Kosovski Albanci zaziru od dijaloga

Lideri kosovskih Albanaca su uglavnom nepripremljeni za predstojece, izuzetno vazne razgovore sa Srbijom jer strahuju od gubitka glasova u slucaju da javno mnjenje pomisli da se priblizavaju Beogradu.

Na istorijskim pregovorima, za koje se ocekuje da ce se odrzati u Becu sledeceg meseca, razgovarace se o prakticnim pitanjima kao sto su povratak lica raseljenih tokom sukoba 1999. godine, nova putna dokumenta i registarske tablice za vozila.

Medjutim, albanski politicari su zabrinuti da bi zbog ucesca na razgovorima, cak i o manje vaznim pitanjima kao sto su ova, mogli izgubiti podrsku glasaca uoci izbora sledece godine jer bi pristalice tvrde linije mogle da dijalog sa Beogradom prikazu kao cin ravan izdaji nacionalnih interesa.

Kontakt grupa, koju cine predstavnici Sjedinjenih Americkih Drzava, Rusije, Francuske, Nemacke, Italije i Velike Britanije, slozila se 22. septembra da bi prvi direktni pregovori izmedju Beograda i Pristine trebalo da pocnu sredinom sledeceg meseca.

Malo ko u Pristini veruje da ce ovaj sastanak doneti nesto vise od prizora rukovanja zvanicnika pred televizijskim kamerama da bi ugodili medjunarodnoj zajednici.

Mada se kljucno pitanje - konacni status medjunarodnog protektorata - nece pokretati na ovim pregovorima, ocekuje se da ce pocetak dijaloga utrti put za opseznije razgovore kasnije.

Politika albanskih stranaka na Kosovu se u javnosti, do sada, zasnivala na pitanju nezavisnosti pokrajine. Stoga nisu spremni, a jos manje radi da uzmu ucesca u predstojecim razgovorima. Razgovori sa Beogradom, cak i o prakticnim pitanjima, moglo bi se tumaciti kao priblizavanje starom neprijatelju i to bi ih moglo skupo kostati na izborima.

Usled toga, albanski politicari jos uvek nisu postigli konsenzus o tome da li bi dijalog sa Beogradom uopste trebalo da pocne i o cemu bi trebalo razgovarati.

Predsednik Kosova Ibrahim Rugova i predsednik pokrajinskog parlamenta Nedzat Daci do sada nisu iskazali spremnost da se pridruze naporima vlade kosovskog premijera Bajrama Redzepija u radu na izradi nacrta strategije za dijalog sa Srbijom.

Kosovskim parlamentom dominira Rugovina stranka - Demokratski savez Kosova, LDK, a predsednik vlade dolazi iz druge po velicine politicke stranke u pokrajini, Demokratske partije Kosova, PDK, koju predvodi bivsi komandant Oslobodilacke vojske Kosova, Hasim Taci.

Do sada, ni PDK niti LDK nisu iskazali spremnost da naprave prvi korak u pogledu predstojecih razgovora. Reklo bi se da jedni druge podbadaju da druga strana donese kljucne odluke u nadi da ce na osnovu toga kasnije steci odredjene politicke poene.

Rugova tek treba da saopsti koje ce uloge kosovske institucije odigrati u pregovarackom procesu. "Videcemo da li je dijalog moguc ili nije. Jos uvek cekamo", izjavio je predsednik posle svog prvog sastanka sa sefom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu Harijem Holkerijem prosle nedelje.

Ramus Tahiri, glavni savetnik predsednika kosovskog parlamenta i clan Rugovine stranke, rekao je da bi vlada trebalo da se priprema za razgovore bez ucesca parlamenta. "Nema potrebe da skupstina raspravlja o tehnickim pitanjima", izjavio je Tahiri za IWPR.

Redzepi je, sa svoje strane, naglasio potrebu za saglasnoscu parlamenta pre nego sto bi pregovori uopste mogli da pocnu. Tokom poslednjeg zasedanja kosovske skupstine, Redzepi je izjavio: "Mi kao vlada se ne mozemo upustiti u pregovore o ovim prakticnim pitanjima bez saglasnosti parlamenta."

Jedan visoki zvanicnik PDK, koji je zeleo da ostane anoniman, izjavio je za IWPR da ce premijer imati teskoca kao lider albanske pregovaracke strane jer bi percepcija javnosti da njegova stranka saradjuje sa Beogradom dovela do gubitka glasova na izborima.

"Za pregovore o prakticnim stvarima je neophodna saradnja u vezi sa nekim pitanjima, a postizanje kompromisa sa Beogradom je jos uvek tabu tema na Kosovu imajuci u vidu mnogobrojne nestale tokom proteklog rata", rekao je on.

LDK takodje zazire od mogucnosti postizanja kompromisa sa Beogradom. Imidz ove stranke bio je ozbiljno narusen 1999. godine kada se Rugova susreo sa Slobodanom Milosevicem, tadasnjim predsednikom Jugoslavije, za vreme NATO bombardovanja.

Vecina albanskih lidera se slazu da ce se pitanje konacnog statusa na kraju, ipak, postaviti uprkos tvrdnjama medjunarodne zajednice da su na dnevnom redu samo "tehnicka pitanja". Oni ne zele da pregovaraju sa Beogradom jer smatraju da bi narod Kosova i medjunarodna zajednica trebalo da odluce o tome. Sve dok se ne razresi ovo pitanje, oni ne zele da pregovaraju sa Srbijom cak ni o prakticnim pitanjima.

Produzeni diplomatski pritisak znaci da ovakav pristup nema izgleda na uspeh. Obracajuci se kosovskoj skupstini 11. septembra, predstavnik Evropske unije za inostrane poslove Kris Paten je zatrazio da se ubrzaju pripreme za pregovore sa Beogradom.

Medjutim, cini se kao da niko nije cuo njegov apel. Posle sastanka sa Holkerijem prosle nedelje, Redzepi je okrivio nedavne socijalne nemire, poput talasa sindikalnih strajkova i protesta udruzenja penzionera, za neodlucnost Pristine uoci razgovora.

"Resavanje problema rudara, ucitelja i penzionera, ispunjavanje njihovih zahteva za boljim zivotom i nastavak privatizacije su prioriteti aktuelne vlade - a ne samo dijalog sa Srbijom", izjavio je premijer.

Ridvan Berisa je novinar Radio Televizije Kosovo, RTK.