Makedonci ljuti zbog odluke kosovskog parlamenta

Makedonija je ljutito reagovala na odluku kosovskog parlamenta u Pristini prosle nedelje o odbacivanju sporazuma o granici izmedju SR Jugoslavije i Makedonije. Dok kosovski Albanci veruju da ovaj sporazum podriva njihove teznje za nezavisnoscu pokrajine, Makedonci smatraju da je rec o teritorijalnim pretenzijama Kosova.

Premijer Ljupco Georgijevski je odluku o odbacivanju sporazuma izmedju Beograda i Skoplja iz januara 2001. godine opisao kao akt "hladnog rata" koji bi mogao destabilizovati citav region.

Mnogi koji zive u pogranicnom podrucju strahuju od ponovnog razbuktavanja oruzanog sukoba izmedju Makedonaca i Albanaca. Do sukoba je doslo neposredno nakon sto je parlament u Skoplju ratifikovao sporazum o granicama u februaru 2001.

Bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic odbijao je tokom svoje vladavine da preduzme korake radi utvrdjivanja granicne linije. Makedonija je, stoga, pozdravila odluku Vojislava Kostunice da se pripremi sporazum ubrzo nakon preuzimanja duznosti predsednika SR Jugoslavije.

Ovim potezom je dodatno osnazena kontrola iz Beograda nad spoljnim granicama Kosova, iako je juzna pokrajina protektorat kojim upravlja administracija Ujedinjenih nacija. To je razbesnelo kosovske Albance.

Makedonski predsednik Boris Trajkovski zatrazio je od makedonskog parlamenta da ignorise rezoluciju kosovske skupstine. Trajkovski tvrdi da se radi samo o simbolicnom gestu Kosovara, jer to telo nema ovlascenja da donosi takve odluke.

"Nije neophodno raspravljati o ovom pitanju jer je ovaj akt nistavan i ne povlaci za sobom nikakve pravne posledice", izjavio je Trajkovski.

Medjutim, uticajne licnosti u Skoplju su odbacile ovakav pristup. Prkosni Georgijevski je pokrenuo skupstinsku raspravu o ovom pitanju, kritikujuci sopstvenog predsednika, kosovski parlament i medjunarodnu zajednicu. On je zatrazio od makedonskog parlamenta da snazno protestuje protiv ove rezolucije.

Ostali makedonski poslanici su osudili svoje kolege iz redova etnicke albanske zajednice jer nisu, kako tvrde, branili teritorijalni integritet Makedonije. Makedonski poslanici smatraju da je takva lojalnost od kljucne vaznosti ukoliko se zeli opstanak Ohridskog mirovnog sporazuma.

U medjuvremenu, tenzije rastu duz granice izmedju Makedonije i Kosova posle rezolucije kosovskog parlamenta.

Makedonska armija tvrdi da su dve granate ispaljene sa kosovske strane eksplodirale u blizini makedonskog sela Tanusevac. Takodje se tvrdi da se sa kosovske strane granice pucalo na oklopni transporter makedonske vojske koji je bio u patroli. Zvanicnici NATO-a nisu zeleli da pridaju veci znacaj ovim incidentima tvrdeci da nisu tako ozbiljni.

Makedonski parlament je 29. maja usvojio rezoluciju u kojoj zahteva da se ponisti rezolucija kosovskog parlamenta i potvrdi proslogodisnji sporazum izmedju Skoplja i Beograda. Makedonski poslanici su takodje zatrazili da medjunarodna zajednica podrzi sporazum Beograda i Skoplja o granici izmedju dve drzave.

Albanske stranke u makedonskom parlamentu uzdrzale su se od glasanja. Demokratska partija Albanaca, DPA, bojkotovala je skupstinsku raspravu o drzavnoj granici mada su njeni poslanici glasali za usvajanje sporazuma izmedju Beograda i Skoplja.

Aleksandar Florovski, poslanik vladajuce stranke VMRO-DPMNE, optuzio je albanski politicki establisment u Makedoniji da "podriva" Ohridski sporazum. On je pozvao albanske politicare da iskazu dobru volju tako sto bi javno apelovali da se obustave oruzani napadi sa Kosova na makedonske snage bezbednosti.

Agim Fetahu je direktor IWPR projekta u Makedoniji. Veton Latifi je saradjivao u pripremi ovog teksta.