Rumunija: Suocavanje sa problemom trgovine ljudima

Policija ispituje pripadnike bande osumnjicene da su bili umesani u prodaju jedne devojke na ulicama Bukuresta za 400 dolara.

Mada jos nije naucila sva slova, ova tinejdzerka je veoma srecna i ponosna sto je konacno u stanju da napise svoje ime na dospisnici - Diana.

Pre samo nesto vise od mesec dana, bila je predmet kupovine i prodaje u zabacenim ulicama Bukuresta, kao da je zivotinja. Tukli su je, silovali i zlostavljali nebrojeni muskarci. Bila je prisiljavana da provodi ledene noci vezana lancem u kucici za pse.

Oslobodjena je kada su preruseni novinari iz Rumunskog centra za istrazivacko novinarstvo trgovcima ljudima isplatili za nju 400 americkih dolara - iznos koji su obezebdile dnevne novine Evenimentul Zilei - i prebacili je u utociste za zene u mestu Pitesti.

Direktorka utocista Iana Matei izjavila je za IWPR da se devojka, koja ima ozbiljnih teskoca u ucenju, dobro prilagodjava i i da jede i spava koliko god moze. "Diana uci da pise. Voli da pravi i izrezuje dopisnice lepih oblika pomocu specijalnih makaza," rekla je ona.

Nakon sto su nalazi ove istrage i dokumentarni film o njoj privukli veliku paznju u Evropi, Dianin slucaj je postao tema dana u Rumuniji. Suoceni sa surovim dokazima o trgovini ljudima u glavnom gradu, i rumunske vlasti i civilno drustvo reaguju besom.

Koristeci materijale prikupljene tokom istrazivanja, policija je brzo reagovala i 12. februara uhapsila je grupu ljudi koji su optuzeni za trgovinu ljudima i zadrzani u pritvoru.

Dianina nocna mora primorala je vlasti da organizju specijalnu jedinicu koja ce se ubuduce baviti problemom krijumcarenja prostitutki. Glavni inspektor bukurestanske policije, Gelu Drajneanu, izjavio je da ce policajci "pojacati napore u borbi protiv ove pojave".

Zahvaljujuci pojacanim policijskim naporima jos jedna devojka je oslobodjena nakon sto je za sto dolara prodata trgovcima ljudima - u istom kraju u kojem je oslobodjena Dijana.

Ipak, direktorka Matei smatra da je za dugorocnije poboljsanje neophodno da se promeni odnos drustva prema prostituciji i trgovini ljudima.

Matei je takodje svesna toga da topao obrok i udoban krevet predstavljaju samo mali deo resenja. "Moramo biti svesni cinjenice da se ove devojke odaju prostituciji i postaju predmet trgovine zbog problema u porodici - na taj put ih navodi siromastvo u Rumuniji."

Bez dugorocne podrske, rekla je, postoji veoma realna opasnost da ce se devojke koje zbrinjavamo u utocistu vratiti svojim porodicama i ponovo pasti u ruke organizovanim kriminalnim bandama. "Njihovo okruzenje se mora promeniti i zato moramo napraviti utocista u kojima mogu ostati oko godinu dana i privici se na drugaciji nacin zivota."

I pre nego sto je Dianin slucaj dospeo u medije, rumunske vlasti su cesto govorile o obezbedjivanju veceg broja utoscista za zrtve trgovine ljudima i ostrijim zakonima u ovoj oblasti - ali malo toga je ucinjeno u praksi.

"Lokalne vlasti nisu zelele da cuju za trgovinu ljudima. Zapravo su zeleli da prikriju tesku stvarnost," izjavila je Matei.

U svojim pokusajima da se vrate normalnom zivotu zene oslobodjene iz ruku trgovaca ljudima suocavaju se sa jos jednim problemom - rumunski obrazovni sistem ih ne prihvata i one nemaju nacina da se vrate u skolu i steknu upotrebljive kvalifikacije.

"Ako imaju srece, prihvatice ih neka zanatska skola u kojoj mogu uciti, na primer, da postanu zidari - i to se smatra velikom uslugom," izjavila je Matei za IWPR.

"Nije bitno to sto devojke nemaju sklonosti za gradjevinske poslove. Sistem kaze da treba da budu zadovoljne."

Imajuci sve to u vidu, Matei veruje da je jedina sansa za ove devojke da steknu poslovne vestine i nauce da se u buducnosti staraju o sebi.

"Pravimo novo utociste u kojem cemo imati malu krojacku radionicu tako da ce devojke moci da uce menadzment i racunovodstvo," rekla je za IWPR. "Nadam se da ce se na taj nacin osposobiti da jednom vode sopstvena preduzeca."

Za sada, Diana samo izrezuje dopisnice, ali - uz malu pomoc drustva - mogla bi izgraditi sebi buducnost koja ce zaceliti oziljke koje nosi u secanju.

Paul Kristijan Radu je pripadnik Rumunskog centra za istrazivacko novinarstvo.