Umerena Autonomija Vojvodine
Politicki lideri u Vojvodini, iz razlicitih etnickih grupa, zahtevaju vecu lokalnu vlast. Medjutim, za razliku od kosovskih Albanaca ne dovode u pitanje svoj polozaj u okviru Srbije.
Umerena Autonomija Vojvodine
Politicki lideri u Vojvodini, iz razlicitih etnickih grupa, zahtevaju vecu lokalnu vlast. Medjutim, za razliku od kosovskih Albanaca ne dovode u pitanje svoj polozaj u okviru Srbije.
U nedavnoj emisiji Radio France International na spskom jeziku sugerise se da Srbija mozda nece izgubiti samo Kosovo, posto "ekstremisti u Sandzaku i Vojvodini" zele da se otcepe od Beograda.
U komentaru se dalje trvrdi da nacionalisti iz susednih zemalja takodje zagovaraju "cerupanje Srbije", sve uz tvrdnju da u Vojvodini zivi vise od milion Rumuna.
Ove spekulacije, kojima se implicira da Vojvodina moze da se pretvori u sledece Kosovo, su zasnovane ne samo na nepoznavanju ovdasnjih prilika, vec su i zlonamerne. Beogradski rezim siri glasine ovog tipa da bi izvrsio pritisak na partije i vodje nacionalnih manjina u Vojvodini, dok su izvestaji za zapadne medije cisto preterivanje sa ciljem da se napise 'dobra' novinarska prica.
Vojvodina, plodna ravnica severno od Beograda, je uporiste srpske opozicije. U njoj zive etnicki Madjari, Rumuni, Slovaci i drugi ukljucujuci i Srbe. Iako su obe pokrajine imale autonomiju u Titovo doba, Vojvodina i Kosovo se mogu porediti samo do izvesne mere.
Srbi nisu manjina u Vojvodini a etnicki Madjari nemaju brojcanu superiornost kao Albanci na Kosovu. Ekonomska razvijenost dve pokrajine je takodje razlicita. Vojvodina je najprosperitetniji deo Jugoslavije, a Kosovo najsiromasniji.
Za razliku od izvestaja Radio France, prema poslednjem popisu stanovnistva iz 1991. godine, u Vojvodini je zivelo nesto manje 39.800 Rumuna, ili oko dva odsto od ukupno dva miliona stanovnika ove pokrajine. Nijedna politicka stranka u Rumuniji nikada nije ispoljila teritorijalne pretenzije prema Srbiji. To isto vazi i za partije u Madjarskoj, cija nacionalna manjina u Vojvodini po istom popisu stanovnistva broji 340.000.
Isto tako nijedna politicka stranka u Vojvodini nije ispoljila separatisticke tendencije. Iako medju njima postoje razlike u stavovima i primedbama koje se odnose na tip autonomije koji zele, nijedna pri tom nije dovodila u pitanje poziciju Vojvodine kao integralni deo drzave Srbije.
Tvrdnje da u Vojvodini ima ekstremista koji sada vide priliku da "ocerupaju Srbiju" nisu samo netacne, nego i veoma opasne po pripadnike 16 nacionalnih manjina koje u njoj zzive. Ove trvdnje su jos opasnije za one koji su aktivni i politickim partijama i koji se zalazu za nivo autonomije kakav je Vojvodina imala pre "patriotske" promene u septembru 1990.
Vojislav Seselj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS ) i potpredsednik vlade Srbije, izjavio je ovih dana kako su se "stekli uslovi za hapsenje Nenada Canka", predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Ta pretnja je utoliko ozbiljnija ako se ima u vidu da je Canak u rezimskim medijima vec bio oznacen kao izdajnik.
Samo dve nedelje pre pocetka NATO bombardovanja, Canak je predstavio javnosti novi programski dokument LSV, u kome se zahteva promena Ustava Srbije i redefinisanje sadasnjeg "politicki i ekonomski neodrzivog statusa Vojvodine".
Srbija bi, prema tom dokumentu, trebalo da se ustroji kao federalna drzava sastavljena od sledechih federalnih jedinica: Vojvodina, Sumadija, Jugoistocna Srbija, grad Beograd sa okolinom, Sandzak ili Raska oblast i Kosovo. Vojvodina bi u toj drzavi imala status republike. Federalizacija Srbije bi, po misljenju LSV, bila krupan korak ka stabilizaciji drzave Srbije.
Iako je LSV samo najradikalnija u svojim zahtevima, ona nije nikakav izuzetak u zahtevu da se redefinise sadasnji ustavni polozaj Vojvodine. Srpske i madjarske politicke partije takodje traze decentralizaciju i demokratizaciju Srbije.
Vojvodjanske politicke stranke nisu potpuno saglasne oko toga koliki bi stepen autonomije trebalo da ima njihova pokrajina, niti postoji zajednicka ideja kako da se dosegne taj cilj. Oko tih pitanja su se polarizovale ovdasnje politicke snage i stvarani su stranacki savezi, iako je zanimljivo da se to ne cini po nacionalnom principu.
Liga socijaldemokrata Vojvodine i Reformska demokratska stranka Vojvodine, koje su koalicioni partneri, politicki su blize Savezu vojvodjanskih Madjara, nego vecina drugih politickih partija te nacionalne manjine. Politicke partije vojvodjanskih Madjara su duboko podeljene.
Prosle godine, najveca stranka ove nacionalne manjine, Savez vojvodjanskih Madjara, izasao je krajem prosle godine u javnost sa dokumentom u kome se predlazu precizno definisana prava manjina, ukljucujuci i priznanje madjarskog kao sluzbenog jezika i pravo na obrazovanje na madjarskom. Nekoliko stranaka je podrzalo ovaj dokument, ali vlast u Beogradu ga je ignorisala..
Proteklih godina je prorezimska stampa cesto uporedjivala Kosovo i Vojvodinu - i isticala Vojvodinu kao primer medjuetnicke tolerancije na koji bi trebalo da se ugledaju kosovski Albanci. Takodje je Beograd isticao da nacionalne manjine u Vojvodini uzivaju manjinska prava po najvisim evropskim standardima, iako stvari ne stoje tako.
Prema jednom empirijskom istrazivanju koji je prosle godine publikovao Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, sledi da su sefovi policije u svih 45 opstina u Vojvodini po nacionalnosti Srbi i Crnogorci, a iste etnicke pripadnosti je i vecina policajaca. Do istog saznanja se doslo kada su u pitanju predsednici opstinskih sudova, banaka i firmi - cak i u onim opstinama u kojima Madjari cine vecinu stanovnistva.
Ono sto ilustruje stav vlasti su table na ulazu u upravne zgrade - imena ovih institucija bi po zakonu trebalo da budu napisana na jezicima i pismima u sluzbenoj upotrebu. Medjutim, iako su ulozene zalbe, tabla na ulazu u Izvrsno vece - lokalnu vladu - je samo na srpskom jeziku i samo cirilicnim pismom.
Autor je novinar iz Novog Sada ciji identitet se ne objavljuje.
