Bošnjački roditelji obećavaju da će nastaviti borbu za školovanje svoje dece
Deca mesecima ne idu u školu zbog spora oko jezika, istorije i drugih predmeta.
Bošnjački roditelji obećavaju da će nastaviti borbu za školovanje svoje dece
Deca mesecima ne idu u školu zbog spora oko jezika, istorije i drugih predmeta.
Grupa roditelja iz Bosne i Hercegovine okončala je tromesečni protest zbog toga što njihova deca školu pohađaju po srpskim programima – umesto po bošnjačkim, kao što inače zahtevaju.
Reč je o Bošnjacima (bosansko-hercegovačkim Muslimanima) koji su se, nakon ratova vođenih tokom ranih devedesetih, vratili u Konjević Polje (gradić u Republici Srpskoj). Republika Srpska (RS) je manji od dva administrativna entiteta, koji je pretežno naseljen srpskim stanovništvom.
Iako su sva deca u lokalnoj školi bošnjačke nacionalnosti, prisiljava ih se da uče po srpskom programu, koji je na snazi u čitavom RS-u.
Roditelji su uzalud pokušavali da ubede lokalne vlasti da izmene nastavne planove. Iako je širom Bosne i Hercegovine obezbeđeno bošnjačko, srpsko i hrvatsko školovanje, zvaničnici RS-a kažu da škola u Konjević Polju nije dovoljno velika da bi ispunjavala uslove za sopstveni sistem.
Škole u Bosni i Hercegovini rade po tri programa – po jednom u RS-u i po dva u drugom entitetu, Federaciji. Matematika, hemija i biologija se svuda uče po istom programu. Razlike koje postoje u grupi "nacionalnih" predmeta tiču se nastave jezika (bošnjačkog, srpskog ili hrvatskog), književnosti, religije, istorije i geografije.
Prema sporazumu koji je 2002. godine postignut između Federacije i RS-a, na onim područjima gde jedna od zajednica – srpska, bošnjačka ili hrvatska – predstavlja manjinu, trebalo bi da joj budu dostupni odgovarajući nastavni planovi. Ovaj sporazum je trebalo da bude privremenog karaktera, ali nikada nije potvrđen na najvišem nivou.
Roditelji iz Konjević Polja već dugo tvrde da bi ta odredba trebalo da se primenjuje i u njihovoj školi. Takođe su nezadovoljni i školskim odborom, u kojem Srbi čine većinu.
Prošle godine su, na početku jesenjeg polugodišta, roditelji 96 od ukupno 140 učenika povukli svoju decu iz škole, tvrdeći da ona trpe diskriminaciju.
Ovaj protest je 9. oktobra bio preseljen u bosansku prestonicu Sarajevo, gde je većina učesnika zimu provela u šatorima ispred Kancelarije Visokog predstavnika – međunarodnog organa zaduženog za nadziranje primene Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan rat.
Odrasli su noći uglavnom provodili pod platnima, u spavaćim vrećama ili na daskama. Kada je bilo hladno, deca su boravila u jednom obližnjem hostelu.
Zvaničnici RS-a kažu da su učinili sve što je u njihovoj moći kako bi postigli kompromis s roditeljima.
Po rečima entitetskog ministra obrazovanja, Gorana Mutabdžije, samo odeljenja sa 18 i više učenika imaju pravo na nastavni program koji je različit od glavnog, odnosno srpskog.
To nije slučaj u školi u Konjević Polju, kaže on. Tamo ima između sedmoro i trinaestoro učenika po odeljenju, tako da nijedno ne ispunjava minimalnu kvotu.
Međutim, neki stručnjaci za obrazovanje ukazuju na to da se kvote pojavljuju samo u privremenom sporazumu iz 2002., a da ih ne poznaje nijedan od zakona o obrazovanju koji se primenjuju u RS-u ili Federaciji. Otuda prosvetne vlasti mogu da dozvole školi u Konjević Polju da radi po sopstvenom nastavnom planu nezavisno od broja učenika, a da pri tom ne bude prekršen nijedan zakon.
Kada su roditelji iz Konjević Polja prošle godine započeli protest, on se prevashodno ticao školskih objekata, ali se potom proširio i na druga pitanja.
U februaru 2013. su svi roditelji iz dotične škole potpisali peticiju sa čitavim spiskom zahteva i zapretili da će na početku prvog polugodišta naredne školske godine povući decu iz škole – što se uglavnom i desilo.
"Neki od zahteva ticali su se sanitarnih i tehničkih uslova, pošto škola prošle godine nije imala vodu, pa su deca morala da idu u toalete po obližnjim kućama", izjavio je za IWPR roditelj Muhizin Omerović. "Postoji i problem koji se tiče ’grupe nacionalnih predmeta’, jer naša deca – protivno svojoj i našoj volji – u školi uče srpski jezik.Takođe smo tražili promene u školskom veću. Od sedam članova, samo je jedan Bošnjak, pa je u toj školi nemoguće promeniti bilo šta."
Merhunisa Zukić, kao predsednica Unije za održivi povratak i integracije – organizacije koja štiti prava povratnika – kaže da Bošnjaci iz Konjević Polja predstavljaju čist slučaj diskriminacije.
"Važeći zakoni se ne poštuju, a međunarodne konvencije čija je Bosna i Hercegovina potpisnica se krše", kaže ona. "Unija apeluje na sve relevantne lokalne institucije, međunarodne organizacije i nevladin sektor da pokušaju da nađu sistemska rešenja za mnoge akutne probleme sa kojima se deca povratnika suočavaju u obrazovanju."
Zukićeva je ukazala i na to da problemi u školstvu postoje na većini područja gde su se pripadnici nekih zajednica vratili i gde sada predstavljaju manjinu. Osim sa nastavnim programom, postoje i problemi koji se tiču manjka škola, učitelja i nastavnih sredstava, lošeg stanja objekata i nedostatka prevoza za učenike.
Konjević Polje nije jedino mesto u RS-u gde postoji spor oko nastavnog programa. U gradiću Vrbanjci (nedaleko od Kotor Varoši, u severozapadnoj Bosni), od ukupno 280 dece, koliko ih je upisano u lokalnu školu, više od polovine su Bošnjaci. No, nije im dozvoljeno da uče vlastite predmete. I oni su, počev od septembra prošle godine, bojkotovali školu.
Iako je sarajevski protest pod šatorima okončan, roditelji iz Konjević Polja su obećali da će nastaviti kampanju.
U međuvremenu je devedeset i šestoro dece, koja su u septembru povučena iz škole, počelo da pohađa nastavu u jednoj improvizovanoj školi u gradu Nova Kasaba, na oko šest kilometara udaljenosti. Ona uče po nastavnom planu sarajevskog kantona, a nastavu izvodi 14 mladih volontera iz Federacije.
"Ovo ne znači da odustajemo od borbe", kaže Omerović. "Naprotiv, nastavićemo sa njom sve dok nam zahtevi ne budu ispunjeni."
Ajdin Kamber je obučeni izveštač IWPR-a iz Sarajeva.
