HRVATI „POKAZIVALI SPREMNOST DA OPROSTE“ POBUNJENICIMA
Poslednji svedok odbrane na suđenju Markaču rekao je kako se zakon o amnestiji odnosio na srpske vojnike koji nisu sudelovali u težim zločinima.
HRVATI „POKAZIVALI SPREMNOST DA OPROSTE“ POBUNJENICIMA
Poslednji svedok odbrane na suđenju Markaču rekao je kako se zakon o amnestiji odnosio na srpske vojnike koji nisu sudelovali u težim zločinima.
Na suđenju bivšim hrvatskim generalima, jedan hrvatski advokat je ove sedmice izjavio da je zagrebačka vlada pokazala spremnost da oprosti izvesnim srpskim pobunjenicima.
Kao poslednji svedok odbrane na suđenju bivšem hrvatskom šefu policije Mladenu Markaču pojavio se Tomislav Penić – jedan od autora zakona o amnestiji za Srbe koji su sudelovali u oružanoj pobuni protiv Hrvatske, ali nisu počinili teške zločine.
Nakon što su hrvatske snage u Operaciji Oluja zauzele Krajinu – koju su od 1991. do avgusta 1995. kontrolisali pobunjeni Srbi – protiv mnogih Krajišnika bile su podignute optužnice.
„Jedini cilj i smisao tog zakona bio je taj da pokaže političku volju i spremnost za oprost pripadnicima srpskih paravojnih jedinica koji nisu sudelovali u težim zločinima, kakvi su zločini protiv čovečnosti“, kazao je Penić.
Markač se, zajedno sa generalima Antom Gotovinom i Ivanom Čermakom, tereti za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja srpskog stanovništva sa područja Krajine tokom 1995.
U optužnici se navodi da je Gotovina bio glavni operativni komandant ofanzive za južni deo Krajine, dok je Markač bio nadležan za jedinice specijalne policije, a Čermak za garnizon u Kninu.
Penić je pred sudom rekao da je tokom 1990., kao pomoćnik ministra pravde u hrvatskoj vladi, sudelovao u izradi nacrta zakona o amnestiji, usvojenog u septembru 1992.
„Zakonodavac je bio svestan činjenice da su neki ljudi bili zavedeni ili naprosto izmanipulisani, tako da je želeo da pokaže kako takvo indukovano ponašanje neće biti [kažnjavano] osim ukoliko za posledicu nije imalo teže krivično delo ili ratni zločin“, kazao je Penić pred sudom.
On je izjavio i da je bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman podržavao spomenuti zakon, te da je odigrao važnu ulogu u njegovom usvajanju.
Govoreći o vlastitoj saradnji sa odeljenjem za pomilovanja hrvatskog ministarstva pravosuđa, svedok je rekao da je njegov zadatak bio da se, kao stručnjak i profesionalac, brine o svim zahtevima za pomilovanje.
Markačev branilac Goran Mikuličić upitao je svedoka kako su ti zahtevi izgledali.
„Bili su to zahtevi za pomilovanje, molbe osoba koje su počinile krivična dela nakon 1990., od samog početka oružanog sukoba u Hrvatskoj“, odgovorio je Penić.
„To je uključivalo i molbe očajnih ljudi koji su sudelovali u zločinima ili su ih, iz različitih razloga, sami počinili.“
Pojašnjavajući pravnu proceduru, svedok je rekao da su sve molbe „bile sistematizovane prema vrsti i težini počinjenog zločina. Nakon što bi peticija sa pratećom dokumentacijom i mišljenjem suda bila podneta, usledilo bi njeno prosleđivanje . . . predsedniku, koji bi potom doneo odluku o [eventualnom] pomilovanju“.
Mikuličić je postavio pitanje o etničkom poreklu osoba koje su u periodu od 1992. do 1995. podnosile molbe za pomilovanja.
„Bilo je tu slučajeva svih vsta, ali se većina molbi odnosila na pripadnike srpskih paravojnih jedinica, što znači da su ih uglavnom podnosile osobe srpske nacionalnosti“, odgovorio je svedok.
Nakon kratkog unakrsnog ispitivanja svedoka od strane advokata generala Gotovine i Čermaka, Markačev je dokazni postupak priveden kraju.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
Kao poslednji svedok odbrane na suđenju bivšem hrvatskom šefu policije Mladenu Markaču pojavio se Tomislav Penić – jedan od autora zakona o amnestiji za Srbe koji su sudelovali u oružanoj pobuni protiv Hrvatske, ali nisu počinili teške zločine.
Nakon što su hrvatske snage u Operaciji Oluja zauzele Krajinu – koju su od 1991. do avgusta 1995. kontrolisali pobunjeni Srbi – protiv mnogih Krajišnika bile su podignute optužnice.
„Jedini cilj i smisao tog zakona bio je taj da pokaže političku volju i spremnost za oprost pripadnicima srpskih paravojnih jedinica koji nisu sudelovali u težim zločinima, kakvi su zločini protiv čovečnosti“, kazao je Penić.
Markač se, zajedno sa generalima Antom Gotovinom i Ivanom Čermakom, tereti za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja srpskog stanovništva sa područja Krajine tokom 1995.
U optužnici se navodi da je Gotovina bio glavni operativni komandant ofanzive za južni deo Krajine, dok je Markač bio nadležan za jedinice specijalne policije, a Čermak za garnizon u Kninu.
Penić je pred sudom rekao da je tokom 1990., kao pomoćnik ministra pravde u hrvatskoj vladi, sudelovao u izradi nacrta zakona o amnestiji, usvojenog u septembru 1992.
„Zakonodavac je bio svestan činjenice da su neki ljudi bili zavedeni ili naprosto izmanipulisani, tako da je želeo da pokaže kako takvo indukovano ponašanje neće biti [kažnjavano] osim ukoliko za posledicu nije imalo teže krivično delo ili ratni zločin“, kazao je Penić pred sudom.
On je izjavio i da je bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman podržavao spomenuti zakon, te da je odigrao važnu ulogu u njegovom usvajanju.
Govoreći o vlastitoj saradnji sa odeljenjem za pomilovanja hrvatskog ministarstva pravosuđa, svedok je rekao da je njegov zadatak bio da se, kao stručnjak i profesionalac, brine o svim zahtevima za pomilovanje.
Markačev branilac Goran Mikuličić upitao je svedoka kako su ti zahtevi izgledali.
„Bili su to zahtevi za pomilovanje, molbe osoba koje su počinile krivična dela nakon 1990., od samog početka oružanog sukoba u Hrvatskoj“, odgovorio je Penić.
„To je uključivalo i molbe očajnih ljudi koji su sudelovali u zločinima ili su ih, iz različitih razloga, sami počinili.“
Pojašnjavajući pravnu proceduru, svedok je rekao da su sve molbe „bile sistematizovane prema vrsti i težini počinjenog zločina. Nakon što bi peticija sa pratećom dokumentacijom i mišljenjem suda bila podneta, usledilo bi njeno prosleđivanje . . . predsedniku, koji bi potom doneo odluku o [eventualnom] pomilovanju“.
Mikuličić je postavio pitanje o etničkom poreklu osoba koje su u periodu od 1992. do 1995. podnosile molbe za pomilovanja.
„Bilo je tu slučajeva svih vsta, ali se većina molbi odnosila na pripadnike srpskih paravojnih jedinica, što znači da su ih uglavnom podnosile osobe srpske nacionalnosti“, odgovorio je svedok.
Nakon kratkog unakrsnog ispitivanja svedoka od strane advokata generala Gotovine i Čermaka, Markačev je dokazni postupak priveden kraju.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
