Svedočenje o „odlučujućem“ uticaju na hrvatske Srbe
Bivši ministar odmetničke vlade tvrdi da je njen rad kontrolisao Beograd.
Svedočenje o „odlučujućem“ uticaju na hrvatske Srbe
Bivši ministar odmetničke vlade tvrdi da je njen rad kontrolisao Beograd.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 652, 5. jul 2010.)
Bivši ministar unutrašnjih poslova u samoproklamovanoj vladi srpske autonomne regije u istočnoj Slavoniji izjavio je ove sedmice pred Haškim tribunalom da su Jovica Stanišić i Franko Simatović imali „odlučujući“ uticaj na njegovu vladu.
Kao dvojica bivših visokih zvaničnika iz Srbije, Stanišić i Simatović se terete za ubistva, progone, deportaciju i ostale nehumane postupke. Stanišić je bio šef službe Državne bezbednosti (DB) pri srbijanskom Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), dok je Simatović komandovao Jedinicom za specijalne operacije (JSO) pri DB-u.
Borislav Bogunović – koji je u vladi Srpske autonomne oblasti (SAO) Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srem tokom nekoliko meseci 1991. godine bio ministar unutrašnjih poslova – svedočio je iz beogradske kancelarije Tribunala posredstvom video-veze, pošto zbog srčanih tegoba nije bio u stanju da doputuje u Hag.
On je prošle sedmice potvrdio sadržaj izjava koje je istražiteljima Haškog tribunala dao 2003. i 2007. Obe su uvršćene u dokaze.
Svedočeći iz srbijanske prestonice, Bogunović je na suđenju Stanišiću i Simatoviću kazao da je Beograd „kontrolisao rad Gorana Hadžića i vlade“ SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.
Bila je to jedna od tri autonomne oblasti koje su 1991. godine formirane u okviru secesionističke Republike Srpske Krajine (RSK), i to kao odgovor na proglašenje nezavisnosti Hrvatske.
Hadžić se po 14 tačaka – zbog navodnog učešća u zločinima počinjenim u periodu od 1991. do 1993., uključujući i masakr koji je 1991. počinjen u hrvatskom gradu Vukovaru – tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Tribunal ga je optužio 2004. godine, ali se on još uvek nalazi u bekstvu.
Po Bogunovićevim rečima, Stanišić je lično prisustvovao čestim Hadžićevim sastancima sa srbijanskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, koji su se u drugoj polovini 1991. odigrali u Beogradu.
„Vlasti [SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema] nisu mogle ni da funkcionišu bez pomoći Beograda“, objasnio je on.
„Hadžić nas je redovno obaveštavao o svojim sastancima s Miloševićem . . . Jednom nam je, tokom 1991., ispričao kako se upravo vratio iz Beograda i kako je sa Miloševićem postigao dogovor. Obavestio nas je da imamo podršku [Beograda] i da bi trebalo da formiramo vladu.“
Svedok je dodao da se ista stvar „dogodila u više navrata“ i da je Hadžić na konsultacijama u Beogradu bio „5 do 6 puta“.
„Kada ste prvi put čuli da je Jovica Stanišić prisustvovao sastanku Hadžića i Miloševića?“, pitao je svedoka tužilac Adam Weber (Adam Weber).
„Posle 1. maja, kada je izbio sukob u Borovu Selu“, odgovorio je on, spominjući selo pokraj Vukovara. Svedok je, takođe, rekao da je imao utisak da je „Hadžić dobijao naređenja iz Beograda“.
Bogunović je posvedočio i da je Beograd, preko srbijanskog ministarstva unutrašnjih poslova, vršio „odlučujući“ utcaj na Hadžićevu vladu.
„U svojoj ranoj fazi, vlada SAO-a je bila virtuelna, pošto su sve ključne odluke donošene u Beogradu“, kazao je on.
Bogunović je dodao i da su za osnivanje odmetničke vlade SAO-a bili odgovorni Radovan Stojičić „Badža“ – koji je 1991. istovremeno obavljao funkciju pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Srbije i komandanta Teritorijalne odbrane (TO) u Vukovaru – kao i Željko Ražnatović „Arkan“, paravojni komandant Srpske dobrovoljačke garde, koja je navodno počinila brojne zločine širom bivše Jugoslavije.
I Ražnatović je bio optužen pred Haškim tribunalom, ali je 2000. ubijen u Beogradu. Bogunović je pak izjavio da Ražnatović „nije bio potčinjen Jugoslovenskoj Narodnoj Armije (JNA), nego pod direktnom kontrolom Jovice Stanišića“.
Po Bougunovićevim rečima, Jovica Stanišić je „poslužio kao veza između Arkana i Badže“.
Dodao je i da je Beograd obezbeđivao plate za pripadnike policije i Teritorijalne odbrane u SAO Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu – kao i uniforme, oružje i drugu opremu.
Bogunović je potvrdio da je na sastanku sa Stanišićem u avgustu 1991. i lično organizovao da se iz jednog skladišta u Klisi (predgrađe srbijanskog grada Novog Sada) za potrebe Istočne Slavonije preuzme nekakva oprema od srbijanskog MUP-a.
Dodao je i da je Hadžić često odlazio u Novi Sad.
„Tamo je odlazio kako bi osigurao da policija [SAO-a] bude isplaćena. U to vreme smo bili u nadležnosti Srbije“, kazao je svedok.
„U početku se sve vrtelo oko finansija, ali smo potom [od Beograda] zatražili i druge vrste pomoći, pošto smo bili neiskusni.“
Tokom unakrsnog ispitivanja ovog svedoka, Stanišićev advokat mu je rekao da Milošević možda jeste imao nekakav uticaj na vladu SAO-a, ali da je nije kontrolisao – što je Bogunović sugerisao tokom glavnog dela saslušanja.
Svedok se sa time samo delimično saglasio, tvrdeći da Milošević jeste ponekad izdavao naređenja, govoreći o onome „što se mora uraditi“, ili dajući preporuke u vezi sa onim „što je potrebno uraditi“.
„Iz Beograda su nam stizale sugestije i naređenja, koja smo morali izvršiti, jer smo bili finansijski zavisni od Miloševićeve vlade“, objasnio je Bogunović.
Jedno od tih naređenja iz Beograda imalo je za posledicu to da je svedok potkraj 1991. bio smenjen sa funkcije ministra unutrašnjih poslova SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.
Srbijanske vlasti su Stanišića i Simatovića uhapsile 13. juna 2003., da bi ih ubrzo potom predale Haškom tribunalu, gde su se obojica izjasnila kao nevini po svim tačkama za koje se terete.
Suđenje se nastavlja ove sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
