Zlocini u Ljubotenu
Istraga medjunarodnih i domacih grupa za ljudska prava potvrdjuje da su albanski seljani premlaceni i ubijeni, te da nema dokaza da se radi o albanskim pobunjenicima.
Zlocini u Ljubotenu
Istraga medjunarodnih i domacih grupa za ljudska prava potvrdjuje da su albanski seljani premlaceni i ubijeni, te da nema dokaza da se radi o albanskim pobunjenicima.
Istorija balkanskih ratova obiluje imenima sela koja su postala poznata po okrutnim zlocinima. Dok se odvijao pregovaracki proces u Makedoniji tokom avgusta, u krvavim borbama izmedju snaga bezbednosti i albanskih pobunjenika bilo je puno zrtava. Jedna bitka, medjutim, u selu Ljuboten, mogla bi se uskoro naci u hronikama ratnih zlocina.
Ujutro 12. avgusta, u okolini sela udaljenom 10 kilometara severno od Skoplja, rasplamsavao se sukob a zastraseni, albanski seljani pokusali su da napuste svoje kuce. Makedonski susedi iz obliznjeg sela Ljubanci su ih u tome sprecili postavljajuci blokadu na seoskom putu.
U stranoj stampi novinari su se usredsredili na sudbinu petorice etnickih Albanaca koji su nadjeni mrtvi posle sukoba. Albanski mestani tvrde da im je policija pucala u ledja dok su pokusavali da pobegnu. Makedonsko Ministarstvo unutrasnjih poslova ubijene Albance opisalo je kao "teroriste" sugerisuci da su bili aktivni pripadnici pobunjenicke Oslobodilacke nacionalne armije.
Medjutim, istraga lokalnih i medjunarodnih humanitaraca je potvrdila da su Albanci premlaceni i ubijeni. Pri tome, nema dokaza koji bi ukazali da su zrtve bile borci u redovima albanskih pobunjenika.
Posto nisu mogli da prodju putem zbog blokade, seljani iz Ljubotena su krenuli preko polja gde ih je presrela policijska patrola. Oko 150 Albanaca je povredjeno. Izmedju 40 i 50 ljudi zavrsilo je u policijskim stanicama u Skoplju u kojima ih je policija brutalno pretukla, kako tvrdi Mirjana Najcevska, predsednik Makedonskog helsinskog komiteta.
Rodjaci pritvorenih su izjavili da su pritvoreni zivi, ali da se poznaju jasni tragovi brutalnog premlacivanja. Jedna majka je aktivisti Human Rights Watch-a rekla da je lice njenog trinaestogodisnjeg sina bilo oteceno i u modricama kada je otisla da ga poseti u zatvoru. Policija je potom mnoge pustila iz pritvora, ali je podnela krivicne prijave protiv 27 osoba za terorizam, posto su navodno otkrivene cestice baruta na njihovim dlanovima.
Najmanje jedno od pritvorenih lica preminulo je od zadobijenih povreda glave. Sest dana kasnije, rodjaci 35-godisnjeg Atule Cainija, mestanina iz Ljubotena koji je nestao, nasli su njegovo telo u mrtvacnici u Skoplju. Caini, koji je poslednji put vidjen u selu pod policijskim nadzorom, imao je na sebi jasne tragove premlacivanja, a istrazivaci Human Rights Watch-a utvrdili su da mu je lobanja smrskana.
"Seljani iz Ljubotena zahtevaju da se izvrsi ekshumacija tela ubijenih 12. avgusta," kaze Najcevska. "Oni uporno tvrde da se radi o masakru i zahtevaju da predstavnici Haskog tribunala istraze citav slucaj." Prema nekim izvestajima, ukupno je devet lica smrtno nastradalo tog dana.
Hasko tuzilastvo odbija da se konkretno odredi prema slucaju Ljuboten. Ipak je, portparol, Florens Hartman, potvrdila da Makedonija potpada pod jurisdikciju suda, te da tuzilac prikuplja relevantne informacije. "Nema oficijelne istrage o incidentu, vec se jednostavno radi o preliminarnom ispitivanju kojim se zeli utvrditi da li su pocinjeni zlocini za koje je Haski tribunal nadlezan," dodaje Hartman. Izvori u Skoplju, medjutim, sugerisu da je haska istraga vec u toku.
Preziveli iz Ljubotena upiru prst u ministra unutrasnjih poslova Ljubeta Boskovskog. Ovi dogadjaji odigrali su se dok je vladala napetost u toj oblasti. Upravo u trenutku kada su pregovori dostizali kriticnu tacku 10. avgusta, osam makedonskih vojnika je poginulo u eksploziji antitenkovske mine na putu u blizini sela.
