Kosovo: Ubistva podelila lokalnu zajednicu

Istref Ramosaj, 42-godisnji veteran Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, prodaje cigarete i papirne maramice u kiosku na gradskom trgu u Decanima. Dok dodaje jednom mladicu kusur, postaje ocigledno da mu na levoj ruci nedostaju dva prsta. Bolno je to podsecanje da je rat, iako zavrsen, ostavio duboke posledice koje se jos uvek osecaju, a mozda nigde u tolikoj meri kao u ovoj nesrecnoj opstini na zapadu pokrajine.

Pored razorenih kuca bez krovova, unistene privrede i infrastrukture, Decanima je ostalo u nasledje jos nesto iz ratnog perioda - zestoka podeljenost izmedju razlicitih politickih stranaka, sto dodatno izaziva duboku zebnju i nesigurnost kod mestana.

Kaltrim Ukehadzaj, devetnaestogodisnji prodavac, izrazava svoje ogorcenje raskolom koji postoji izmedju stanovnika Decana. "Ljudi ne govore s tobom ako znaju koju partiju podrzavas", kaze on. "Za vecinu drugij ljudi glasanje na izborima traje jedan dan, ali za nas je to nacin zivota."

Trvenja su pogotovo intenzivna izmedju dve glavne stranke u opstini - Demokratskog saveza Kosova, DSK, i Saveza za buducnost Kosova, AAK. Sukobi datiraju iz rata 1998-1999. godine kada je u ovoj opstini bila regionalna komanda OVK. Ovaj gerilski pokret ubrzo se sukobio sa drugom gerilskom grupacijom, Oruzanim snagama Republike Kosovo, FARK, bliskim Demokratskom savezu Kosova.

Politicke podele proistekle iz rivalstva dve glavne oruzane formacije dostigle su vrhunac 4. januara ove godine. Tada su nepoznati napadaci iz vozila u pokretu ubili Tahira Zemaja, bivseg gerilskog komandanta snaga lojalnih DSK, njegovog sin i necaka, na putu dvadeset kilometara severno od Decana.

Zemajevo ubistvo mnogi povezuju sa dogadjajima koji su se odigrali sedam meseci ranije. U junu 2002. godine je pet bivsih pripadnika OVK iz Decana - poznatijih kao grupa Dukadjini (Metohijska grupa) - uhapseno i optuzeno za ubistvo cetvorice pripadnika FARK-a pri kraju rata na Kosovu 1999. godine.

Sudovi su ih proglasili krivim za pocinjena ubistva, uprkos nasilnim javnim protestima njihovih pristalica koji su tvrdili da se radi o ratnim herojima. Oni su 17. decembra prosle godine osudjeni na ukupno 31 godinu zatvora.

Daut Haradinaj, osudjen na pet godina zatvora, brat je Ramusa Haradinaja, harizmaticnog lidera AAK i jednog od najuticajnijih licnosti u regionu Decana.

Usled toga je bura u javnosti koju je izazvalo sudjenje uporno istrajavala, a ubistva Zemaja, njegovog sina Enisa i necaka Hasana, predsednika Omladinskog foruma DSK u Decanima, dodatno su uzburkale strasti.

Vesti o ovim ubistvima sokirale su mestane. Mnogi su posetili Zemajev porodicni dom u selu Strelce da bi izrazili svoje saucesce.

Mada policija odbija da spekulise o mogucim nalogodavcima, prosirile su se glasine koje Zemajevu smrt dovode u vezu sa njegovim pojavljivanjem na sudjenju grupi Dukadjini.

Ibrahim Selmanaj, gradonacelnik Decana, iz redova AAK, odbacuje takve navode. "Ubistvo ne bi trebalo povezivati sa sudjenjem", kaze on. "Zlocinac je mozda neko ko je bio blizak Zemaju, a moguce je da mu je namera bila da okrivi AAK."

Ali, Selmanaj ne skriva svoje ogorcenje zbog ishoda sudjenja. On je jedan od mnogih razocaranih gradjana Decana koji veruju da je presuda nepravedna. "Sve akcije kojima se kaljaju ratni napori, a pripadnici OVK kvalifikuju kao zlocinci su neprihvatljive", smatra Selmanaj.

Ne slazu se svi u Decanima sa gradonacelnikom. Lokalni lider DSK, Muhamet Osaj, izjavio je uoci donosenja sudske presude: "Ako se pocinioci zlocina ne kazne, zakon ce izneveriti obicne ljude i usledice krvna osveta."

