Socijalisti Misle Da Je Milosevicu Ostalo Jos Deset Godina

Mocna Socijalisticka partija Srbije (SPS) Slobodana Milosevica je prodrmana do temelja. Medjunarodni krivicni sud u Hagu je optuzio Milosevica za ratne zlocine, a funkcioneri njegove partije ne mogu da dobiju vize za zemlje Evropske unije niti da pristupe svom novcu u inostranstvu.

Medjutim partija se i dalje okuplja pod sloganom koji glasi: "Mi cemo krenuti napred."

SPS je pazljivo ogranicio svoje napade na niz opozicionih grupa, bivse saveznike, crkvu i grupe akademika koji su se ustremili protiv ove stranke i njenog lidera otkako su okoncane borbe na Kosovu. Neki tumace ovo suzdrzavanje kao znak panike - drugi kao dokaz da SPS zapravo priprema svoje snage za protiv-napad i "drugu deceniju vladavine."

Miloseviceva stranka je dosla na vlast u Srbiji posle prvih visepartijskih izbora koji su odrzani 1990. godine, samo cetiri meseca posto je nastala transformacijom bivse vladajuce komunisticke partije. Prema njenim podacima, SPS ima oko 600.000 clanova. SPS predstavlja najvecu politicku partiju u Srbiji a sopstvenu politiku u partiji sprovodi na isti autokratski nacin kao sto vlada zemljom.

Na vrhu se nalazi Milosevic, kome se pre dve godine pridruzila njegova supruga Mirjana Markovic, vodja Jugoslovenske levice (JUL), tako oformivsi javnu i privatnu koaliciju snaga. Na vlasti ih odrzava lojalno clanstvo nizeg ranga, koje sa njima deli bogatsvo akumulisano zahvaljujuci apsolutnoj kontroli koju partija ima nad privredom, bilo ona legalna ili ne.

Tokom proteklih godina bivsi saveznici su odbaceni a novi prihvaceni. Vecina "starih" SPS-ovaca smatra savez sa JUL-om prekretnicom za sudbinu stranke. Ono je za posledicu imalo trostruku podelu u okviru stranke. Frakcije u najvecoj meri definise stav clanstva prema Mirjani Markovic i njenoj stranci.

Stranka se podelila na ono sto neki zovu "pro-JUL" SPS i "posteni" SPS, koji je i sam podeljen na "posteno" i "umereno" krilo. Same frakcije nemaju nikakvu moc u stranci koju jos uvek cvrsto povezuje Milosevic. Medjutim, razlike su prisutne.

"Pro-JUL" SPS grupa se sastoji od clanova bliskih Mirjani Markovic, koji u koaliciji vide otvorena vrata koja vode u moc nad drzavnom kasom. Koalicija ima ogroman uticaj. Imenuje direktore preduzeca, predsednike upravnih saveta i rektore fakulteta. Istaknute licnosti u ovoj grupi su premijer Mirko Marjanovic, zamenik jugoslovenskog predsednika Nikola Sainovic i Dragan Tomic, direktor industrijskog kombinata Yumko.

Osoba koja govori u ime Milosevica u direktnom ophodjenju sa partijom je prakticno njegov zamenik, generalni sekretar SPS-a Gorica Gajevic. Milosevic ne voli da odrzava direktan kontakt sa partijskim clanstvom. To je zadatak koji pripada Gorici Gajevic, i tu JUL nema uticaja. Gajevic uziva najvece poverenje partije.

Drugu grupu, takozvani "posteni" ili "neutralni" SPS, najvecim delom cine clanovi stranke ciji odnos sa JUL-om nije definisan. Njima su najvecim delom prepusteni drzavni zadaci a iskljucni su iz procesa dodele direktorskih mesta koja su izvor bogatstva. Stoga nemaju ni finansijski ni ekonomski uticaj, te kao takvi "nisu interesantni za JUL", kaze clan SPS-a koji zeli da ostane anoniman.

U ovoj grupi neutralnih nalaze se sprski predsednik Milan Milutinovic, njegov zamenik Ratko Markovic, ministar inostranih poslova Vladimir Jovanovic i ministar unutrasnjih poslova Vlatko Stojiljkovic.

Trecu i najinteresantniju grupu predstavljaju takozvani "umereni" clanovi SPS-a, koji se jasno distanciraju od JUL-a. Oni su dugo sluzili partiji a njihov ugled "iskrenih, postenih socijalista" jos uvek zivi u birackom telu, uprkos savezu sa strankom Mirjane Markovic.

