Srbija: Planovi za Milutinovicevo izrucenje

Tuesday, 6 September, 2005

The link has been copied

IWPR Balkans

Veruje se da je Milan Milutinovic, bivsi predsednik Srbije, optuzen za ratne zlocine, spreman da odmah podje u Hag, ali vlasti mu to, za sada, ne dopustaju. Iako su vlasti spremne da mu ga tamo posalju, za sada ga mogu bolje upotrebiti kao monetu u cenkanju.

Milutinovic, koji je zajedno sa Slobodanom Milosevicem optuzen za zlocine protiv covecnosti i druge zlocine povezane sa ratom na Kosovu, bio je od samog pocetka Milosevicev pion, postavljen na mesto predsednika Srbije samo zato sto je bio apsolutno lojalan tadasnjem sefu jugoslovenske drzave.

Takav polozaj, koji je pruzao tek neveliku izvrsnu moc, mora da je bio ponizavajuci, ali Milutinovic se sada nada da ce upravo to biti njegov adut u veoma neobicnoj odbrani - ne toliko to sto je samo izvrsavao naredjenja, koliko cinjenica da nije ni imao ovlascenja da izdaje naredjenja.

"Ne osecam nikakvu krivicu za konflikt u bivsoj Jugoslaviji po osnovu komandne odgovornosti, jer su vojska i policija bile izvan moje nadleznosti", izjavio je Milutinovic za medije jos pre izvesnog vremena.

Zapravo, on smatra da je njegovo ukljucivanje u Milosevicevu optuznicu velika greska - greska za koju se nada da ce je uskoro ispraviti.

Kao predsednik Srbije, u trenutku izbijanja sukoba sa NATO snagama 1999.godine, automatski je usao u jugoslovenski Savet za bezbednost koji je bio nadlezan za vodjenje rata sa srpske strane, a cije su odluke dovele do ubijanja hiljada etnickih Albanaca od strane vojske, policije i paravojnih snaga na Kosovu.

Milutinovic, koji je usao u istoriju kao optuzenik za ratne zlocine koji je pokazao najvecu zelju da se preda Tribunalu, tvrdi da on sam nikoga nije kontrolisao.

U decembru 2001, Milutinovic je ovom novinaru izjavio da je "on (Milosevic) bio nadlezan za vladu, a ja kao predsednik sa malim ustavnim ovlascenjima nista nisam mogao uciniti protiv toga."

Ostaje da se vidi da li ce ovakav nacin rezonovanja prihvatititi i sudije u Hagu.

Ostali optuzenici koji su se nasli u paketu sa Milutinovicem doziveli su razlicite sudbine: Nikola Sainovic i general Dragoljub Ojdanic ocekuju sudjenje u Hagu, dok je Vlajko Stojiljkovic proslog proleca izvrsio samoubistvo.

Prosle godine, Beograd je molio Hag da ne insistira na tome da Milutinovic bude odmah predat, u strahu da bi njegova smena dovela do prevremenih predsednickih izbora u vec destabilizovanoj zemlji.

Ovom izgovoru je sada istekao rok upotrebe posto se njegov mandat zavrsio pocetkom ovog meseca, ali vlasti i dalje nista ne preduzimaju.

Zvanicno, razlog je to sto sudovi tek treba da ocene da li je izrucenje zakonito.

Ipak, jedan zvanicnik iz vlade, koji je pristaje da govori pod uslovom anonimnosti, izjavio je za IWPR da je pravi razlog daleko jednostavniji - vladi je potrebna moneta za trgovanje.

Na dan 31.marta, americki Kongres ce doneti odluku o tome da li ce i dalje pomagati oslabljenu jugoslovensku ekonomiju. Ostali donatori ce se ugledati na americku odluku.

U medjuvremenu, Ujedinjene nacije razmatraju mogucnost uvodjenja sankcija protiv Beograda, nakon sto je sud za ratne zlocine dostavio listu od 11 osumnjicenih koja ukljucuje i Milutinovica.

Premijer Srbije, Zoran Djindjic, plasi se da bi hapsenje ovih ljudi - narocito vojnih komandanata, kao sto je general bosanskih Srba Ratko Mladic, koga mnogi dozivljavaju kao heroja - moglo izazvati reakciju koja bi ojacala pozicije nacionalista.

