Bosna: Dzamije pod prismotrom

Friday, 10 May, 2002

The link has been copied

Julie Poucher

Nedavne policijske racije u nekoliko arapskih dobrotvornih organizacija i hapsenja lica osumnjicenih za terorizam skrenuli su paznju domace i medjunarodne javnosti na ponovno budjenje islama u Bosni. Medju pitanjima koja se postavljaju u vezi sa tim je ko upravlja novim dzamijama koje su finansirale muslimanske dobrotvorne organizacije i islamske vlade, kao i koji su njihovi uslovi za pruzenu finansijsku podrsku?

Primera radi, proslogodisnji izvestaj Medjunarodne krizne grupe, istrazivackog centra sa sedistem u Briselu, istice da se kao uslov za pomoc , kao u slucaju saudijske Visoke komisije za pomoc koja pomaze udovicama, sirocadi i drugim zrtvama rata, zahteva od "zena da pokrivaju glave, a da njihova deca pohadjaju casove veronauke".

Reis-ul-ulema dr Mustafa Ceric, staresina bosanske Islamske zajednice, brani takav nacin rada ovih dobrotvornih organizacija. On tvrdi da "bez njih mi ne bi mogli da prezivimo". Ceric dodaje da nema dokaza o zloupotrebama i da nijedan "dobar musliman" ne bi mogao ucestvovati u teroristickom napadu od 11. septembra.

On odbacuje ucestale tvrdnje u regionu da se u Bosni pokusava nametnuti vahabizam. Vahabizam je ekstremna verzija islama u kojoj se doslovno tumaci Kuran, a dominantan je oblik islama u Saudijskoj Arabiji. Ceric kaze za IWPR da su sve "poklonjene dzamije" pod njegovom jurisdikcijom i nadzorom, cak i u slucaju kada je oblik islama koji se promovise "neznatno" drugaciji u odnosu na hanafi tradiciju.

Vecina muslimana u Turskoj i na Balkanu pripada Hanafi skoli, ogranku sunitskog islama koji je ustanovljen u Iraku u 8. veku. Ovaj oblik islama veoma je tolerantan prema razlikama koje postoje izmedju islamskih zajednica.

Sef protokola Islamske zajednice Ifet Mustafic podrzava Cerica tvrdeci: "U svakoj dzamiji cete naci pojedince, bilo Saudijce ili domace, koji se mole kao sto to rade Saudijci, ali zvanicno molitvama rukovode hanafi imami". To, prakticno, znaci, da je islamska verska zajednica u Bosni zadrzala kontrolu nad dzamijama, uprkos brojnim tvrdnjama u javnosti da su dzamije koje su izgradile Saudijci, zapravo pod njihovom kontrolom i da se koriste za sirenje ekstremizma.

Aktivna islamska omladina sa sedistem u Sarajevu medju grupama je za koje razne, kako domace, tako i strane strane organizacije, ali mediji, sumnjaju da su povezane sa vahabizmom i ekstremnim elementima. Ipak, njen lider Muris Cupic opovrgava da njegova organizacija ima bilo kakve veze sa "militantnim islamom", i insistira da se oni zapravo usredsredjuju na izrazavanje i propovedanje sopstvenog verskog identiteta. (BCR Br. 286, )

U Bosni se doista mogu uociti znatne promene koje su stigle sa dolaskom saudijskog novca. Jedan od najupadljivijih projekata u Bosni je Kulturni centar kralja Fahda u Sarajevu koji je svecano otvoren prosle godine. U sastavu kompleksa se nalazi dzamija za 5.000 vernika kao i saudijska Visoka komisija. Citav projekat je kostao 10 miliona eura.

U pretezno muslimanskoj oblasti Bugojna, u srednjoj Bosni, zahvaljujuci darezljivosti jedne od zena saudijskog kralja, otvorena je prosle jeseni nova ogromna dzamija princeze Al Dzuhara Al Brahim kao i kulturni centar, sto obuhvata prostor za 2.000 vernika, biblioteku i arapsku jezicku laboratoriju. Ovakav projekat sasvim je netipican za bosanske uslove, gde su dzamije tradicilno znatno manje. Ovo je pokazatelj razlike izmedju dva razlicita pristupa veri, bosanskog i saudijskog. Pripadnike drugih naroda u Bosni to uznemirava.

Ali, lokalni imam Efendija Arnaut podseca da je muslimanska vera, vera mira i tolerancije, i da nema razloga za uznemirenost.

On je izrazio zahvalnost muslimanskim dobrotvornim organizacijama koje su potpomogle ono sto on naziva verskim "preporodom" ovog podrucja.