Tipican clan ove grup je bivsi zamenik predsednika partije, Milorad Vucelic, direktor jugoslovenske carinske sluzbe, Mihalj Kertes, Predsednik Veca gradjana u saveznoj Skupstini, Milomir Minic, zvanicnik SPS-a u Vojvodini, Radovan Pankov i sadasnji zamenik predsednika SPS-a, Zoran Lilic.

Ove licnosti su od citavog clanstva najefikasnije, razradjuju strategiju, dele zadatka i uopste primenjuju vodjine ideje. Zbog svoje efikasnosti cine kompaktnu grupu, i cesto se kaze, da bi kao jedan, moglu da predju u opoziciju, "kada se to od njih bude zahtevalo."

Stoga je Milosevic poostrio disciplinu u citavoja partiji a posebnu medju njenim "umerenim" clanovima. Visoki izvori iz SPS-a kazu da Lilica ceka otkaz, dok je Vucelic, uspesan biznismen, otisao za Grcku tokom rata u Jugoslaviji i tako svojim bivsim kolegama iz SPS-a pruzio priliku da ga izopste.

Medjutim, izolacija neprijatelje tera u zagrljaj opozicije. Vucelic je u prijateljskim odnosima sa liderom Demokratske stranke Zoranom Djindjicem a cesto boravi i u drustvu crnogorskog establismenta. Neko vreme su ga vidjali i u drustvu bivseg sefa srpske tajne policije Jovice Stanisica, sto je pokrenulo glasine o rascepu u okviru SPS-a.

Ovakve spekulacije podgrevaju i drugi detalji. Iako je Vucelic bio visoki partijski zvanicnik izvesno vreme dok je na Kosovu vladala represija, Evropska unija nije ukljucila njegovo ime na spisak na kome se nalazi 300 osoba ciji su racuni u stranim bankama zamrznuti i koji ne mogu da dobiju vize za zemlje Evropske unije.

Izgleda da i Stanisic ima prijatelje u EU - ciji lideri sanjaju da ce Srbi jednoga dana smeniti Milosevica. Bivsi sef tajne policije je izdejstvovao da mu ime bude skinuto sa spiska i da mu se odmrzne racun u banci.

Izvor blizak clanovima SPS-a koji donose odluke tvrdi da ih namere Stanisica, Vucelica i ostalih ne zabrinjavaju. Malo njih veruje da postoji verovatnoca da Milosevic bude smenjen nasilnim putem. "Milosevic je mozda slab u nekim oblastima, ali je jos uvek najjaci u partiji," kaze zvanicnik SPS-a.

On ima moc da ocisti stranku, tiho, efikasno i neocekivano. Malo njih zna koji je njegov sledeci potez. Milosevic deluje "veoma ostro bez dugackih objasnjenja i tako stvara osecanje straha medju clanovima partije," kaze zvanicnik SPS-a. SPS ima manje disidenata od vecine partija na srpskoj politickoj sceni.

Bivsi clan partije i bivsi gradonacelnik Beograda, a sada vodja opozicione Demokratske alternative, Nebojsa Covic, je slikovito opisao zivot u redovima SPS-a.

"Na vrhu postoji apsolutna poslusnost," rekao je, "oni se uzajamno tese i zabavljaju...vuku jedan drugog kao nekakav stari, iskorisceni vozni vagon. Na nizim nivoima situacija je nesto drugacija. Clanstvu se ne dozvoljava prostor da govori glasno. Vlada veliki strah jer su vodeci eseloni partije bukvalno spremni i voljni da urade bilo sta."

Moguca buduca strategija SPS-a se vec moze dati u naznakama. Izvor iz SPS-a kaze da ce partija jednostavno, ali "agresivno" voditi kampanju za "reorijentaciju svoje politike od nacionalistickog stava ka mirovnom i ekonomskom razvoju po modelu politike koja je prevagnula posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine."

Uprkos razaranju, izgubljenim ratovima, unistenoj privredi, nezaposlenosti, i sveopstoj korupciji, SPS bi jos mogla i da pobedi i udje u drugu deceniju na vlasti.

Drugi zvanicnik SPS-a smatra da bi to moglo da uspe. "Ako Milosevic nije izgubio podrsku birackog tela 1994.-1995. godine kada se od nacionaliste pretvorio u mirovnjaka - onda je nece izgubiti ni sada zbog toga sto je prihvatio medjunarodni protektorat nad Kosovom."

Srjdan Staletovic je dopisnik IWPR-a iz Beograda.