SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ BOSANSKA KRAJINA
General Talic "ublazavao patnje" zatocenika logora Manjaca.
SUDSKA HRONIKA: SLUCAJ BOSANSKA KRAJINA
General Talic "ublazavao patnje" zatocenika logora Manjaca.
Protekle su nedelje, na sudjenju generalu Momiru Talicu - bivsem komandantu bosanskih Srba optuzenom za genocid i druge zlocine u severozapadnoj Bosni - svedoci pohvalili optuzenog zbog ublazavanja uzasnih uslova zivota u zatocenickom logoru Manjaca, u cijem je osnivanju i on sam ucestvovao, tokom 1992.
Talic je uhapsen 2000., a sudi mu se zajedno sa Radoslavom Brdjaninom, politickim predstavnikom bosanskih Srba i jednim od clanova Kriznog staba Bosanske Krajine, koji je navodno organizovao i sproveo kampanju etnickog ciscenja.
Medjutim, humanitarni radnik Adil Medic, inace Bosnjak, kaze da ga je Talic - nakon sto mu je sam Medic pomenuo premlacivanja i ubistva u logoru Manjaca - uveravao da ce mu dozvoliti dopremanje humanitarne pomoci. "Moramo obezbediti opstanak ljudi u Manjaci", rekao je tadasnji komandant Prvog krajiskog korpusa, cije su vojno-policijske jedinice cuvale logor. Medic je potvrdio da je za 49 kamiona sa humanitarnom pomoci bio dozvoljen ulazak u Manjacu.
Kada je Mediceva organizacija, pod nazivom Merhamet, pokusala da dopremi pomoc i u obliznje logore Omarska, Keraterm i Trnopolje, i Talic i banjalucki major Predrag Radic odbili su da u tome ucestvuju, tvrdeci da se pomenuti logori nalaze u nadleznosti prijedorskog gradskog veca.
Slicnih pohvala nije bilo na racun Brdjanina kao nacelnika banjaluckog kriznog staba. U nekoliko navrata, on je bio identifikovan kao rukovodilac agencije za deportaciju nesrpskog stanovnistva. Banjalucki advokat Amir Dzonlic potvrdio je da se pomenuta agencija postarala da banjalucku opstinu, u periodu izmedju 1992. i 1995., napusti oko 50,000 Hrvata i 30,000 Bosnjaka.
Proteranima je bilo dozvoljeno da sa sobom ponesu sumu od svega 300 nemackih maraka. Ostatak novca im je bio oduzet i poslat ministarstvu odbrane bosanskih Srba i lokalnoj vladi. Srpske vlasti pomno su planirale sve okolnosti samog raseljavanja, rekao je svedok.
Vjera Bogati je specijalni dopisnik IWPR iz Haga i novinar novinske agencije SENSE.
