan patriotski opredeljen Bosnjak ne moze podrzati cepanje ionako malog dela bosnjackog naroda".

Zukorilic je kritikovao politicare iz Bosne koji podrzavaju nezavisnost Crne Gore. "To je sa aspekta interesa Bosnjaka u Sandzaku neprihvatljivo", rekao je on.

Za razliku od ostalih manjina, Albanci, kojih je u Crnoj Gori sedam odsto, glasace za otcepljenje - sto dalje od Srbije. Medjutim, Mehmet Bardhi, lider Demokratskog saveza Albanaca podrzava referendum kao jedno od demokratskih nacina testiranja volje naroda, ali smatra da Djukanovicu ne treba dati blanko podrsku: "Poslali smo jasne poruke da pre odrzavanja referenduma trazimo da razgovaramo sa relevantnim politickim strukturama o definisanju polozaja Albanaca u Crnoj Gori. U zavisnosti od toga opredelicemo se prema referendumu".

Pravilno procenjujuci znacaj manjinskih glasova, u predizbornim aktivnostima vladajuce stranke ovo pitanje dobija posebno mesto, narocito kada je rec o muslimanskoj manjini. Djukanoviceva vlada je islamskoj zajedinici Crne Gore vratila u vlasnistvo zgradu nekadasnje dzamije "Sultan Hamid II" u Plavu u kojoj je do skora bila policijska stanica. Obilaze se opstine sa muslimanskom vecinom, pa je u Bijelom Polju nedavno boravio Svetozar Marovic, predsednik Skupstine Crne Gore.

Iako pridobijanje glasaca nacionalnih manjina predstavlja jedan od prioriteta vlade, podrska medjunarodne zajednice nezavisnosti Crne Gore i pobeda nad crnogorskom opozicijom koja se protivi raspisivanju referenduma su jos vaznija pitanja.

Miroslav Filipovic je redovni dopisnik IWPR.