Kraj Tudjmanove Ere

Novi predsednik Hrvatske, Stjepan Mesic, postigao je nemoguce: dospeo je na vrh vlasti u dve razlicite drzave.

Na pocetku predsednicke trke u Hrvatskoj obelezen kao autsajder, Mesic je izazvao buru u ponedeljak postigavsi uverljivo vodjstvo od 13 odsto ispred svog protivnika Drazena Budise, koji je zajedno sa njim usao u drugi krug predsednickih izbora.

Za kratko vreme u toku 1991.godine, Mesic je bio predsednik bivse Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije (SFRY).

Nasledivsi hrvatsko predsednistvo of Franja Tudjmana, koji je vladao zemljom od njenog stvaranja 1990. godine do svoje smrti prosle godine, Mesic obecava da ce se razlikovati od svog prethodnika.

Ovaj politicar star 65 godina, sa kratko podsisanom kosom i sedom bradom, moze svoj izborni uspeh pripisati dvema stvarima: od svih kandidata najmanje je licio na predsednika Tudjmana i za vreme svoje kampanje on je napadao takozvani "hercegovacki lobi" privilegovanih prijatelja koji su okruzivali preminulog predsednika.

Hercegovacki lobi sastoji se od grupe uticajnih ljudi poreklom iz Hercegovine, dela Bosne nastanjenim pretezno hrvatskim stanovnistvom. Godinama je ova grupa sprovodila sva Tudjmanova naredjenja, uzivala finansijsku korist i drustvene privilegije kao nagradu. Do samog kraja Tudjman se drzao ideje o podeli Bosne i aneksiranju Hercegovine kao hrvatske teritorije.

Mesic je rodjen 24. decembra 1934. godine u slavonskom gradu Orahovica, nekih 200 kilometara istocno od Zagreba. Pohadjao je pravni fakultet na zagrebackom Univerzitetu i poceo svoju politicku karijeru u toku studija kao jedan od istaknutih studentskih vodja. Posto je zavrsio fakultet Mesic je postao gradonacelnik Orahovice.

Mesic je 1971. godine ucestvovao u "hrvatskom prolecu", disidentskom pokretu za koji su jugoslovenske vlasti pod rukovodstvom Josipa Broza Tita smatrale da predstavlja ozivljavanje hrvatskog nacionalizma i ustastva, ozloglasenog fasistickog pokreta koji je saradjivao sa nacistickom nemackom vladom za vreme Drugog svetskog rata.

Mesic je uhapsen, a potom proveo jednu godinu u zatvoru, na taj nacin deleci sudbinu drugih istaknutih hrvatskih politicara, ukljucujuci Budisu.

Poput mnogih hrvatskih politicara, Mesic je nekad bio clan Komunisticke partije, jedine politicke partije u staroj Jugoslaviji. U toku prvih visestranackih izbora u aprilu 1990. godine on se pridruzio, posle malog oklevanja, Tudjmanovoj partiji Hrvatskoj demokratskoj zajednici.

Na pocetku je Mesic uzivao Tudjmanovo poverenje. Postao je prvi premijer hrvatske vlade pre nego sto je preuzeo predsednicko mesto rotirajuceg predsednistva bivse Jugoslavije (SFRY) u Beogradu.

Medjutim, Tudjmanova agresivna politika prema Bosni dovela je do raskida sa Mesicem 1994. godine. Smenjen sa polozaja predsednika hrvatskog parlamenta, on se kasnije pridruzuje Josipu Manolicu i zajedno sa desetak drugih izgnanika iz HDZ partije stvara novu stranku, Hrvatske nezavisne demokrate.

Malo kasnije Mesic je opet promenio partiju pridruzivsi se Hrvatskoj narodnoj stranci 1997. godine.

Mesic ima drzanje opustene nepretenciozne osobe, koja je bliska obicnim ljudima. Poznat je po svojim salama i dosetkama, sto predstavlja stil koji je u ociglednoj suprotnosti sa Tudjmanovom rigidnoscu i mracnom ozbiljnoscu.

Mesic, kandidat je "opozicione cetvorke", koalicije u cijem se sastavu nalaze Hrvatska seljacka stranka, Hrvatska narodna stranka, Liberalna stranka i Istarski demokratski sabor. Ova koalicija se ne bavi istorijiom niti hrvatskim nacionalnim mitom.

Budisa, lider Hrvatske socijano-liberalne partije (HSLS), nije imao srece jer je njegov nacin ophodjenja pomalo podsecao na Tudjmana. Ova razlika u licnostima kljuc je Mesicevog uspeha na izborima.

Programi za koje su se zalagala ova dva kandidata bili su vrlo slicni, smanjenje predsednickih moci, prenos vlasti na parlament i kraj luksuzu koji se asocira sa Tudjmanovim predsednistvom.

Slicni programi nisu smanjili, naprotiv, intenzivirali su borbu za glasove. S vremena na vreme ova izborna kampanja bila je prljava. Neki clanovi Socijal-demokratske stranke izjavili su da ce Mesiceva pobeda ugoziti neka pred-izborna obecanja na koja se obavezala nova koaliciona vlada koju predvodi premijer Ivica Racan.

Medjutim, izgleda da uzbudjenje splasnjava vrlo brzo posle Mesiceve pobede. Budisa nije oklevao da prizna poraz i uputi cestitke Mesicu i pozeli mu "puno uspeha u vodjenju predsednickih duznosti".

Dragutin Hedl je redovni dopisnik Instituta IWPR iz Zagreba.