'Umereni put' Vojislava Kostunice

Vojislav Kostunica, lider Demokratske partije Srbije, DSS, potvrdio je 7. avgusta da prihvata nominaciju ujedinjene opozicije za predsednickog kandidata. Mnogima poznat kao "Seselj u fraku", Kostunica ima dobre izglede da smeni jugoslovenskog predsednika, Slobodana Milosevica, ukoliko mu podje za rukom da dodje do drugog kruga glasanja.

Medjutim, odluka Srpskog pokreta obnove, partije Vuka Draskovica, da imenuje svog kandidata dodatno komplikuje Kostunicine izglede. Vojislav Mihajlovic, kandidat SPO i sadasnji gradonacelnik Beograda je nekompetentan i slab izbor, ali ce verovatno podeliti glasove opozicije.

Srbobran Brankovic, direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja "Medijum" iz Beograda, izjavio je da je SPO izabrao "najslabijeg moguceg kandidata da bi oslabio ostatak opozicije".

Kostunicine pristalice i dalje su uverene da bi njihov kandidat mogao primorati Milosevica da udje u drugi krug glasanja i pobediti ga. Ankete javnog mnjenja koje je sproveo Institut za drustvene nauke iz Beograda pokazuju da ce 42 odsto biraca podrzati Kostunicu u predsednickoj trci protiv Milosevica koji moze ocekivati tek 28 odsto glasova.

Prihvatajuci nominaciju Kostunica je izjavio: "Ovo je verovatno rezultat moje dosledne antirezimske politike obojene osecajem za nacionalne probleme".

U intervjuu za banjalucke "Nezavisne novine" u junu, Kostunica je rekao: "U svemu sto sam do sada postigao, vidim sebe kao nekoga ko bi mogao ucestvovati u izgradnji demokratskih institucija u Srbiji, odnosno zajednickoj drzavi Srbije i Crne Gore."

On smatra da je premijer Republike Srpske, Milorad Dodik, marioneta medjunarodne zajednice. Kostunica je jedan od retkih lidera srpske demokratske opozicije koji je odbio da prisustvuje predsednickoj inaguraciji Mila Djukanovica.

Isticuci da je Djukanovic u prethodnoj inkarnaciji izigravao Milosevicevog lojalistu, Kostunica je jednom prilikom izjavio da je Djukanoviceva partija dosla na vlast "na Zutoj gredi i da se odrzava na travnjaku ispred Bele kuce".

Kostunica je svojevremeno opisao odnose izmedju medjunarodnih faktora i srpske drzave kao "igru u kojoj je sve predato a za uzvrat se nije dobilo nista osim nekih simbolicnih ustupaka". Kostunica je rekao da bi "trebalo izvrsiti pritisak na strance da bezuslovno rese pitanje sankcija i ratne stete". On, takodje, smatra da bi se opozicija morala kloniti podrske koja dolazi sa Zapada.

Njegov nadimak "Seselj u fraku" mozda zabrinjava Zapad, ali u Srbiji vecina pristalica opozicije smatra Kostunicu za "umerenog nacionalistu".

Kostunica je kritikovao NATO bombardovanje Jugoslavije i izbegavao sustrete sa zvanicnicima zemalja, clanica NATO saveza. Ovakav stav onemogucio je Milosevicev rezim da upotrebi jednu od svojih omiljenih fraza kojom karakterise svoje oponente kao "izdajnike i strane placenike".

Kostunicina omiljena parola "Ne - Beloj kuci, Ne - Belom dvoru" pokazuje da je zauzeo stav protiv jugoslovenskog predsednika i politike Zapada u bivsoj Jugoslaviji. On je zestoki protivnik Haskog suda, kojeg opisuje kao "monstruoznu instituciju" i s prezrenjem gleda na optuznicu za ratne zlocine koja je podignuta protiv Milosevica.

Kostunica je takodje kritikovao posleratne operacije Ujedinjenih nacija i NATO-a na Kosovu, narocito u vezi sa sudbinom srpske manjine koja je tamo ostala.

Pre jedanaest godina Kostunica je sa grupom prijatelja osnovao Demokratsku stranku, prvu opozicionu partiju u Srbiji. Od tada on je kombinovao antirezimsko stanoviste sa nepokolebljivim nacionalizmom, koji prezire sovinizam i ratno huskanje.

"Mi [Srbi] nismo unistili Jugoslaviju, niti cemo dozvoliti da nas uniste", bio je njegov refren u toku ratova u Hrvatskoj i Bosni. On je i dalje osetljiv na nacionalno pitanje, ali je optuzio Milosevica da manipulise srpskom nacijom za svoje ciljeve. "Za njih, resavanje nacionalnog pitanja uvek je predstavljalo sredstvo, a ne cilj", izjavio je on 1994.godine.

Medjutim, on je takodje izlio svoj bes na Miloseviceve neprijatelje, napadajuci ih da su "kosmopoliti" oni koji se stide svog patriotizma. Rruga im se da su "mikro patriote"oni koji bi da naprave "okean" od reke Drine koja odvaja bosanske Srbe od Srbije.

Kostunica je uoci izbora 1992.godine napustio Demokratsku stranku i osnovao DSS, delimicno zbog odbijanja lidera ove partije, Zorana Djindjica da pristupi opozicionoj koaliciji Depos, kao i zbog razlika u vezi sa nacionalnim pitanjem. Uskoro se, takodje, oprostio s Vukom Draskovicem i tvrdio da je s njim nemoguce raditi i da nije ozbiljan u nameri da oduzme vlast Milosevicevom rezimu.

"Nasi interesi su razliciti, nas cilj je pobediti na izborima kao ujedinjena opozicija, a Draskovicev je pobediti na izborima tako da Milosevic ne izgubi", rekao je on tom prilikom.

Posle parlamentarnih izbora 1993. godine, Kostunica nije dozvolio da njegovih sedam poslanika formira blok sa Demokratskom strankom, jer je Djindjic pregovarao sa Milosevicem da stupi u vladu. Za razliku od Draskovica ili Djindjica, Kostunica nije nikada vodio pregovore sa Milosevicevom vladom, sto je jos jedan faktor koji doprinosi njegovom visokom rejtingu u anketama.

Kostunica odbija koalicije iz cisto pragmaticnih razloga sto je doprinelo da bude poznat kao najmanje kompromitovan lider sa kojim se istovremeno tesko saradjuje. Poznat je po nepokolebljivosti, nekorumpiranosti i po neprakticnom odbijanju da izmeni svoje poglede u nekoliko poslednjih godina sto verovatno objasnjava njegovu popularnost. Medjutim, dok se ovaj patriotsko-demokratski "umereni put" moze pokazati kao poslednji adut koji ce pridobiti rezimske glasace, njegov se nacionalizam nece dopasti medjunarodnoj zajednici.

Ali, oprosteno je i Djukanovicu i Biljani Plavsic za nacionalisticku proslost koja je bila surovija od Kostunicine, u trenutku kada su se okrenuli pragmaticnoj saradnji sa medjunarodnom zajednicom.

Moto Kostunicine kampanje je "Ni rat, ni kapitulacija". Njegova osnovna predizborna poruka je "Opstanak drzave". Medjutim, on takodje priznaje da je povratak u medjunarodnu zajednicu preduslov opstanka.

"Povratak ce biti bolan, u neku ruku ponizavajuci, ali nema drugog nacina", porucuje Kostnunica.

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR iz Beograda.