Bosna usvaja zajednicku strategiju odbrane
U Bosni je na pomolu objedinjavanje rivalskih armija u okviru modernih zajednickih odbrambenih snaga zemlje.
Bosna usvaja zajednicku strategiju odbrane
U Bosni je na pomolu objedinjavanje rivalskih armija u okviru modernih zajednickih odbrambenih snaga zemlje.
Suprotstavljene bosanske armije, suocavaju se sa mogucnoscu da kao sjedinjene ucestvuju u medjunarodnim mirovnim misijama.
Ovu inicijativu pokrenuli su novi politicki lideri u zemlji usvajanjem zajednicke politike odbrane koja ce stupiti na snagu pocetkom sledece godine. Samo pre godinu dana, ovakva ideja bi bila odbacena kao nezamisliva. U medjuvremenu, na poslednjim izborima na vlast su dosle umerenije politicke snage koje zele da se lise stare nacionalisticke mrznje.
U poslednjih pet godina, od kako je potpisan Dejtonski mirovni sporazuma kojim je okoncan rat u Bosni, politickom scenom uglavnom su dominirale nacionalisticke partije. Usled toga je Bosna ostala zemlja sa tri skoro potpuno odvojene vojske.
To se promenilo nakon novembarskih izbora kada su vlast u vecini drzavnih i entitetskih institucija osvojile umerene politicke stranke. U maju mesecu, novo kolektivno predsednistvo Bosne i Hercegovine iznelo je u javnost prvi zvanicni dokument kojim se regulise upotreba oruzanih snaga na drzavnom nivou. Mnoga pitanja i tehnicki detalji jos uvek nisu jasni. Iako je ovaj dokument pomalo neodredjen, ipak, je pozdravljen kao veoma obecavajuci pocetak.
Dejtonskim mirovnim sporazumom Bosna je podeljena na dva entiteta, Republiku Srpsku i Federaciju BiH, od kojih svaki ima sopstvenu vojsku. Armija bosnjacko -hrvatske federacije sastoji se od dva skoro potpuno odvojena dela: Armije Bosne i Hercegovine pod kontrolom Muslimana i Hrvatskog vijeca obrane, HVO.
Tokom rata bosnjacka i hrvatska vojska su se najpre zajednicki borile protiv bosanskih Srba. Potom su se medjusobno sukobili da bi najzad okoncali neprijateljstva 1994. godine i oformili federaciju usled snaznog medjunarodnog pritiska.
Posle rata, nacionalisticki lideri u oba entiteta su insistirali su na tome da Dejtonski sporazum omogucava stvaranje odbrambenog sistema sacinjenog od dva odvojena dela oruzanih snaga zasnovanih na principu etnicke pripadnosti - oruzanih snaga federacije i Vojske Republike Srpske. Oni su smatrali da nema potrebe razgovarati o zajednickoj odbrambenoj strategiji.
Ferid Buljubasic, bosnjacki zamenik ministra odbrane u federaciji, kaze: "Ova nova politika je pravi korak ka stvaranju bolje odbrambene strukture. Bolje je imati politiku koja se moze unaprediti, uprkos tome sto je nesavrsena i rezultat kompromisa, nego nemati nikakvu zajednicku politiku odbrane zemlje.."
Mada novi dokument o politici odbrane nije u celosti objavljen, izvori koji su uzeli ucesca u pregovarackom procesu tvrde da su sve strane izrazile svoju podrsku ovom projektu. Federalni ministar odbrane Mijo Anic je prosle sedmice izjavio da bi zajednicka bosanska armija mogla biti uspostavljena vec pocetkom proleca sledece godine.
U dokumentu se razmatra razvoj vojnih snaga pod civilnom demokratskom kontrolom koja bi mogla pruziti pomoc gradjanima Bosne i Hercegovine u slucaju elementarnih nepogoda, ali i ucestvovati u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija sirom sveta.
Ipak, znacaj ovog dokumenta prevashodno lezi u cinjenici da se u njemu razmatraju sustinska pitanja poput komandne strukture, kao i da li se armije angazuju na odbrani Bosne i Hercegovine u celini ili samo njenih pojedinih delova.
U dokumentu se kaze da je svrha oruzanih snaga u Bosni da stite suverenitet zemlje, kao i da ce kolektivno predsednistvo biti zaduzeno za vecinu vojnih pitanja.
Antonio Prlenda je strucni komentator za vojna i pitanja odbrane sarajevskog dnevnog lista "Oslobodjenje"
