Ujedinile Se Srpske Opozicione Partije
Tek udruzene srpske opozicione partije uputile su predsedniku Milosevicu ultimatum: ili ce raspisati izbore do kraja aprila ili ce se suociti sa zajednickim protestima.
Ujedinile Se Srpske Opozicione Partije
Tek udruzene srpske opozicione partije uputile su predsedniku Milosevicu ultimatum: ili ce raspisati izbore do kraja aprila ili ce se suociti sa zajednickim protestima.
Na sastanku u Beogradu odrzanom 10.januara, vodje sedamnaest opozicionih politickih partija i saveza su konacno postigli sporazum o zajednickom nastupu. Sa sastanka je upucen zahtev jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu da raspise izvore na svim nivoima do kraja aprila.
Vuk Draskovic, vodja Srpskog pokreta obnove (SPO), organizovao je ovaj opozicioni skup. Sve su partije potpisale dokument o zajednickoj strategiji ciji je cilj da se primora vlada da raspise rane demokratske izbore. Ukoliko Miloseviceva vlada odbije ovaj zahtev, potpisanici se obavezuju da ce organizovati masovne demonstracije u Beogradu i drugim gradovima sirom Srbije pocetkom marta. Protesti ce trajati sve dok se ne raspisu izbori.
Prethodni sporazum koji je potpisala opozicija 14.oktobra pozivao je na raspisivanje prevremenih izbora po propocionalnom sistemu, u kome se izborno telo sastoji od osam izbornih jedinica. Ovaj sporazum je opoziciona osnova za pregovore sa Milosevicevim rezimom o uslovima buducih izbora.
U zajednickom saopstenju opozicija je saopstila: "Desetogodisnja vladavina Slobodana Milosevica je opustosila Srbiju. Zemlja je bioloski materijalno i moralno unistena. Unistene su i obezvredjene sve institucije od osnovne vaznosti za upesno funkcionisanje demokratije u zemlji. Srbija je postala jednopartijska drzava u kojoj vladaju brutalna represija i drzavni terorizam ciji najocitiji primer predstavlja nedavni pokusaj atentata na vodju SPO i ubistvo cetiri rukovodioca SPO, 3.oktobra prosle godine."
U saopstenju se dalje kaze da zrtve organizovanog drzavnog terorizma i represije nisu samo vodje i clanovi demokratskih opozicionih partija, vec i novinari, sudije, studenti, ucitelji, djaci i izbeglice.
U odvojenom dokumentu opozicione vodje pozvale su Evropsku zajednicu, Sjedinjene Drzave, Rusiju i Kinu da uklone sankcije protiv Jugoslavije cim se sa vladom postigne sporazum o preranim izborima.
U ovom saopstenju cetiri svetske sile se mole da osiguraju pridrzavanje rezolucije 1244 UN o Kosovu, u kojoj se garantuje pravo samouprave nealbanskom stanovnistvu. Dodatno je opozicija pozvala na povecavanje humanitarne pomoci za oko milion izbeglica i dva miliona siromasnih ljudi Crne Gore i Srbije. Povrh toga, potpisanici su zahtevali ponovni ulazak FRJ u Organizaciju za bezbednost i kooperaciju u Evropi (OSCE) i povratak institucija FRJ i policije na Kosovo kao sto je dogovoreno u Kumanovu na sastanku sa NATO snagama.
Opozicione vodje su se slozile da ce se zalagati za jednak pravni status Srbije i Crne Gore unutar jugoslovenske federacije, uz postovanje prava nacionalnih manjina, da ce uskladiti zakone unutar FRJ sa zakonima Evropske zajednice, potpisati Pakt o stabilnosti u jugoistocnoj Evropi i uspostaviti diplomatske odnose sa Sjedinjenim Drzavama, Francusckom, Britanijom i Nemackom.