Darijan Pavli, istrazivac njujorske nevladine organizacije "Human Rights Watch", podseca da je Zemajevo ubistvo samo jedno u nizu ubistava planiranih i izvrsenih na Kosovu u posleratnom periodu. "Ubistva u mafijaskom stilu postala su omiljeni nacin za politicko razracunavanje ili uspostavljanje sumnjivih poslovnih imperija", tvrdi Pavli.

Mnogi ocekuju od medjunarodnih snaga na Kosovu, UNMIK-a i KFOR-a, koji su odgovorni za bezbednost u pokrajini, da suzbiju lokalno nasilje ove vrste. Medjutim, to se do sada nije desilo. Pavli kaze da su mirovnjaci iz medjunarodnih snaga na Kosovu "isuvise spori i plasljivi u konfrontaciji sa etnickim i politickim ekstremizmom u protektoratu". Zemajeva smrt, dodaje on, trebalo bi da "posluzi kao podsecanje na urgentnu potrebu da se poboljsa procedura krivicnog gonjenja i programa zastite svedoka."

Ali, nisu svi stanovnici Decana u zalosti zbog Zemajeve smrti. On je bio kontroverzna figura ciji se doprinos ratnim naporima na Kosovu cesto osporavao, a to su pogotovo cinile politicke stranke koje su proizasle iz redova bivse OVK. Neki su njega i njegove ljude nazivali izdajnicima i kriminalcima.

Govoreci o cetvorici ljudi zbog cijeg ubistva se sudilo grupi Dukadjini, jedan mestanin je izjavio: "Da su oni danas zivi, Decani bi bili poput Divljeg zapada". Postoje takodje dokazi da je Zemaj odsluzio tri od cetiri godine zatvora na koje je osudjen zbog trgovine narkoticima. Potom je, navodno, pobegao u Nemacku.

Najzad, kljucno je pitanje kakav ce efekat nedavni dogadjaji imati na zivote obicnih ljudi u opstini gde stopa nezaposlenosti iznosi citavih 70 odsto. Mnogi veruju da ce poslednja ubistva mladi, nezaposleni stanovnici Decana iskoristiti kao izgovor za izazivanje novih nevolja.

Jedan mestanin ih je opisao kao "besposlene klince koji trace vreme, ne radeci nista i iscekujuci sukobe pod stranackim zastavama". Tom iscekivanju je mozda dosao kraj.

S obzirom na takve tenzije u Decanima, postoje strahovanja da ce cak i jednostavna lokalna pitanja - kao sto je koje ce selo prvo dobiti kanalizaciju - postati jabuka razdora. Agim Makaj iz DSK, predsednik gradske vlade koji uskoro odlazi u penziju, upozorava da postoji opasnost od polarizacije unutar zajednice oko svakog lokalnog investicionog projekta koji se percipiraju kao "jednostrani". Na primer, u slucaju pruzanja pomoci selima za koje se zna da podrzavaju AAK.

Sukobi izmedju partija u vecoj meri se svode na licne netrpeljivosti nego na ideoloske razlike. Za DSK se misli da je stranka onih koji su stekli privilegovanu poziciju zahvaljujuci starom birokratskom sistemu. Njihovi rivali predstavljaju one koji su stekli javnu podrsku zahvaljujuci ratnim naporima OVK na ratistu. Njihovi predstavnici veruju da su rizikovali svoje zivote za slobodu, i stoga zele vecu ulogu u vlasti.

Decani su pregrmeli mnoge nevolje u bliskoj proslosti. Ipak, dogadjaji iz proslog meseca su podele i sporenja doveli do tacke usijanja. Zemajevo ubistvo svakako ne doprinosi ni najmanje njihovom razresavanju.

Ohrabrujuci znak je to sto nije bilo neprijatnih incidenata kada su se zavadjene strane susrele na gradskom trgu da bi iskazale svoje ogorcenje. "Svakodnevnica u Decanima je znatno mirnija nego sto bi pomislili na osnovu novinskih napisa", kaze Dzeme Sehu, lokalni aktivista jedne nevladine organizacije. U nedeljama koje predstoje pokazace se da li je to uistinu tako.

Jehona Djurdjeala je saradnik IWPR-a iz Pristine.