Balkanski Tajvan

Prvi pravilo na Balkanu je da se pripremis na najneverovatnija desavanja. U svetlu seizmickih, neocekivanih promena u Srbiji i na Kosovu proslog meseca i Srbi i Albanci gaje nove nade o tome kako ce se razvijati njihovi odnosi.

Predsednik Vojislav Kostunica na primer, istakao je u toku inauguralnog obracanja da namerava da obnovi jugoslovenski suverenitet na Kosovu. Nakon njegovog trijumfa na lokalnim izborima, Ibrahim Rugova pozvao je svet da prizna nezavisnost Kosova.

U stvari, nijedan od ovih scenarija ne izgleda verovatan. Kosovo ce najverovatnije postati Tajvan Balkana.

Nazalost, postati Tajvan Balkana ne znaci da ce na Kosovu doci do iznenadnog ekonomskog buma. To znaci da ce u toku sledecih nekoliko godina, Kosovo razviti gotovo sve institucije samouprave, da ce postati nezavisno, u svemu, osim u imenu. Kao i u slucaju Tajvana, vecina zemalja u svetu nece priznavati njegovu drzavnost, a ova odluka ce se generacijama odugovlaciti na ovoj nicijoj medjunarodnoj zemlji.

Nakon uspesno obavljenih opstinskih izbora na Kosovu, pocece pregovori o stvaranju prvih instiutcija sirom Kosova. U centru ovih institucija, nacice se skupstina i vlada. Medjutim, moc ovih tela ogranicena je vetom koji poseduje sef UN administracije na Kosovu, mesto koje trenutno drzi dinamicni Francuz Bernard Kouchner. Dok Kosovari budu preuzimali svakodnevno vodjenje teritorije, UN administracija ce se postepeno povlaciti.

Kosovo ce verovatno formirati neku vrstu "prelaznog" ustava, koji moze, na insistiranje namesnika Kosova (clanica NATO-a i Rusije) onemoguciti parlamentu da proglasi nezavisnost. U svakom slucaju, ovakva deklaracija bice irelevantna poput poslednje deklaracije o nezavisnosti Kosova iz 1991.godine, ukoliko je ne priznaju neke vazne zemlje.

Izgleda da ce na Kosovu doci do izbora negde izmedju proleca i jeseni sledece godine. Za razliku od nedavno odrzanih lokalnih izbora, moguce je ucesce kosovskih Srba, ukljucujuci i izbeglice koje se nalaze u Srbiji.

Moguce je da ce nakon ovih izbora, kosovsko rukovodstvo da zahteva nezavisnost. Medjutim, malo je verovatno da ce ih bilo koja zemlja podrzati u buducnosti, ukoliko to sada ne urade.

Stoga, osim severa koji drze Srbi i srpskih enklava, Kosovo ce biti, iako ce za bezbednost morati da se osloni na KFOR, NATO mirovne trupe.

Na prvi pogled ovo bi moglo da bude neprihvatljivo za nove vlasti u Beogradu, i, naravno, u teoriji i jeste. U stvari, preopterecen tolikim problemima, Beograd ne moze mnogo sta postici u tom pogledu, osim da omoguci povratak srpskih izbeglica, gde ce im biti zagarantovana bezbednost.

Iako je Kostunica iskljucio mogucnost nezavisnosti Kosova, gde ga smatraju nacionalistom, znacajno je da nove vlasti privatno salju signale zapadnim ministarstvima spoljnih poslova da ne zele da bilo ko, za sada, poteze pitanje statusa Kosova.

Nije tesko uvideti zasto je to tako. Kostunici je potrebno vreme da konsoliduje vlast kod kuce, proces koji nece biti okoncan sve do pocetka sledece godine, posle izbora u Srbiji zakazanih za 23. decembar.

Drugo, resavanje odnosa Srbije i Crne Gore od veceg je znacaja nego pitanje Kosova.

Naravno, sudbina Kosova u mnogo cemu zavisi od rezultata ovih pregovora. Ukoliko dodje do formiranja neke vrste zajednicke drzave, pristinski put ka nezavisnosti bice otezan, ali ne i nemoguc.

Ukoliko ne dodje do formiranja zajednicke drzave nije moguce zamisliti da ce Srbija u postjugoslovenskoj eri naslediti kontrolu nad ovom pokrajinom, ma kakva bila zakonska pozicija Srbije kao drzave koja nasledjuje granice pre 1999.godine.

Uzmimo u obzir diplomate. U britanskom Foreign Officu, State Deparmentu Sjedinjenih Drzava i Quai d'Orsay iz Pariza, dize se velika prasina od raznoraznih planova u vidu kompromisnog resenja o tri republike - konfederacija Srbije, Crne Gore i Kosova, ili raznih varijacija na ovu temu.

U medjuvremenu na Kosovu, ekstremisti su mozda izgubili nakon Rugovine pobede na izborima, ali jos nisu nestali. Rugova odlicno zna da ukoliko ne bude odoleo nepopularnim zahtevima Zapada koji se zalaze za konfederalnu vezu sa Beogradom, da ce nekadasnji pripadnici OVK dobiti vise glasova sledece godine, oni to mogu uzeti kao razlog da se vrate u rat.

Pleurat Sejdiu, nekadasnji OVK potparol iz Londona jednostavno kaze: "Nece biti veze sa Srbijom niti ikakve konfederacije. Kraj price". Nema razloga za sumnju u njegovu iskrenost.

Ljudi ciji je posao svakodnevna kontrola Kosova, naravno vec razmisljaju o ovim mogucnostima.

Britanski brigadni gneral Robert Fry, zapovednik KFOR trupa u pristinskom regionu, trenutno uziva u poslednjem uspehu racije koju su izveli njegovi ljudi radi suzbijanja mafije koja se preteci nadvila nad Kosovom

Medjutim, on jasno upozorava na buducnost. Ukoliko se Kosovo ne bude tretiralo veoma oprezno, brzo bi moglo doci do novih okrsaja. "Najvece dostignuce poslednjih petanest meseci", kaze brigadni general Fry, "jeste razoruzavanje OVK". Oko 5.000 bivsih gerilaca sada sacinjava Kosovski zastitni korupus, KPC, za koje se misli da su snage civilne zastite. Fry upozorava: "najveci rizik sledecih dvanaest meseci bice demilitarizacija KPC."

Brigadni general Fry predlaze princip nagrade i kazne. To znaci, s jedne strane, strana obuka i druge primamljive ponude za KPC ljude, s druge, suzbijanje prekrsaja u koje je umesana KPC i nastavljanje traganja za tajnim skladistima oruzja.

U medjuvremenu, dok se Srbija bavi sopstvenim problemima, a Crna Gora i Kosovo se koncentrisu na pitanje institucija, trebalo bi da dodje do opadanja tenzija izmedju obicnih Srba i Albanaca.

Nakon oslobadjanja albanskog borca za ljudska prava, Fljore Brovine, izgleda da je pitanje vremena kada ce se osloboditi i preostali albanski zatvorenici. Ono sto je pre mesec dana bilo potpuno nezamislivo je boravak ove nedelje u Beogradu Adema Demaqija, jednog od vaznijih aktera OVK, koji je odrzao jedno predavanje.

Opadanje tenzija doduse nema fundamentalnog uticaja na buducnost. Stoga, dok kosovski Albanci na brzinu obnavljaju poslovne veze sa Srbijom, a neke srpske izbeglice se polako vracaju kuci, Kosovo ce postajati sve normalnije. Kao Tajvan u svoje vreme.

Tim Judah je autor knjige "Kosovo: Rat i osveta" koju je izdala Yale University Press.