General Momcilo Perisic, nekadasnji nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) i sadasnji lider Demokratskog pokreta za Srbiju jedini je opozicioni vodja koji nije potpisao ova dokumenta. On insistira na tome da se clanovi Savezne skupstine prvo pozabave pitanjem "ko je najveci krivac za krizu u Srbiji".
One vodje koje su potpisale sporazum 10.januara bile su slozne u svojoj proceni da je u Srbiji konacno doslo do ujedinjenja opozicije, iako opozicija nije okupljena oko jedne partije.
Medjutim, medjunarodna zajednica ocekuje da ce doci do zajednickog stava, sto su opozicione vodje naglasile prilikom susreta sa predstavnicima Sjedinjenih Drzava, Evropske zajednice u Berlinu i Brusselsu u decembru.
Srpska javnost zeli isto, razocarana i frustrirana neuspehom kratkorocnih saveza opozicije. Zbog istorije medjusobnih obracuna bilo koji planovi o ujedinjavanju opozicije moraju se docekati sa opreznoscu. Moze se ipak ocekivati da sve represivnija priroda Milosevicevog rezima najzad dovede do ujedinjavanja opozicije.
Ovaj sporazum predstavlja stvarni kompromis i neki opozicioni politicari su morali da odstupe od prvobitnih stavova da bi doslo do kompromisa. Na konferenciji za stampu posle sastanka, Draskovic je nastojao da ukaze da su svi raniji nesporazumi ostavljeni po strani. On je rekao "Zabrinutost za narod i za Srbiju je sada od najvece vaznosti."
Vladan Batic, predstavnik Saveza za promene je rekao: "Ovog puta opozicija je uverila domacu publiku, medjunarodnu zajednicu i konacno diktatorski rezim da se moze sloziti."
Znacajno je sto Zoran Djindjic, predsednik Demokratske stranke nije prisustvovao ovom skupu. Medjutim, njegova stranka je bila zastupljena. Culo se iz Djindjiceve stranke da ce se ovaj sporazum postovati.
Ujedinjena opozicija bi verovatno porazila vladajuce koalicione partije u otvorenim i demokratskim izborima. Zestoka anti-opoziciona kampanja u medijima koji su pod kontrolom drzave nije uspela da ozivi javnu podrsku Milosevicu. Draskovic i njegova "izdaja" predstavljaju jedan od osnovnih meta te stampe. U decembru su iznova prikazivani i ponavljani snimci kako Draskovic ljubi "okrvavljenu" ruku sekretara americkog Stejt Departmenta, Madeleine Albright.
Na ceremoniji koja je oznacila pedeset i petu godisnjicu "Filmskih Novosti", jugoslovenski ministar informacija, Goran Matic, optuzio je Draskovica da odrzava kontakt sa francuskom obavestajnom sluzbom. Sudeci po Maticu, "Draskovic jednostavno nudi sebe kao saradnika bilo koje strane agencije za novac i spreman je da u nasoj zemlji uradi sve sto oni od njega traze. "
Drzavne dnevne novine "Borba" su 10. januara optuzile Draskovica da priprema amnestiju NATO snaga za bombardovanje Jugoslavije; ove optuzbe su se ponovo mogle procitati i u dnevnom listu "Politika". Niski ogranak Srpske radikalne stranke optuzio je Srpski pokret obnove da predsatavlja jednu od najopasnijih sekti u Srbiji.
Ista se taktika primenjivala tokom protesta koje je organizovao Savez za promene od septembra do decembra meseca, kada su Djindjic i ostali stranacki lideri bili rutinski nazivani izdajicama.
Potpomognuti uspesnom kampanjom posleratne obnove, Miloseviceva Socijalisticka partija Srbije ponovo je ozivela u nedavnim anketama. Medjutim, takvi dobici ne mogu osigurati pobedu na izborima. Ankete javnog mnenja pokazuju da tek jedna petina izbornog tela podrzava Milosevica i njegove koalicione partnere.
Milenko Vasic je novinar dnevnog lista "Blic" iz Beograda.
