Srbija uzdrmana sejselskom aferom

Politicka oluja koju je izazvao bivsi guverner Narodne banke Srbije Mladjan Dinkic iznosenjem optuzbi za pranje novca preti da destabilizuje vladu.

Premijer Srbije Zoran Zivkovic, potpredsednik Demokratske stranke, DS, najvece stranke u vladajucoj koaliciji DOS, nalazi se pred teskom dilemom zbog optuzbi za navodno pranje novca od strane vladinih sluzbenika koji su bliski njegovoj partiji.

Ukoliko pokrene istragu o ovim optuzbama, mogao bi stvoriti sebi nove politicke neprijatelje, a ukoliko to ne ucini, izgubice podrsku reformistickih partija kao sto je uticajna Dinkiceva stranka G17 Plus.

Dinkic, potpredsednik ove partije, smenjen je sa mesta guvernera 23.jula zbog neslaganja sa Vladom Srbije u pogledu vodjenja monetarne politike i zabrinutosti vladajucih struktura da je stekao preveliku moc.

Po odlasku sa ovog polozaja, Dinkic je izneo optuzbe za finansijske malverzacije koje bi sada mogle ugroziti vladu.

U jednom dokumentu madjarske policije - cije je kopije Dinkic podelio novinarima, ukljucujuci i izvestaca IWPR-a, na konferenciji za stampu od 25. jula - navode se imena dvojice vladinih sluzbenika u vezi sa navodnim finansijskim prevarama.

Dokument - za koji Dinkic tvrdi da ga je Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije dobilo jos 25. juna - optuzuje za pranje novca Zorana Janjusevica, savetnika za bezbednost prethodnog i sadasnjeg premijera Srbije, i Nemanju Kolesara, izvrsnog direktora Agencije za rekonstrukciju banaka.

Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije potvrdilo je autenticnost dokumenta kao i cinjenicu da ga ima u posedu.

Na konferenciji za novinare, citirajuci izvestaj madjarske policije, Dinkic je naveo da su novcana sredstva "nezakonito prisvojena" preko "Majron Sejls", kompanije registrovane na Sejselima. Za raspolaganje racunima ove kompanije navodno je bio ovlascen Zoran Janjusevic.

Prema dokumentu madjarske policije, na racun kompanije "Majron Sejls" prebacen je iznos od ukupno 1,02 miliona evra, koji je zatim prebacen na nekoliko drugih racuna, ukljucujuci i racune u posedu Kolesara i Janjusevica.

Janjusevic i Kolesar decidirano su odbacili optuzbe za zloupotrebe i odgovorili protivoptuzbama protiv bivseg guvernera i G17 Plus.

Janjusevic je izjavio da transferi novca sa njegovog ofsor racuna na njegov privatni bankovni racun predstavljaju zakonitu radnju. "Po zakonu, ja imam pravo da novac mojih privatnih kompanija distribuiram onako kako ja to zelim i prebacujem ga na svoje privatne ili bilo koje druge racune", izjavio je novinarima.

Kolesar, koji je zapretio da ce tuziti Dinkica, izjavio je za medije da je ovaj novac dobio od roditelja, koji rade u inostranstvu, i da je novac bio namenjen kupovini stana.

U pismenoj izjavi Kolesar je napao bivseg guvernera, govoreci da ce ovaj morati da dokaze svoje optuzbe na sudu. "Za mene bi svaka rasprava sa osobom poput Mladjana Dinkica predstavljala krsenje normi dobrog ukusa. Mladjan Dinkic ce morati da ponovi sve optuzbe sa danasnje konferencije za stampu pred nadleznim organima."

I Janjusevic i Kolesar dodatno su zamutili vodu optuzujuci Dinkica i Miroljuba Labusa, lidera G17 Plus, za nezakonite transfere novca sa ofsor racuna. Podelili su i dokumente za koje tvrde da su dobijeni od madjarske HVB banke, a koji navodno pokazuju da su izvrseni transferi velikih svota novca na racune G17 Plus.

Labus je porekao ove optuzbe i izjavio da su navedeni dokumenti falsifikovani.

Dinkic je takodje izjavio da vlasti nisu dovoljno brzo reagovale na izvestaj madjarske policije i optuzio ministra unutrasnjih poslova, Dusana Mihajlovica, za prikrivanje ovih dokumenata - ali je ministrova stranka Liberali Srbije odbacila takve optuzbe.

U izjavi za B92, Mihajlovic je rekao da ce istrazitelji na "profesionalan" nacin reagovati na zahtev javnog tuzioca Srbije da se optuzbe koje su izneli Dinkic, Kolesar i Janjusevic ispitaju po hitnom postupku.

