HRVATSKA: EKSTREMNA DESNICA 'KAZNJAVA' SANADERA
Serija incidenata povezana je sa pokusajima premijera da poboljsa izglede za prijem u clanstvo Evropske unije.
HRVATSKA: EKSTREMNA DESNICA 'KAZNJAVA' SANADERA
Serija incidenata povezana je sa pokusajima premijera da poboljsa izglede za prijem u clanstvo Evropske unije.
Cini se da su pokusaji Hrvatske da se distancira od ustaske proslosti i priblizi integraciji u Evropsku uniju izazvali reakciju ekstremno desnicarskih elemenata u zemlji.
U mestu Solin, na periferiji Splita, 9. januara nepoznata grupa ljudi postavila je spomenik Juri Franceticu i Milu Budaku – zloglasnim akterima hrvatskog fasistickog pokreta koji je uz pomoc nacista 1941. godine dosao na vlast i bio odgovoran za smrt desetina hiljada Srba, Jevreja i Roma.
Nekoliko dana pre toga, veliki poster odbgelog osumnjicenika za ratne zlocine Ante Gotovine pojavio se u mestu Kastel Stari, odmah na izlasku iz ove dalmatinske luke. Pre toga je unisten spomenik jugoslovenskom komunistickom lideru Josipu Brozu Titu u njegovom rodnom selu Kumrovcu, sto je cin koji su vlasti osudile kao "politicki i kulturni vandalizam".
Analiticari veruju da su ovi postupci delo desnicarskih ekstremista koji zele da "kazne" premijera Sanadera zbog "izdaje", kako su doziveli uklanjanje statua Francetica i Budaka u jednom gradu u centralnoj Hrvatskoj.
Sanaderova vlada desnog centra treba da otpocne pregovore o clanstvu u EU 17. marta i analiticari veruju da je odluka da se ove statue uklone predstavljala pokusaj da se rasprsi uverenje da Zagreb odobrava javno izrazavanje simpatija za fasizam ili njegove simbole.
Pred sam Bozic, vlasti su takodje uklonile veliki portret Gotovine koji je visio u centru Zadra otkako je u Hagu otpecacena optuznica protiv njega 2001. godine.
Policijski izvori IWPR-a navode da su policajci portret skinuli pod okriljem noci da bi izbegli eventialne sukobe sa onima koji podrzavaju odbeglog generala.
Pitanje saradnje sa Haskim tribunalom – sto je kljuc za clanstvo u EU – vec dugo je veoma tesko za hrvatske vlasti koje se nalaze pod pritiskom nacionalistickih elemenata i delova javnosti koji optuzenike vide kao "ratne heroje" kojima ne bi trebalo suditi zbog onoga sto su radili.
Politicki analiticar Davor Gjenero izjavio je da akcije kojima navodno ekstremna desnica pokusava da privuce paznju ukazuju na stepen besa usmerenog na Sanadera zbog njegovog odnosa prema ustaskoj eri i njegove saradnje s tribunalom.
"Indirektno, njihove poruke su usmerene i na Brisel," izjavio je.
Za Sanadera, cilj uclanjenja u EU i finansijska korist koja otuda proistice moraju biti uravnotezeni sa rizikom od sukoba sa desnicarskim frakcijama u sopstvenoj stranci, Hrvatskoj demokratskoj zajednici, HDZ – od kojih mnoge drze stranu ekstremnim nacionalistima koji se protive saradnji sa Haskim tribunalom.
Jedan zvanicnik HDZ, koji je trazio da ostane anoniman, izjavio je: "Njegovi protivnici unutar stranke – medju kojima je vecina naklonjena postupcima radikalne desnice – kritikuju ga da je previse popustljiv prema Briselu i da se ne trudi dovoljno da zastiti nacionalne interese."
Potreba da se umire desnicarski elementi unutar stranke navedena je kao razlog zasto su vlasti proslog meseca dozvolile proustaske demonstracije u Zadru, kada su veterani iz Drugog svetskog rata marsirali gradom noseci portrete fasistckog lidera Ante Pavelica.
To je bilo u ostrom kontrastu prema reakciji na postupak grupe srpskih studenata koji su usred Zagreba razvili portret srpskog cetnickog komandanta iz cetrdesetih godina Draze Mihajlovica. Dvoje studenata su proveli u zatvoru po 15 dana.
Analiticari naglasavaju da uprkos visokom publicitetu dogadjaja u nekoliko poslednjih sedmica ekstremna desnica jos nema znacajniju podrsku u glasackom telu.
Na skorasnjim predsednickim izborima u Hrvatskoj, antievropski i antihaski kandidati Ivic Pasalic, Ljubo Cesic Rojs i Tomislav Petrak osvojili su svaki po manje od dva procenta glasova.
Pasalic, nekadasnji savetnik pokojnog predsednika Franje Tudjmana, koji sada predvodi malu stranku Hrvatski blok, izjavio je za IWPR da njegova stranka i desnicarski pokret u celini nemaju nikakve veze sa vandalskim cinovima.
"To su organizovali provokatori – ostaci vojne ili drzavne obavestajne sluzbe iz stare Jugoslavije – koji sada pokusavaju da prikazu desnicarske stranke kao stranke koje se protive ulasku u EU", izjavio je.
Ali, Andjelko Milardovic, sef zagrebackog Centra za politicko istrazivanje, kaze: "Ovo je sukob dva koncepta – proevropske opcije koju predvodi Sanaderova vlada i radikalne populisticke desnice koja joj se suprotstavlja.
"Isto se dogodilo i u drugim zemljama u tranziciji kao sto je Slovacka, ali u Hrvatskoj to ima radikalniji oblik."
Milardovic je dodao da prema tome kako stvari stoje, radikalna desnica ne uspeva da ostvari veci politicki uticaj.
"Cinjenica da vise od polovine populacije podrzava odluku zemlje da se prikljuci EU pokazuje da radikalni nacionalisti nece biti veca prepreka na tom putu", izjavio je.
Drago Hedl je redovni saradnik IWPR u Osijeku