Vlasti su spremne da izadju u susret Hagu izrucivanjem birokrata sa liste osumnjicenih pred tribunalom - kao sto je Milutinovic, cijoj ce se ekstradiciji malo ko ovde usprotiviti - da se Ujedinjene nacije ubede da odustanu od pretnji sankcijama.

Nije jasno sta Milutinovic misli o svemu tome, posto odbija da odgovara na pitanja na ovu temu.

Prema izvorima IWPR-a, Milutinovic je bio u bliskom kontaktu sa beogradskim uredom Haskog tribunala jos od prve polovine 2001.godine, kada je navodno i doneo odluku da se preda.

Isti izvor navodi da je Djindjic, kojem je Milutinovic bio lojalan posle pada Milosevica, ubedio Milutinovica da to ne cini, posto bi ekstradicija dovela do prevremenih predsednickih izbora na kojima bi se glavni politicki rival srpskog premijera, sef jugoslovenske drzave Vojislav Kostunica, kandidovao, i moguce pobedio.

Zvanicno, Djindjic je izjavljivao da je Milutinovic zahvaljujuci funkciji koju obavlja zasticen imunitetom od sudskog gonjenja. Ali Hag, kao tribunal Ujedinjenih nacija, smatra da niko ne moze biti zasticen od optuznice - sto je i pokazao podizuci optuznicu protiv Milosevica dok je on jos bio predsednik Jugoslavije.

Beograd je proslog aprila usvojio Zakon o ekstradiciji i sudovi sada ocenjuju moze li se on primeniti da bi se Milutinovic izrucio u Hag. Sudije treba da potvrde da su uslovi postavljeni zakonom ispunjeni - to jest, da deportacija ne ugrozava nacionalnu bezbednost.

U isto vreme, navodi isti izvor, Milutinovic je pocetkom ovog meseca razgovarao sa predstavnicima beogradskog ureda Haskog tribunala o tehnickim detaljima predaje i transporta.

Ipak, Hag ostaje cvrst u svom stavu i ponavlja da ekstradicija Milutinovica nece osloboditi Beograd obaveze izrucenja ostalih osumnjicenih.

Milutinoviceva uloga u Hagu mogla bi biti veoma zanimljiva, posto je on jedini zvanicnik iz Miloseviceve vlasti koji je dao znak da bi bio spreman da ponudi Hagu istinsku saradnju.

Zapadne diplomate u Beogradu kazu da je Milutinovic bio jedan od umerenijih i realisticnijih zvanicnika bivseg srpskog rezima.

Stekao je reputaciju tokom mirovne konferencije u Dejtonu 1995.godine, nakon sto je opozvan sa svoje prethodne funkcije ambasadora u Grckoj da bi se kao sef diplomatije pridruzio jugoslovenskoj delegaciji na pregovorima.

Njegovoj reputaciji doprinelo je i ucesce na konferenciji o Kosovu u Rambujeu u Francuskoj u februaru 1999.godine. Ali tamo nije mogao mnogo uciniti po pitanju odvracanja Milosecica od odbijanja medjunarodnog mirovnog plana. "Que sera sera" bile su reci kojima je Milutinovic zavrsio svoj govor na samitu.

Milosevic se umorio od Milutinovica i njegovih upozorenja o posledicama jos pre Rambujea. Posle samita njihovi odnosi su postajali sve hladniji i Milosevic je konacno potisnuo Milutinovica na marginu.

To je Milutinovicu olaksalo promenu strane posle pada Milosevica 5.oktobra 2000, kada je pokazao lojalnost novim vlastima.

Tokom ostatka svog mandata bio je gotovo neprimetan, sto je odgovaralo Djindjicu koji se borio da izgradi funkcionalnu vladu.

To se uskoro moze promeniti, jer bi njegovo pojavljivanje u Hagu moglo rasvetliti mnoge detalje o Milosevicevom lancu komande.

Milutinovic ce tvrditi da je imao malo uticaja na odluke, ali tuzilastvo bi na to moglo odgovoriti da i pored toga sto sve to moze biti tacno, on je ipak znao sta se dogadja i zato je morao podneti ostavku.

Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".