ALBANSKI EKSTREMIZAM - OPASNOST U REGIONU
Albanski politicari moraju se udruziti da bi suzbili aktivnosti ektremnih nacionalista
ALBANSKI EKSTREMIZAM - OPASNOST U REGIONU
Albanski politicari moraju se udruziti da bi suzbili aktivnosti ektremnih nacionalista
Nakon ustanka i borbi u Presevskoj dolini na jugu Srbije, albanske gerilske jedinice pojavile su se i u Makedoniji.
Za razliku od albanske gerile u juznoj Srbiji, koja se predstavlja kao Oslobodilacka vojska Preseva, Medvedje i Bujanovca, u Makedoniji one imaju zvucniji i ambiciozniji naziv, Narodna oslobodilacka vojska.
To je skracenica na albanskom jeziku identicna je sa onom Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) koja je vodila oslobodilacki rat na Kosovu protiv srpskih snaga.
Zahvaljujuci opasnoj pojavi ovih radikalnih grupa, u svetu pocinje da se ucvrscuje stereotip o nadolazecoj "albanskoj opasnosti". Makedonska i srpska stampa, kao i neki svetski mediji, tvrde da je rec o izvozu kosovskog modela ustanka, militaristickom pokretu koji ce ugroziti ne samo Makedoniju vec i opstu stabilnost regiona.
Albanci dobijaju imidz ratnohuskackog naroda, koji je od Srba preuzeo stafetu regionalih izazivaca. Nasilje nad Srbima i manjinama na Kosovu, dodatno ucvrscuju takav imidz. Neki postavljaju cinicno pitanje: jesu li kosovski Albanci uopste zasluzili intervenciju NATO snaga?
Dok su ozbiljne politicke snage i na Kosovu i u Albaniji zbunjene i inertne, ove grupe koriste prazan prostor i namecu se kao patriotski lideri cele nacije.
Poznajem mentalitet i motivaciju pobunjenika koji izazivaju oruzani sukob u Makedoniji. Cesto sam medju emigrantima u Evropi sretao vatrene albanske patriote koji su me ubedjivali da je "Makedonija vestacka drzavna tvorevina stvorena na stetu albanskog naroda".
Odavno oni govore: "Albanci su kao narod pretrpeli istorijsku nepravdu, jer su nasilno podeljeni. Nas su osakatili da bi sprecili da budemo ravnopravni sa susedima u regionu".
Oni kazu da ova istorijska nepravda treba da bude ispravljena time sto ce se Makedonija podeliti na albanski i slovenski deo. Po njihovom misljenju, albanski deo Makedonije treba prisajediniti Kosovu ili, jos bolje, unitarnoj albanskoj drzavi.
Nakon raspada jugoslovenske federacije, neki od ovih patriota promenili su misljenja i postali realisti oko nemogucnosti podele Makedonije. Shvatili su da je to rizican i neostvarljiv projekat. Makedonija ne moze biti podeljena, a da ne izazove veliku krizu. Nije slucajnost sto su mejdunarodni bezbednosni mehanizmi u Makedoniji instalirani preventivno.
Albanske militantne grupe vode rat koji ne mogu dobiti.
Ovi ustanici su mozda takticki u pravu sto veruju da mogu lako srusiti ovu drzavu kao kulu od karata. Ali, strateski grese jer ne uzimaju u obzir odnos snaga, faktor opasnog prelivanja sukoba u region i stvarne geostrateske prioritete velikih sila.
Oni koji podrzavaju ustanak u Makedoniji, zapravo, naivno veruju da ce u eventualnom sirem sukobu velike sile u Makedoniji biti primorane da stanu na stranu Albanaca. Posebno se veruje da ce Amerika imati saveznicku ulogu.
Jasno je da su ove prognoze veoma opasne. Amerikanci ce uvek biti "na strani" svojih geostrateskih interesa i Albanci se moraju prilagodjavati njima, a ne obratno.
Nema sumnje da Makedonija nije ni stabilna ni idealna drzava. Albanci imaju osnovane primedbe kako na Ustav republike tako i na razne oblike, od ranijeg sistema nasledjene politicke, nacionalne i ekonomske diskriminacije.
Makedonija mora postojati. Upozorenje NATO-a da se nece tolerisati destabilizacija Makedonije treba shvatiti ozbiljno.
Takozvana Narodna oslobodilacka vojska u Makedoniji deluje u zoni koju kontrolise NATO, i ne bi bio nimalo pametan potez, da se gerilci u bilo kojoj formi sukobe sa NATO snagama.
U ovako opasnoj situaciji, albanske politicke snage na Kosovu i Makedoniji nasle su se zatecene. One su zbunjene i nemocne da sprece aktivnost ekstremnih militaristickih grupa.
Najuticajnije kosovske partije sporo se bude iz letargije, iako im je jasno da izvoz "kosovskog modela" moze doneti stete i samom Kosovu. Svesni su da nema militaristickog resenja albanskog pitanja.
Politicki predstavnici Albanaca u Makedoniji, kako oni koji su koalicioni partneri u vladi, tako i u opoziciji, jasno su se distancirali od avanture oruzanog ustanka. Oni ocekuju da ce u tome dobiti i podrsku iz Albanije i sa Kosova.
Ali, pomoc iz Albanije i sa Kosova je do sada bila mlaka i konfuzna zbog snaznih ideoloskih sukoba i nedostatka strateske koordinacije medju liderima i pokretima.
Ova situacija se mora razresiti, jer pred tim snagama je zadatak da sprece ratnu avanturu, otvore debatu, smire strasti i sprece eskalaciju sukoba.
Albanske politicke snage van Makedoniji trebalo bi da pruze podrsku Arbenu Xhaferiju, lideru Partije demokratskog prosperiteta Albanaca u Makedoniji, i drugima slicnim njemu koji su jasno osudili ustanike.
To sto u ovom trenutku radikalne grupe pretenduju da preuzmu sudbinu cele nacije u svoje ruke, provocirajuci ratne sukobe sa veoma rizicnim posledicama, obavezuje albanske politicare koji su legalno birani, one na vlasti i u opoziciji, da preuzmu kontrolu nad situacijom.
Autor je publicista i sef dopisnistva Radio Slobodna Evropa u Pristini.
