Crna Gora se Grcevito Napreze da Formira Vladu
Pitanje nezavisnosti stoji na putu formiranju operativne republicke vlade.
Crna Gora se Grcevito Napreze da Formira Vladu
Pitanje nezavisnosti stoji na putu formiranju operativne republicke vlade.
Crnogorska vlada jos nije ni formirana, a kriticari vec pricaju o njenom raspadu.
Razgovori o formiranju nove vlade traju jos od izbora odrzanih 22. aprila, na kojima je pobedila koalicija predsednika Mila Djukanovica sastavljena od Demokratske partije socijalista, DPS, i Socijaldemokratske partije, SDP, koja se zalaze za nezavisnost Crne Gore.
Obzirom da ova izborna pobeda nije bila ubedljiva, koalicija je morala da se osloni na problematicnu podrsku Liberalnog saveza, LS.
Dok DPS i SDP imaju slicne politicke programe, LS je stranka koja buducnost nove vlade dovodi u pitanje. Djukanovic odugovlaci sa preduzimanjem koraka koji bi vodili nezavisnosti, a liberali zele da se bez odlaganja krene u proces ostvarenja nezavisnosti.
Djukanovic nije imao drugog izbora, pa je morao da uzme u obzir stav Liberalnog saveza, posto sest poslanickih mesta ove stranke donose prevagu u crnogorskom parlamentu koji broji 77 narodnih poslanika.
Umesto zahteva za ministarskim mestima u vladi, liberali su odlucili da iskoriste svoju poziciju da bi izdejstvovali prednost na crnogorskoj politickoj sceni.
Prvog dana zasedanja novoizabranog parlamenta, liberali su zahtevali da predsednik skupstine i zvanicnik DPS-a Svetozar Marovic ustupi svoje mesto njihovom kandidatu - Vesni Perovic. DPS je smatrao da nema izbora u toj stvari plaseci se da bi LS mogao uskratiti svoju podrsku. Svesni svog uticaja, liberali su iznosili zahteve za koje se veruje da kompromituju predsednika Djukanovica, a on, mada se zalaze za nezavisnost Crne Gore, tezi postizanju konsenzusa u zemlji o nacinu otcepljenja od jugoslovenske federacije.
Politicki konsenzus po ovom pitanju nema nikakvog znacaja za liberale. Tokom rasprava o vladinom programu za njen predstojeci mandat, oni su primorali potpredsednika DPS-a i buduceg premijera Filipa Vujanovica da u program unese sporazum o organizovanju referenduma o nezavisnosti.
U medjuvremenu, Vujanovic je objavio da je jedan od prvih zadataka vlade zapocinjanje pregovora sa Srbijom o buducim odnosima izmedju dva sastavna dela jugoslovenske federacije.
Liberali veruju da su Vujanovic i Djukanovic vec zapoceli tajne pregovore sa Beogradom i stoga su zabrinuti da ce ovi razgovori usporiti proces odvajanja Crne Gore od zajednicke drzave.
LS je protumacio najavu pregovora sa Srbijom kao povratak na situaciju od pre dve godine kada je bila aktuelna rasprava o redefinisanju odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, a ne i neposredna debata o nezavisnosti.
Liberali se takodje ostro suprotstavljaju vladinoj odluci da pregovara sa crnogorskom opozicijom "Zajedno za Jugoslaviju". "Vlada ne bi trebalo da ima ikakvog kontakta sa opozicijom," kaze bivsi lider Liberalne stranke Slavko Perovic.
Medjutim, Djukanovic se nasao u teskoj situaciji posto je opozicija pretila da ce bojkotovati bilo kakav referendum o nezavisnosti usled cega bi predsednikovi napori usmereni na pomirenje izmedju sledbenika i kriticara nezavisnosti kao opcije bili osudjeni na neuspeh.
Opozicija veruje da je novi program vlade, ciji je nacrt izneo Vujanovic, otisao predaleko u pokusaju da marginalizuje one Crnogorce koji zele da ostanu u federaciji.
Jedan od onih koji su nezadovoljni vladinim programom je predsednik Narodne stranke Dragan Soc, koji je koaliciju DPS-a i SDP-a napustio u decembru mesecu prosle godine, u znak protesta protiv odbijanja njegovih kolega da zapocnu ozbiljan dijalog sa Srbijom o pitanju nezavisnosti.
Soc tvrdi da je ostavljeno veoma malo prostora za diskusiju posto su njegovi koalicioni partneri insistirali na priznavanju Srbije i Crne Gore kao dve suverene drzave.
Opozicija veruje da je od sustinske vaznosti da se cuje njihov glas u pregovorima o nezavisnosti. Prirodno, liberali bi pokusali da sprece takav razvoj dogadjaja makar dok su u savezu sa vladajucom koalicijom.
Pitanje nezavisnosti je vec naskodilo Crnoj Gori na finansijskom planu, posto su zapadne agencije za pruzanje pomoci, koje se suprotstavljaju nezavisnosti Crne Gore, odlozili upucivanje ocajnicki potrebnih sredstava crnogorskim vlastima.
Veci deo sume od 89 miliona dolara koji je odobrio americki kongres je zadrzan kao deo pritiska medjunarodne zajednice da Crna Gora ostane u jugoslovenskoj federaciji. Time se pogorsavaju socijalni problemi u manje razvijenim delovima republike i produbljuju politicke tenzije u Podgorici.
Zoran Radulovic je novinar podgorickog nedeljnika "Monitor".
