U POZADINI REORGANIZACIJE VOJSKE NA JUGU SRBIJE ZABRINUTOST ZBOG KOSOVA
Kako se priblizavaju razgovori o konacnom statusu Kosova, Beograd pojacava prisustvo u uzburkanom pogranicnom regionu.
U POZADINI REORGANIZACIJE VOJSKE NA JUGU SRBIJE ZABRINUTOST ZBOG KOSOVA
Kako se priblizavaju razgovori o konacnom statusu Kosova, Beograd pojacava prisustvo u uzburkanom pogranicnom regionu.
Strahovanja od moguceg izbijanja krize oko pregovora o konacnom statusu Kosova tokom 2005. godine i potreba za reformom vojske kako bi se ispunili standardi NATO-a u pozadini su kontroverznog plana reorganizacije Vojske Srbije i Crne Gore, VSCG, u juznoj Srbiji.
Prema tom planu, VSCG namerava da do sredine 2005. godine formira Zdruzenu komandu kopnenih snaga u juznoj Srbiji, ciji bi sastav trebalo da cine sadasnje jedinice niskog i pristinskog korpusa.
Najvise kontroverzi izazvao je plan da se zdruzene snage smeste u novoj velikoj bazi na povrsini od 52 hektara u oblasti izmedju Bujanovca i Preseva pretezno naseljenih etnickim Albancima.
Izgradnju ovog vojno-policijskog kompleksa, koja bi trebalo da se zavrsi do kraja 2005. godine, lokalni Albanci dozivljavaju kao provokaciju jer smatraju da ce podici tenzije izmedju ove etnicke zajednice i snaga bezbednosti.
Formiranjem zdruzene komande pristinski korpus ce prestati da postoji. Ovaj korpus je izgubio svoju zonu odgovornosti nakon sto je bio primoran da se povuce sa Kosova 1999. godine posle dolaska KFOR-a.
Vrhovni savet odbrane, civilno telo koje upravlja Vojskom Srbije i Crne Gore, doneo je krajem 2004. godine odluku o formiranju zdruzene komande u juznoj i istocnoj Srbiji.
Pored spajanja jedinica, ovim planom se predvidja zamena regruta u pogranicnoj zoni u blizini Makedonije i Kosova profesionalnim vojnicima zbog uocenog rizika od situacije u kojoj bi se regruti morali suociti sa eventualnom bezbednosnom krizom.
Izvestaji o protestima lokalnog albanskog stanovnistva podgrejali su spekulacije u beogradskim medijima o "vrucem prolecu" i sukobima izmedju albanskih pobunjenika i srpskih snaga tokom 2005. godine.
Uprkos gnevu zbog planirane izgradnje vojne baze, lokalni albanski politicari pokusavaju da ublaze pricu o mogucim nemirima. Naser Aziri, potpredsednik Demokratske Partije Albanaca, DPA, kaze: "Mi nismo zainteresovani za neke nemire, kako se opet prica, na prolece".
"Jedino ako Srbija ima takve namere, onda ce ljudi braniti svoje porodice".
Zvanicnik NATO-a iz Brisela izjavio je za IWPR da je ovaj vojni savez upoznat sa planovima Srbije, te da nema nikakvih primedbi. "Svaki napori da se primene standardi NATO-a [u VSCG] su dobrodosli", kaze on.
"Ove mere... su dobre mere", dodao je zvanicnik NATO-a. "Reorganizaciju odbrambenih snaga trebalo bi dovrsiti kao jedan od vaznih uslova za pridruzivanje programu Partnerstvo za mir".
Srbija i Crna Gora su izrazili snazan interes za ukljucivanje u program Partnerstvo za mir, koji je NATO ustanovio za buduce zemlje-kandidate.
Mada pozdravlja zainteresovanost Srbije i Crne Gore za pridruzivanju Partnerstvu za mir, NATO je saopstio da nece pozvati Srbiju i Crnu Goru da se pridruzi programu dok se ne predoce dokazi o tesnjoj saradnji Beograda sa Haskim tribunalom.
