Hadžić prebačen u Hag
Bivši lider hrvatskih Srba se u izmenjenoj optužnici tereti i za komandnu odgovornost.
Hadžić prebačen u Hag
Bivši lider hrvatskih Srba se u izmenjenoj optužnici tereti i za komandnu odgovornost.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 702, 22. jul 2011.)
Goran Hadžić je prebačen u Hag i prvi put će se pred Tribunalom pojaviti 25. jula – potvrdio je tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) na konferenciji za štampu održanoj ove sedmice.
Neposredno pre toga, sud je doneo odluku o potvrđivanju nove, izmenjene verzije optužnice koja je 2004. godine podignuta protiv okrivljenog. Zahvaljujući značajnoj promeni, Hadžiću se više ne pripisuje samo individualna, nego i komandna odgovornost.
To znači da je, čak i da nije planirao da lično počini zločine, znao – ili imao razloga da zna – da će se zločini dogoditi ili da su ih već počinili njegovi potčinjeni, te da nije preduzeo „neophodne i razumne“ mere za sprečavanje zločina ili kažnjavanje počinilaca.
U izmenjenoj optužnici će se naći i jedan zločin za koji se okrivljeni do sada nije teretio – ubijanje 17 ljudi u skladištu Veleprometa (Vukovar).
Pojašnjavaju se i postojeće tačke optužnice, a dodati su i neki gradovi i sela u tačkama koje se odnose na pljačku i bezobzirno razaranje.
Bramerc je nagovestio da će tužilaštvo uskoro podneti zvaničnu verziju izmenjene optužnice.
Primetio je i da – iako se možda ne radi o optuženiku toliko visokog ranga kao što su to bivši lideri bosanskih Srba, Ratko Mladić ili Radovan Karadžić – Hadžić ipak jeste „visoka politička ličnost“, čiji su navodni zločini „veliki i teški“.
„Hadžić će odgovarati za smrt više stotina i raseljavanje više hiljada ljudi“, kazao je Bramerc.
Hadžić je uhapšen u Srbiji 20. jula, nakon sedam godina provedenih u skrivanju, kao poslednji begunac za kojim je tragao Haški tribunal.
Tokom hrvatskog rata, Hadžić je bio predsednik vlade samoproglašene Srpske Autonomne Oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema (SAO SBZS), a u periodu od februara 1992. do decembra 1993. i predsednik takozvane Republike Srpske Krajine (RSK), koja je u sebe uključivala i teritoriju SAO SBZS.
Tereti se po 14 tačaka za zločine protiv čovečnosti koji su navodno počinjeni nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom, uključujući progone, istrebljenje, ubijanje, pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, okrutno postupanje, deportaciju, bezobzirno razaranje i pljačku.
Navodno je, uz ostale političke i vojne zvaničnike sudelovao i u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (ZZP), čiji je cilj bilo „trajno prisilno raseljavanje većine hrvatskog i ostalog nesrpskog stanovništva sa približno jedne trećine teritorije Republike Hrvatske“, kako bi bila stvorena država u kojoj će dominirati Srbi.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