Politicke posledice ove afere vec su donele i prvu zrtvu. Ministar zdravstva Srbije, Tomica Milosavljevic, podneo je prosle nedelje ostavku u znak protesta zbog dogadjaja koje je opisao kao lov na vestice usmeren protiv stranke G17 Plus, koji je poceo nakon sto je Dinkic izneo svoja otkrica.

Bivsi savetnik ministra unutrasnjih poslova Boza Prelevic izjavio je za IWPR prosle nedelje da se vlada sada suocava sa dva izbora: "Mogu zapoceti krivicni postupak i spasiti se ili dokazati da su (Dinkiceve) optuzbe neosnovane."

Prema izvorima u B92, afera sa pranjem novca toliko je zabrinula neke od clanova DS da su na sastanku poslanicke grupe u skupstini 21. jula zahtevali od Zivkovica da kazni Janjusevica i Kolesara.

Mada je portparol DS-a Aleksandar Radosavljevic 24. jula navodno odbio da potvrdi da se o tome razgovaralo na pomenutom sastanku, jedan od poslanika DS-a koji je bio prisustan izjavio je da je razmatrano i ovo pitanje, navodi izvor iz B92.

Analiticari veruju da bi ova afera mogla javnosti otkriti konfliktnu, antireformsku grupu koja ukljucuje i neke clanove DS-a i njihove saradnike.

Mnogi clanovi ove grupe imali su jake veze, kako sa oligarhijom iz Miloseviceve ere, tako i sa vladom ubijenog premijera Zorana Djindjica.

Neposredno posle Djindjicevog ubistva, ova grupa je od strane mnogih beogradskih analiticara optuzena za pokusaj preuzimanja kontrole u DS i vladajucoj koaliciji.

Prema izvorima iz DS-a, meteorski uspon ove grupe - za koju neki posmatraci veruju da ukljucuje i Janjusevica i Kolesara - izazvao je sumnje ne samo medju drugim partijama iz DOS-a, nego i medju obicnim clanovima DS-a.

Pre nego sto je postao direktor vladine Agencije za rekonstrukciju banaka, tridesetdvogodisnji Kolesar je radio u Delta banci koja je pripadala Miroslavu Miskovicu, prvom coveku u svetu finansija u Milosevicevo vreme.

Nakon sto je DOS srusio Milosevica, pridruzio se Djindjicevom timu i od 2001. do juna ove godine radio kao portparol premijerovog ureda i sef kabineta.

Zahvaljujuci bankarskom iskustvu i poznavanju monetarnih pitanja, imao je jednu od kljucnih pozicija u krugu Djindjicevih finansijskih savetnika.

Janjusevic je bio pripadnik tajne policije Republike Srpske od 1992. do 1993. Kao ekspert za telekomunikacije i snimanje telefonskih razgovora, prvo je postao Djindjicev ekonomski savetnik, a zatim i savetnik za bezbednost.

Prema izvorima iz DS, aktuelni finansijski skandal mogao bi pruziti priliku premijeru da pokusa da se oslobodi pripadnika antireformske grupe.

"Mada Zivkovic vec neko vreme oseca da ova grupa predstavlja teret, on nije mogao uci u otvoreni sukob sa njom jer je bila previse mocna", izjavio je nas izvor, dodajuci da je premijer mozda upravo tokom tekuceg boravka u Vasingtonu podstaknut od strane SAD da napravi ovaj korak.

Obrad Kesic, strucnjak za odnose Srbije i SAD, izjavio je za IWPR prosle nedelje da Vasington podrzava reformiste unutar Srbije i DS-a, kao sto su Zivkovic i sadasnji ministar odbrane Boris Tadic.

Nacin na koji ce Zivkovic odgovoriti na izazov po povratku iz Vasingtona ove sedmice mogao bi odrediti i to kakav ce stav zauzeti ostatak njegove vlade.

Izvor iz DS-a izjavio je da bi stav premijera prema aferi pranja novca mogao odluciti o tome ko ce upravljati Srbijom narednih pet godina: "Ako premijer odluci da kazni Janjusevica i Kolesara, time ce otvoriti mogucnost za saradnju sa ostalim reformskim snagama."

Ako nista ne ucini, vlada i DS ce izgubiti podrsku medju reformistima, sto bi opet moglo dovesti do toga da G17 Plus pokusa da dodje do neke vrste politickog dogovora sa konzervativnim politicarem Vojislavom Kostunicom i njegovom Demokratskom strankom Srbije.

Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a.