IAKO NERADO RIZIKUJU, BUGARI DANAS UCE KAKO DA ULOZE NOVAC

Aneta Dimitrova i njena cerka Marija uzbudjeno biraju svoj novi automobil. Nijedna od njih ranije nije mogla priustiti takvu kupovinu, ali ove godine su imale neocekivani dobitak.

Aneta je u januaru investirala 7.500 bugarskih leva (oko 4.650 dolara) u zajednicki fond i do jula je njena investicija narasla za neverovatnih 60 procenata, sto je predstavljalo cistu dobit od 4.550 leva.

Ona sada moze da priusti kupovinu polovnog automobila za svoju porodicu, ali i da izdvoji nesto novca za ponovno investiranje. Sledece godine ce mozda kupiti i kola za svoju cerku.

Ovakvo iskustvo nije nimalo neuobicajeno u zemljama koje imaju tradiciju spekulativnog investiranja.

Medjutim, u Bugarskoj ono oznacava duboku promenu investicionog okruzenja, nakon mnogih godina tokom kojih su ljudi odbacivali ideju o ulaganju novca izvan bankovnih racuna.

Ljudi su promenili svoje misljenje posle znacajnog povecanja broja zajednickih fondova (ili otvorenih investicionih fondova) i konzorcijuma za investiranje u nekretnine.

Imovina deset najvecih bugarskih zajednickih fondova porasla je za vise od 142 procenta u periodu od novembra 2004. do danas.

Od maja 2003. do danas osnovano je sedam ovlascenih konzorcijuma za investiranje u nekretnine. Osmi investicioni fond pod nazivom "Elana Farmland Opportunity Fund" poceo je sa radom 20. juna i specijalizovan je za poljoprivredna dobra.

Kao i druge postkomunisticke zemlje, Bugarska je posle 1989. prosla kroz tesku tranziciju od planske privrede ka trzisnoj ekonomiji. Mnogi ljudi su tokom ovog perioda izgubili poverenje u stednju.

Mnoge banke su bankrotirale i izgubljene su ustedjevine vredne oko 3,5 milijarde dolara. Najveci deo ovog novca nalazio se na stednim racunima obicnih gradjana.

U isto vreme su se na sceni pojavile i piramidalne seme i druge vrste prevara. Povrh svega toga, inflacija je 1997. dostigla 578 procenata.

U nastalom finansijskom haosu ljudi su izgubili svako poverenje u bankarski sistem. Zabrinuti zbog mogucnosti da izgube svoju ustedjevinu, stanovnici Bugarske nisu ulagali novac.

Ogranicavajuci faktor za investicije predstavljali su i ograniceni prihodi u vecini domacinstava. Nakon podmirivanja osnovnih potreba za hranom i komunalijama, za investicije nije preostajalo mnogo novca.

Situacija je sada drugacija. Trziste kapitala u Bugarskoj je stabilno, dok indeks berze (SOFIX) belezi veliki rast.

Ekonomija je tokom pet uzastopnih godina uspela da ostvari rast od oko pet procenata godisnje.

Za porast poverenja zasluzne su i zakonodavne promene. Zakon o kompanijama za specijalne investicije i Zakon o javnoj ponudi hartija od vrednosti predvidjaju poreske olaksice za ostvarivanje prihoda od investicija u hartije od vrednosti.

Po navodima istrazivacke agencije "Estat", Bugari jos uvek najradije investiraju novac uplacujuci ga na bankovne racune, najcesce zbog toga sto nisu upoznati sa indeksom deonica, hartijama od vrednosti, akcijama i slicnim pojmovima. Samo sest procenata ispitanika u istrazivanju koje je nedavno sproveo Estat smatra da deonice predstavljaju najbolji nacin za investiranje kapitala.

Medjutim, mnogi postepeno menjaju stavove. Isto istrazivanje pokazalo je da bi 21 procenat ispitanika kupio hartije od vrednosti na berzi kada bi imao dovoljno novca.

Investicione kompanije u Bugarskoj beleze veliki rast – osnovano je osam investicionih firmi – sto predstavlja znak da se trziste kapitala uvecava.

Ana Brandiska iz kompanije "Elana" navodi da u ovom trenutku investicije u zajednickim fondovima iznose nekih 70 miliona leva (oko 43 miliona dolara). Strucnjaci predvidjaju da bi ovaj iznos mogao da naraste na 850 miliona dolara do 2009. godine.

Jasno je da postoji veliki potencijal za rast investicija, s obzirom da se Bugarska jos uvek nalazi daleko iza razvijenih trzista.

Desislava Kaliskova, direktorka kompanije "Capman Capital", procenjuje da imovina kojom upravljaju zajednicki fondovi cini samo 0,27 procenata ukupne stednje u Bugarskoj. U novim clanicama Evropske unije, Poljskoj, Ceskoj Republici i Madjarskoj, ovaj udeo iznosi oko sedam procenata.

Ipak, strucnjaci su uvereni da ce 2009, dve godine nakon pridruzivanja Evropskoj uniji, i Bugari investirati isti toliki procenat svojih ustedjevina.

Konzorcijumi za investiranje u nekretnine poput kompanije Elana neprestano dobijaju na popularnosti. Oni ostvaruju profit kupovinama, izgradnjom, iznajmljivanjem i prodajom atraktivnih nekretnina, dok kapital prikupljaju na berzi.

Kako bi se podstakle investicije, zakon ovim fondovima nudi odredjene koncesije. Oni moraju isplatiti najmanje 90 procenata profita u obliku dividendi, ali su zato njihov profit i kapitalna dobit u potpunosti oslobodjeni poreza.

Prosecna godisnja profitabilnost ovakvih fondova iznosi oko 15 procenata, sto investitorima omogucava mnogo vecu dobit u odnosu na bankarske kamate od nekih pet procenata i drzavne hartije od vrednosti koje donose oko sedam procenata.

Fondovi za investiranje u nekretnine sve su popularniji u Bugarskoj – predvidja se da ce cene nekretnina nastaviti da rastu. Bugari na to gledaju blagonaklono, s obzirom da su za njih nekretnine oduvek predstavljale dobru investiciju.

Nedavne zakonske promene u pogledu kupovine poljoprivrednog zemljista uticale su na porast investicija. Parlament je ove godine ukinuo sve prepreke koje su drzavljanima EU onemogucavale kupovinu zemljista. Promene ce stupiti na snagu u januaru 2007. i vec su dovele do naglog povecanja interesovanja za kupovinu zemljista medju domacim i stranim investitorima.

Cak i pre ovih promena, poljoprivredno zemljiste je sve cesce menjalo vlasnike, a cene su rasle. U oblastima blizu morske obale cena zemlje je dostigla 950 dolara po jutru zemlje (oko 4000 m2), iako je to jos uvek polovina cene koju dostize slicno zemljiste u Poljskoj, Madjarskoj ili Ceskoj.

U periodu pred ulazak Bugarske u EU, izgleda da je sve veci broj Bugara podsvesno prihvatio glediste Alberta Ajnstajna – da „dugorocne investicije predstavljaju osmo svetsko cudo”.

Kalina Bojkova je slobodni novinar iz Sofije.