SVEDOČENJE O NAVODNOM POKUŠAJU ŠEŠELJEVE DISKREDITACIJE

Jedan od svedoka je ove sedmice ispričao kako je istražiteljima Haškog tribunala svojevremeno – sledeći instrukcije srbijanskog premijera Zorana Đinđića – dao lažnu izjavu sa ciljem da politički diskredituje Vojislava Šešelja.



Aleksandar Stefanović je ove sedmice pred Haškim tribunalom izjavio kako je Đinđić 2003. godine od njega tražio da u izjavi Kancelariji tužilaštva (KT) kompromituje lidera Srpske radikalne stranke (SRS).



„[Đinđić] je rekao: idi i politički ga diskredituj“, rekao je sudijama bivši član SRS-a Stefanović, koji je iz beogradskih prostorija KT-a svedočio posredstvom video-linka.



„Bio mi je poveren zadatak da kažem nešto loše o [Šešelju].“



Šešelj se tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – zbog ubistava, progona i mučenja koji su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. godine počinjeni u nastojanju da se nesrpsko stanovništvo protera iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne.



U optužnici se navodi da je Šešeljev pokušaj stvaranja „Velike Srbije“ bio deo zajedničkog zločinačkog poduhvata u kojem su sudelovali najviši funkcioneri srbijanskog režima, uključujući i samog pokojnog predsednika, Slobodana Miloševića.



Stefanović je početkom devedesetih sudelovao u osnivanju SRS-a, da bi potom – sve do razlaza sa Šešeljem, 1996. godine – obavljao funkciju generalnog sekretara te stranke. Okrivljenog je ove sedmice opisao kao „veoma pristojnu osobu“, koja „nije počinila nikakve zločine“.



Stefanović se kao svedok pred sudom pojavio na poziv sudija.



Ispričao je šta je od njega tražio Đinđić, koji je na vlast došao u januaru 2001., da bi dve godine kasnije bio ubijen u Beogradu.



„[Đinđić] je uporno tvrdio da Srpska radikalna stranka ugrožava krhku demokratiju u Srbiji“, kazao je Stefanović, dodajući kako mu je i tadašnja glavna tužiteljica, Karla del Ponte (Carla Del Ponte), takođe naložila da u svojoj izjavi ocrni Šešelja.



Ispričao je i kako su ga Đinđić i Del Ponteova uveravali da neće morati da svedoči u Hagu, tako da ni njegova politička karijera neće biti ugrožena.



Šešelj je prethodno tvrdio da je proces koji se u Hagu vodi protiv njega politički motivisan, pri čemu se pozivao na knjigu koji je Del Ponteova objavila u aprilu ove godine. U njoj je opisano kako je u februaru 2003. Đinđić navodno rekao glavnoj tužiteljki da Šešelja odvede u Hag i da mu ne dozvoli da se vrati.



Međutim, tužioci su pokazali da je optužnica protiv Šešelja – koja je datirana 14. februara 2003. – pred Tribunalom bila potvrđena pre no što se pomenuti razgovor odigrao.



Stefanović je ove sedmice rekao da zna kako su iz Haga Šešelja tražili još od 2002.



Svedok je pod zakletvom potvrdio i da se ne slaže sa većim delom svoje izjave iz februara 2003., koju je 2006. i potvrdio.



U njoj su pak bili potvrđeni navodi tužilaštva, a pogotovo podatak da je SRS od maja 1991. počela da regrutuje dobrovoljce kako bi ih poslala na front, gde su se borili na strani Jugoslovenske Narodne Armije (JNA), koja je bila pod kontrolom Beograda.



Tužilaštvo navodi da je, kao lider SRS-a, Šešelj aktivno regrutovao dobrovoljce, koji su potom vršili progone i ubistva ne-Srba – zločine za koje se on sada tereti.



Osim toga, svedok je Šešelja opisao i kao pohlepnu osobu, koju je novac interesovao više od politike, pa čak i od sopstvene porodice. Međutim, na ovosedmičnom svedočenju, Stefanović je porekao sve te navode.



„Nije bilo regrutovanja [dobrovoljaca] od strane Srpske radikalne stranke, i to kažem sa punom odgovornošću“, posvedočio je on.



Stefanović je ove sedmice rekao i da je ratni štab SRS-a zapravo bio „humanitarna organizacija“, koja je za vreme rata pomagala izbeglicama.



„To se jeste zvalo ratni štab, ali nije imalo tu funkciju“, kazao je on. „Hranio je ljude, obezbeđivao im smeštaj.“



Tužilaštvo navodi da su dobrovoljci Šešelja doživljavali kao svog „vrhovnog komandanta“; da su se pod njegovom komandom oni borili da Srbiju teritorijalno prošire osvajanjem pojedinih delova Hrvatske i Bosne; te da su tom prilikom počinili i zločine.



Međutim, Stefanović je rekao da je SRS samo pomagao dobrovoljcima koji su želeli da podrže svoje sunarodnike na prvoj borbenoj liniji.



„Šešelj nije uticao ni na koga, niti je ikoga nagovarao da ode na front“, rekao je svedok sudijama.



„Stranka je te ljude odvozila u kasarne JNA. Uloga stranke se time verovatno i završavala.



„[Dobrovoljci] su uglavnom bili pod kontrolom vojske.“



Svedok je rekao i da dobrovoljci nisu počinili nikakve zločine.



Tokom unakrsnog ispitivanja, Stefanović je nastavio da protivreči svojim ranijim izjavama.



On je porekao da je, kao predsednik SRS-a, Šešelj bio motivisan novcem. „Uvek sam govorio o tome koliko ste suzdržani i kako ne volite da trošite novac“, kazao je on.



Nakon tih očiglednih kontradikcija, sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) je svedoka upozorio da, ukoliko ne govori istinu, može biti optužen za krivokletstvo.



Na ovom je suđenju jedan od svedoka, nakon što je odbio da svedoči, već bio optužen za uvredu suda. Tužioci su pokušali i samog Šešelja da optuže za uvredu suda, zato što je otkrio imena zaštićenih svedoka – ali okrivljeni tu optužbu odbacuje.



Stefanović je u nastavku porekao i to da je Šešelj bio u odličnim odnosima sa Slobodanom Miloševićem.



Tužilaštvo tvrdi da je Šešelj sa Miloševićem sarađivao još od avgusta 1991., dok Stefanović kaže da je Šešelj Miloševića prvi put video tek u aprilu 1992.



Nakon što ga je sudija Antoneti zamolio da bude konkretniji, Stefanović se pozvao na svoj susret s Miloševićem iz juna 1992. i rekao da se Šešelj s njim već bio sreo „nekoliko meseci pre toga“.



Nije prvi put na ovom suđenju da Šešelj nastoji da se distancira od Miloševića, tvrdeći da je u vreme njegovog predsednikovanja tri puta boravio u zatvoru.



Iako su sudije ove sedmice bile neodlučne oko toga da li da Stefanovićevu prvobitnu izjavu uvrste među dokaze, zatražile su da im je sud podnese pre no što na kraju procesa budu donosili konačnu odluku.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.