Vojni strucnjaci kazu da je planirana reorganizacija vojnih jedinica u juznoj Srbiji samo deo sveobuhvatne strategije s ciljem da se smanji broj vojnika i pojednostavi lanac komande stavljanjem svih vojnih jedinica u ovom osetljivom regionu pod jedinstvenu operativnu komandu.
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinic rekao je da reorganizacija vojnih snaga na jugu Srbije nije priprema za rat, vec da se samo preduzimaju preventivne bezbednosne mere.
"Ovim merama samo zelimo da porucimo kako smo u stanju da odgovorimo na sve bezbednosne izazove", rekao je Davinic za beogradske medije.
"To je jasna poruka svima koji bi zeleli da ugroze bezbednost gradjana na jugu Srbije".
Odluka da se regruti u ovoj regiji zamene profesionalnim vojnicima u vezi je sa istom zabrinutoscu oko pitanja bezbednosti koja stoji iza opste reorganizacije vojnih snaga na jugu Srbije, kazu strucnjaci za pitanja odbrane.
Zoran Dragisic, profesor na Fakultetu civilne odbrane u Beogradu, kaze da policijske jedinice nisu opremljene za resavanje one vrste bezbednosnih problema koji se mogu javiti u blizini kosovske granice u buducnosti.
"Ako dodje do oruzane pobune ili ubacivanja teroristickih grupa sa Kosova, policija nece biti u stanju da se nosi s tim izazovom", rekao je on za IWPR.
General Ninoslav Krstic, bivsi komandant Zdruzenih snaga bezbednosti koje su 2001. godine, posle pobune na jugu Srbije, usle u kopnenu zonu bezbednosti izmedju Srbije i Kosova, kaze za IWPR da skracivanje duzine vojnog roka ne ostavlja VSCG drugu mogucnost nego da regrute u pogranicnoj zoni zameni profesionalnim vojnicima.
"To, narocito, sada moze doci do izrazaja jer je period obuke regruta znatno skracen sa dvanaest na devet meseci. U tom periodu, ne mozete dovoljno osposobiti vojnike", kaze on.
Krstic kaze da su drugi razlog za transformaciju u cisto profesionalne vojne snage ucestale nesrece u kojima stradaju vojnici na odsluzenju vojnog roka.
"To se sada jako odrzava na moral i imidz vojske u drustvu", kaze on. "Tragedija je uvek tragedija, ali drugacije se gleda kada pogine vojnik koji je placen za posao koji radi".
Od okoncanja oruzanog sukoba izmedju albanskih pobunjenika i srpskih snaga u regionu u maju 2001. godine, situacija je bila mirna, mada se pogorsala posle 7. januara kada je jedan vojni granicar ubio petnaestogodisnjeg Albanca Dasnima Hajrulahua pri pokusaju ilegalnog prelaska granice sa Makedonijom.
Oko 70.000 Albanaca zivi u tri pogranicne opstine – Presevu, Bujanovcu i Medvedji, i brojniji su od lokalnih Srba.
U Presevu, opstini u kojoj preko devedeset odsto stanovnika cine Albanci, posle dvanaest godina doslo je do smene vlasti. Partija za demokratsko delovanje, PDA, Rize Halimija izgubila je vlast, a u trci za mesta u lokalnoj skupstini opstine pobedila je tvrdokornija Demokratska partija Albanaca, DPA, koja vecinu u lokalnom parlamentu drzi sa jos dve partije – Demokratskom unijom doline i Partijom demokratskog progresa.
Ove tri partije zalazu se za radikalnije resenje problema ovog regiona vezujuci buducnost juga Srbije sa konacnim resenjem statusa Kosova i zahtevajuci siroku teritorijalnu autonomiju za tri opstine, te konacno prisajedinjenje Kosovu ako se kosovske, pretezno srpske, oblasti u bilo kom trenutku budu prikljucile Srbiji.
General Krstic je izjavio za IWPR da postoji snazno opravdanje za ojacavanje snaga VSCG u tom regionu. "Ova godina je, naime, jako vazna jer su za 2005. godinu najavljeni razgovori o konacnom statusu Kosova", kaze on.
