Crna Gora: Korak Nazad na Putu ka Nezavisnosti

Insistiranje izaslanika Evropske unije Havijera Solane da se Crna Gora vrati pregovorima sa Beogradom oko ostanka u jugoslovenskoj federaciji je ozbiljan korak nazad za nameru predsednika Crne Gore Mila Djukanovica da odvede zemlju u nezavisnost. Istovremeno, to je I dokaz da su se na Balkanu prilike promenile.

Solana, komesar Evropske unije za bezbednost i spoljnu politiku, tokom debate u Crnoj Gori, nasao se na strani Predraga Bualtovica, lidera projugoslovenske koalicije i nekadasnjeg Milosevicevog pristalice, koji je tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. Solanu nazivao NATO kriminalcem.

Solanina poruka Djukanovicu da EU vise voli "demokratsku Crnu Goru u demokratskoj Jugoslaviji" nije iznenadila Crnogorce. Ipak, bili su sokirani kada je bivsi sekretar NATO-a otisao korak dalje i urgirao da podgoricke vlasti obnove pregovore sa Beogradom. "To je bolje nego da se organizuje referendum o nezavisnosti bez jasne ideje o tome kakav ce biti ishod", rekao je Solana na konferenciji za novinare u sredu 28. novembra. Dodao je, takodje, da je obmana da ce se Crna Gora pre prikljuciti procesu evropske integracije kao nezavisna drzava nego kao deo jugoslovenske federacije.

Solanina poseta osujetila je Djukanoviceve planove u momentu kad se cinilo da je ideja o referendumu o nezavisnosti pocela da se svidja i medjunarodnoj zajednici i Beogradu.

Kada su se u oktobru Djukanovic i njegove kolege sastale sa srpskim i jugoslovenskim liderima, obe strane su zakljucile da kompromis izmedju profederacijskog Beograda i pronezavisne Podgorice nije verovatan.

Predsednik SRJ Vojislav Kostunica je tada prihvatio neophodnost organizovanja referenduma o nezavisnosti u sto kracem roku. Srpski zvanicnici su podrzali Kostunicu i istakli da je na gradjanima Crne Gore da odluce hoce li se njihova republika otcepiti od federacije.

Znacajno je i to sto je pocetkom novembra OEBS izneo preporuke za ozakonjenje referenduma. Jedan od njegovih predstavnika, Dzerar Studman, izjavio je tada da bi odlaganje resavanja polozaja Crne Gore omelo reforme i u Srbiji i u Crnoj Gori.

"Spremite se za zivot u drugoj drzavi," izjavio je za dnevnik "Vijesti" britanski ambasador Carls Kroford, koji je, inace, cvrsti protivnik crnogorske nezavisnosti.

Izgledalo je kao da sve ovo nagovestava da ce medjunarodna zajednica, posle propalih pregovora izmedju Beograda i Podgorice, aktivno podrzavati tok referenduma.

Cak je i Bulatoviceva koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" koja se protivi nezavisnosti odustala od svoje strategije bojkotovanja izbora i pocela da pregovara oko uslova glasanja. Zahtevala je da se izbori ne priznaju ako odziv na glasanje bude manji od pedeset posto glasackog tela.

Solanino insistiranje na razgovoru sa Beogradom bacilo je sve u kovitlac. U izjavi za stampu posle susreta sa Solanom, Djukanovic je ponovio svoje glediste da je "referendum u Crnoj Gori neizbezan."

Ipak, Bualtovic je ohrabren Solaninom posetom upozorio da ce njegova projugoslovenska koalicija napustiti parlament u slucaju da Djukanovic pocne da organizuje plebiscit i zahtevao od predsednika da sa Srbijom obnovi pregovore o buducnosti jugoslovenske drzave.

Tako nesto u ovom momentu ne odgovara crnogorskom predsedniku. Snage koje su za nezavisnost gube strpljenje, a ekonomija propada. Ali, ako Djukanovic ne bude razgovarao sa Beogradom, mogao bi da izgubi i ono malo pomoci koju Podgorica dobija od Evrope.

Strana pomoc koja je dugo bila glavna potpora crnogorske ekonomije skoro je presusila posle pada Milosevica. Ipak, Amerikanci nude tracak nade za Djukanovica. Neki analiticari isticu da uticajni krugovi u Vasingtonu raspad Jugoslavije smatraju za neizbezan i kazu da je nezavisnost Crne Gore unutrasnje pitanje.

Milka Tadic-Mijovic je urednik projekta IWPR-a u Crnoj Gori i urednik podgorickog nedeljnika "Monitor".