On kaze da zapravo koristi priliku za edukaciju bosnjacke zajednice u Bugojnu (87 odsto muslimanskog stanovnistva u odnosu na 42 odsto pre rata). Arnaut poducava muslimane o islamskoj "poruci mira" i radi na sirenju lokalnih verskih sadrzaja, uvecanju broja verskih sluzbi i sadrzaja u dzamijama i omladinskim skolama za veronauku. Po njegovom misljenju, od ukupnog broja muslimana koji za sebe tvrdi da su vernici, mali je broj onih koji su to odista - da postuju sve verske obicaje.

Islamska zajednica procenjuje da je u ratu razoreno ili osteceno osamdeset odsto od 1750 bosanskih dzamija od kojih je 50 ili 60 do sada u potpunosti obnovljeno, a mnoge su popravljene. Medjutim, upravo su nove dzamije, pogotovo one cije su projektovanje i izgradnju potpomogle islamske zemlje izazvale najvise kontroverznih reakcija u javnosti. Za Hrvate i Srbe u Bugojnu, Sarajevu i ostalim podrucjima gde su bosanski muslimani u vecini, ove nove gradjevine simbolizuju novu muslimansku dominaciju.

Na primer, proslog oktobra je saudijska Visoka komisija za pomoc u Bosni odstampala i distribuirala brosuru u Bugojnu u vreme kada je otvarana nova dzamija. "Bugojno je jedan od retkih gradova u Bosni gde skoro da uopste nema Hrvata, mada se granici sa teritorijama nastanjenim Hrvatima", kaze se u brosuri. Ova poruka, srocena nezgrapno, prouzrokovala je kod svih u Bosni uznemirenost. Naime, izgledalo je da se likuje nad cinjenicom sto Hrvata ima u malom broju. Oni su pre rata cinili znatan procenat stanovnistva, a napustili su grad u strahu od domnacije Muslimana koji su preuzeli kontrolu nad njim. Bosansko ministarstvo inostranih poslova je odmah uputilo protest saudijskoj ambasadi tvrdeci da ovakve opaske uznemiruju bosanske Hrvate.

"Javlja se sve veca opasnost od verskog imperijalizma", upozorava lokalni katolicki svestenik fra Ivo Markovic u izjavi datoj IWPR-u. Zaista, od zavrsetka rata i sloma sekularnog komunistickog rezima, doslo je do znacajnog porasta religioznosti medju muslimanima, pravoslavcima i katolicima.

Analiticar Medjunarodne krizne grupe i istoricar Balkana, Mark Viler, koji je prvi put posetio ovaj region 1969. godine, tvrdi da Bosnjaci u sve vecoj meri islam posmatraju kao veru, a ne kao simbol njihovog nacionalnog identiteta, kako je bilo u bivsoj Jugoslaviji. Naime, Muslimani su bili priznati kao nacionalnost u Ustavu 1974.

"Pre rata su dzamije bile muzeji i turisticke atrakcije, a zena u tradicionalnoj islamskoj odeci uopste nije ni bilo. Zato ljudi koji su tada bili ovde ne mogu, a da se ne otmu otisku da su Muslimani sve skloniji da aktivno upraznjavaju svoju veru umesto da je prosto smatraju jednom od onih stvari koja ukazuje na njihov istorijski identitet", kaze on.

Sve veci je broj mladih Bosnjaka koji upraznjavaju islamske rituale kao sto je vencanje u dzamiji posle obaveznog gradjanskog vencanja pred maticarem.

Na primer, Aida, koja je iz mesovitog bosnjacko-hrvatskog porekla, usvojila je islam kao svoju veru jos kao dete. Pre dve godine udala se za muslimana. I mada naglasava da nije sustinski vazno to sto je izabrala za muza muskarca sopstvene veroispovesti, ona ipak priznaje da je "lakse kada imate istu veru".

Takodje je upadljiv porast broja mladih ljudi sa bradama i mladih zena sa zarovima, mada su jos uvek u manjini u odnosu na citavu bosnjacku populaciju.

Viler kaze da fundamentalizam, uglavnom u vidu inostranih muslimanskih organizacija, uistinu postoji u Bosni. Ipak, u isto vreme, on smatra da pretnja nije ozbiljnija u poredjenju sa jednim Le Penom u Francuskoj. Viler dodaje da su "mnogi novinari, koji su pokusali da posle 11. septembra od toga naprave veliku pricu, suvise bili skloni preterivanju".

Dzuli Paucer Harbin je slobodni novinar u Bosni.