U atmosferi zabrinutosti u Beogradu da bi se nemiri na Kosovu mogli prosiriti na juznu Srbiju, Veljko Kadijevic, koji je nedavno dao otkaz na polozaj savetnika Prvoslava Davinica za reformu sistema odbrane, rekao je za medije da ce razgovori o statusu Kosova sigurno "uticati na situaciju na terenu" kao i da ce predstavljati pretnju bezbednosti.
Ne veruju svi analiticari u Srbiji da ce reorganizacija poboljsati stvari. Duska Anastasijevic, novinar beogradskog nedeljnika "Vreme" i analiticarka Evropske inicijative za stabilnost, ESI, rekla je za IWPR da ce promene pogorsati ionako lose medjuetnicke odnose u toj oblasti. "Ljudima na jugu Srbije treba vise posla, a ne vise vojske", rekla je ona.
Lokalno stanovnistvo je takodje duboko podeljeno oko izgradnje novog vojnog kompleksa u pogranicnoj oblasti, pri cemu je Albanci dozivljavaju kao provokaciju, a Srbi uglavnom pozdravljaju takav korak.
Bivsi pripadnik formacije albanskih pobunjenika koji je potom postao politicar,Orhan Redzepi, istice podatak da ce vojna baza u jednom od najsiromasnijih krajeva Srbije kostati 12,5 miliona evra, kao i da njena izgradnja ukazuje na nameru Beograda da na duzi rok ojaca svoje vojno prisustvo u regionu.
"Mi cemo politickim putem insistirati da se baza ne gradi, ali ako se izgradi, to nece biti dobro za ljude koji ovde zive", kaze Redzepi.
"Imamo problema zbog vojske jer ne mozemo da radimo na njivama", rekao je Vuljnet Neziri iz sela Miratovac, koje se nalazi blizu granice sa Makedonijom, za IWPR. "Ima i maltretiranja, a samo njihovo prisustvo dovoljno je da izazove strah i osecaj nesigurnosti".
"Neko hoce da destabilizuje ovaj region", rekao je Ekrem Ljutfiju iz Preseva. "Sta ce nam nova kasarna?"
Medjutim, njihovo misljenje ne dele lokalni Srbi. Bojan Markovic, nastavnik engleskog jezika iz Preseva, kaze da ce nova baza uveriti Srbe da imaju buducnost u ovoj oblasti.
"Srpska zajednica ce se osecati bezbednijom", kaze on. "Sasvim je jasno zasto – zbog nestabilnosti u regionu i ranijih incidenata koji su pogadjali civilno stanovnistvo. Rekao bih da je ovo takodje dobro za Albance jer ce se time smanjiti prisustvo vojske i policije u selima, sto ih iritira".
Markovic kaze kako veruje da se Vojska SCG ponasa profesionalno prema lokalnim Albancima.
"Kada bi postojali incidenti u kojima bi bili ugrozeni ovdasnji Albanci, postoji vise nacina za zastitu njihovih interesa – veliki broj nevladinih organizacija, stalne posete stranih diplomata i znacajna medijska paznja", kaze Bojan za IWPR.
Dvadesettrogodisnja Ana iz Preseva smatra da vojska ni na koji nacin ne ugrozava Albance u ovim krajevima. Poput mnogih Srba, ona se boji pripajanja ovog regiona Kosovu.
"Ja se iskreno nadam da nece biti problema ovog proleca zbog nagomilavanja vojske, ali ako se dese ti problemi, onda cemo bar imati kakvu-takvu zastitu", smatra Ana.
General Krstic kaze da ce vojska morati da ulozi znacajne napore kako bi odbranila svoje legitimno pravo na zastitu bezbednosti sopstvene zemlje uprkos kritikama lokalne albanske zajednice.
"Svi pripadnici vojske moraju zastiti sve gradjane Republike Srbije u tom regionu, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost", rekao je on.
Pedja Obradovic radi za B-92 radio, Dragana Nikolic-Solomon je direktor IWPR projekta, a Muhamet Hajrulahu je novinar IWPR-a na Kosovu. Ivica Stepanovic iz TV Preseva je dao svoj doprinos ovom clanku.