Seljani su izjavili predstavnicima makedonskog Helsinskog komiteta da su tada dobili uveravanja od makedonske policije da oni koji nisu ucestvovali u postavljanju mine nemaju razloga za zabrinutost, te da na selo nece biti otvarana artiljerijska vatra.
Ipak, tog jutra, u nedelju, makedonski mediji su objavili da je navodno izvrsen napad na policijsku stanicu na putu izmedju Ljubotena i Skoplja. Makedonska vojska je na vest o navodnom incidentu reagovala otvaranjem vatre na selo iz helikoptera i raspolozivih artiljerijskih orudja.
Seljani kazu da su jedan starac i sestogodisnja devojcica nastradali u ovim napadima. Najgore je tek predstojalo.
Posle granatiranja, rezervisti policijskih snaga su usli u selo. Ovi oficiri, prema izjavama mestana Helsinskom komitetu, bili su uglavnom stanovnici pretezno makedonskih sela u okolini Ljubotena. Seljani tvrde da su rezervisti "pogubili" sestoro ljudi pucajuci im u glavu ili u ledja. Albanci tvrde da su jednog coveka izboli pred njegovim ocem. Zapadni izvestaci koji su dosli na lice mesta nekoliko dana kasnije potvrdili su da su videli najmanje sest leseva sa ranama na glavi i na ledjima.
Nakon posebne istrage, Piter Bukert iz Human Rights Watch-a je zakljucio da nema dokaza da je bilo ko od ubijenih nosio uniformu ili bilo koju oznaku takozvane Oslobodilacke nacionalne armije. Human Rights Watch se priprema da uskoro objavi sopstveni detaljni izvestaj o incidentu.
Ipak, skopski zvanicnici odbacuju bilo kakve navode o zlostavljanju civila u Ljubotenu. Makedonskog ministra unutrasnjih poslova Ljubeta Boskovskog, koji je zaduzen za policiju, optuzili su da je licno rukovodio operacijom rezervista u selu. Ali on negira mogucnost da su pocinjeni bilo kakvi zlocini protiv civila.
"U selu su borbe trajale dva dana," izjavio je Boskovski za IWPR. Izvrsen je napad na jednu pravoslavnu crkvu, a hriscanski (tj. makedonski) grobovi su oskrnavljeni. "Makedonska policija je usla selo kada je sve vec bilo gotovo tako da policajci nisu mogli da ubiju bilo kog mestanina."
On za borbe u selu okrivljuje same etnicke Albance. "Otkrili smo da su se Albanci medjusobno sukobili." Ministar insistira da postoji video snimak na kome se vide "teroristi" kako ubijaju civile koji su odbili da se pridruze Oslobodilackoj nacionalnoj armiji i pokusali da izbegnu iz sela prema prestonici.
Odgovarajuci na optuzbe da je on licno ucestvovao u izvrsenju zlocina, Boskovski je zapretio da ce "podneti krivicne prijave pred Sudom za ljudska prava u Strazburu protiv idiota koji sire takve dezinformacije".
Ovi demantiji nisu uverili medjunarodne posmatrace.
"Neprestano policijsko zlostavljanje u Makedoniji je prosto sokantno," iznela je u izvestaju za stampu povodom slucaja Ljuboten Elizabet Andersen, izvrsni direktor ogranka Human Rights Watch-a za Evropu i centralnu Aziju. "Makedonija se odmah mora pozabaviti pitanjem nasilja u policijskim stanicama. Etnicki Albanci se ozbiljno zlostavljaju, i u nekim slucajevima policija ih na smrt pretuce, i to bez ikakvog pozivanja nasilnika na odgovornost."
Ovako jake reci nisu dobile siri publicitet u javnosti. Dok su mediji na albanskom jeziku skloni da svaku legitimnu vojnu akciju opisu kao brutalni zlocin, vecina njihovih kolega na makedonskom jeziku i ne razmatra mogucnost da je u Ljubotenu doslo do krsenja ljudskih prava. Oni opsirno izvestavaju o slucajevima etnickog ciscenja, mucenja, kidnapovanja, silovanja ili ubistava koje su pocinili albanski "teroristi". Ipak ne iskazuju bilo kakvo interesovanje kada se ugrozavaju ljudska prava etnickih Albanaca.
Vladimir Jovanovski je novinar magazina "Forum" iz Skoplja.
