Novine Bosanskih Srba Krse Tabu Teme
Novine bosanskih Srba su po prvi put objavile detaljan clanak o zlocinima koje su pocinili Srbi u ratu u Bosni.
Novine Bosanskih Srba Krse Tabu Teme
Novine bosanskih Srba su po prvi put objavile detaljan clanak o zlocinima koje su pocinili Srbi u ratu u Bosni.
Dvadeset i prvog avgusta 1992 godine, bosanski Srbi su ubili oko 200 muslimanskih sunarodnika u pokusaju da stvore etnicki cistu Republiku Srpsku. Nesto vise od sedam godina kasnije, ovaj zlocin dospeo je do naslovne strane novina.
Banjalucki dnevni list "Nezavisne novine" posvetio je naslovnu stranu kao i dve unutrasnje strane ovom zlocinu koji se desio 25 kilometara severno-istocno od bosanskog grada Travnika. To svakako pokazuje da se politicka klima Republike Srpske menja.
Najcitanije dnevne novine Republike Srpske su istovremeno objavile prvi detaljni spisak masovnih zlocina koje su Srbi pocinili nad bosanskim Muslimanima i pitale se zasto do sada niko za njih nije odgovarao.
Sudeci po novinskom izvestaju, zrtve su bile preziveli iz ozloglasenog logora Omarska, kojim su upravljali Srbi. Oslobodjeni logorasi su, zajedno sa muslimanskim stanovnistem bosanskog grada Prijedora, prebacivani u konvoju autobusa i kamiona do grada Travnika, kojeg su drzali Muslimani.
U toku putovanja, oko dve stotine ljudi je bilo odvojeno od grupe, oduzete su im licne stvari, a zatim su ih ukrcali u dva autobusa koja su ih odvela do Koricanskih stena na planini Vlasic. Tu se zatim odigrao masakr.
"Naredjeno nam je da kleknemo do same ivice stene. Cuo sam uzasnu pucnjavu i osetio ostar bol u predelu ramena. Sunovratio sam se u provaliju", izjavio je Medo Sivac za Nezavisne novine. U to vreme imao je samo osamnaest godina. On je kao i preostalih sest prezivelih proveo sledeca dva dana lezeci ranjen na dnu litice. Za to vreme su Srbi palili tela pobijenih.
Sedam Muslimana je prezivelo jer ih je pronasla i spasila vojska bosanskih Srba. Lekarska pomoc im je pruzena u Banja Luci, a odatle su kasnije prebaceni u Zagreb.
Dan posle objavljivanja price o zlocinu u Koricanima, telefoni Nezavisnih novina nisu prestajali da zvone. Glavni urednik Zeljko Kopanja, strastveni pusac, glavna je meta napada.
Uprkos optuzbama da "radi protiv interesa srpskog naroda" i pretnji smrcu, Kopanja kaze da bosanski Srbi postaju sve vise svesni stvarnosti svega sto se dogodilo za vreme rata u Bosni. Broj onih koji bi voleli da se sudi pociniocima ratnih zlocina je u stalnom porastu. To bi ujedno bio jedini nacin da se oslobode kolektivne krivice.
"Koji se to nacionalni interes brani ubijanjem i pljackanjem dve stotine ljudi?" pita se Kopanja, insistirajuci na tome da su "istina i pravda" motivi koji su ga naveli da objavi ovaj clanak.
Nedelju dana posle objavljivanja clanka o zlocinu u Koricanima, Nezavisne novine su izdale dopunsko izdanje u kome su objavili svedocenje prezivelog kao i spisak zrtava. U istom izdanju objavljen je intervju sa javnim tuziocem Republike Srpske, Vojinom Dimitrijevicem.
Po objavljivanju originalnog clanka, Dimitrijevic je ponovo otvorio slucaj i naredio regionalnom tuziocu da podnese zahtev da se posalje dosje iz Ministarstva unutrasnjih poslova kako bi se pokrenuo krivicni postupak protiv onih koji su odgovorni za ovaj zlocin.
Veruje se da su pocinioci ovog zlocina rezervni policajci kojima je komandovao Simo Drljaca, sef policije u Prijedoru. On je kasnije bio optuzen za ratne zlocine u Hagu. Umro je pruzajuci otpor prilikom hapsenja dok su ga hapsili pripadnici britanskih specijalnih vazdusnih snaga u julu 1997 godine.
Banjalucki sud je poveo istragu o zlocinu koji se odigrao u septembru 1992 godine, prikupio je dokaze koji ukljucuju licna dokumenta zrtava, kompletni spisak imena, sudski izvestaj kao i zapis sastavljen od deset intervjua. Do sada nije podignuta ni jedna optuznica.
Kako Nezavisne novine pisu "sudeci po upornosti pravosudnih organa da se nastavi istraga i pronadju krivci postaje jasno da Ministarstvo unutrasnjih poslova ne zeli da im izadje u susret. Po tome se moze se zakljuciti da su imena pocinioca ovog zlocina poznata policiji. Umesto da im se sudi oni uzivaju zastitu policijskih organa."
U to vreme, predsednik Republike Srpske bio je Radovan Karadzic. Ultra desnica je dominirala politikom bosanskih Srba.
Danas, uz podrsku Zapada, Milorad Dodik, nosioc umerene politicke struje, postao je premijer Republike Srpske. Mnogi analiticari smatraju da su Nezavisne novine, upkos svom imenu, postale deo ko-ordinisane akcije da se zemlja oslobodi i ocisti od ekstremista. Sam Dodik je obezbedio pocetni kapital da bi se pokrenule novine 1995 godine.
Posto nije uspeo da izruci Haskom sudu optuzene za ratne zlocine, niti kako je obecao prihvati oko 70,000 izbeglica koji nisu srpske nacionalnosti, Dodik je razocarao svoje pristalice sa Zapada. On sada oseca sve veci pritisak sa strane da izvrsi svoje obaveze.
Analiticari smatraju da ce Dodik poceti da juri sitne optuzene zlocince, kao sto su policajci koji su umesani u masakr u Koricanima, kako bi povecao pritisak na one koji zatezu u visim krugovima. Posle proslomesecnog hapsenja generala Momira Talica, nacelnika staba armije Republike Srpske, mnoge za vreme rata istaknute srpske vodje su vec odlucile da se povuku iz javnosti.
Na poslednjoj sednici parlamenta Republike Srpske, ministar pravde Milan Trbojevic je izjavio da mu je poznato iz pouzdanih izvora da Haski sud ima nameru da zatrazi svedocenja od strane vise znacajnih bosanskh Srba. Medju njima bi se pored njega samog mogli naci, bivsi clan bosanskog predsednistva Momcilo Krajisnik i bivsi predsednik Republike Srpske, Biljana Plavsic.
Njihovo svedocenje bi posluzilo prosirivanju optuznice protiv Slobodana Milosevica u kojoj bi se naveli ratni zlocini koje je pocinio u Bosni. Trbojevic smatra da nije iskljuceno da se protiv samih svedoka nece povesti istraga.
"Klupko je pocelo da se odmotava" rekao je Kopanja, ponosan sto je njegov list prvi u Republici Srpskoj pokrenuo pitanje ratnih zlocina koji su pocinjeni protiv pripadnika ne-srpske nacionalnosti. "Mi cemo nastaviti da obelodanjujemo ratne zlocine".
Jadranka Slatina je pseudonim novinara iz Beograda.
