Bosna i Hercegovina: Voćar

Kako je zahvaljujući projektu u kojem je sudelovalo više etničkih zajednica stvoren uspešan ekonomski model za bosansko-hercegovački poljoprivredni sektor.

Bosna i Hercegovina: Voćar

Kako je zahvaljujući projektu u kojem je sudelovalo više etničkih zajednica stvoren uspešan ekonomski model za bosansko-hercegovački poljoprivredni sektor.

youtube video thumbnail for video bQYNhaJupw0
Tuesday, 13 August, 2013

Ovaj film je priča o tome kako je jedan mali multi-etnički poduhvat izrastao u nešto što menadžeri nazivaju najvećom bosansko-hercegovačkom poljoprivrednom zadrugom.

Zvornički "Voćar" osnovan je 2002. godine, u vreme kada su se bosanske izbeglice još uvek vraćale na područje Zvornika u severoistočnoj Bosni i Hercegovini. Sve su započela petorica Srba i petorica Bošnjaka.

Jedan od prvih srpskih farmera koji se uključio u projekat, Dragoljub Vukotić, priseća se: "Kad su me prvi put pozvali i pitali me da li želim da uđem u zadrugu, morao sam da porazgovaram sa ljudima kako bih proverio da li mogu, jer sam se plašio da će mi neko spaliti kuću."

Međutim, poduhvat je naišao na podršku obeju zajednica, jer su među farmerima bili ljudi koje su tamošnji stanovnici smatrali uzornim, uglednim ličnostima.

"Zadruga je bila svjetlost na kraju tunela. Ona je ljudima pomogla da prežive", kaže Memsur Galjić, Bošnjak koji trenutno obavlja funkciju zamenika direktora zvorničkog "Voćara". "Bili smo zemlja koja je upravo izašla iz rata i nije bilo nikakvog posla . . . To je značilo da smo mi kao povratnici bili u prilici da zaradimo prvi novac nakon devedesetih."

Iako su većinu onih koji su prvi potpisali ugovor činili bošnjački povratnici kojima je bio neophodan izvor prihoda, uskoro su im se pridružili i Srbi. Zadruga se sada proširila i izvan Zvornika, zahvatajući veći deo severoistočne Bosne i Hercegovine. Čini je 1,000 kooperanata i menadžment u kojem su trojica Bošnjaka i trojica Srba.

Zadruga je u početku bila usredsređena na brzo sazrevajuće useve, poput krastavaca, na kojima se u kratkom roku može zaraditi novac koji je neophodan domaćinstvima – da bi se danas posao proširio, obuhvatajući i voćke koje sporije sazrevaju.

Ona svojim članovima i dalje nudi snažnu podršku, obezbeđujući seme i sve što je potrebno za sezonu, a onda i otkupljujući i prodajući njihove proizvode.

Ovaj film je nastao u sklopu projekta Obični heroji, kojeg finansira Ambasada Kraljevine Norveške u Sarajevu. IWPR taj projekat realizuje u saradnji sa sarajevskim Centrom za postkonfliktna istraživanja.
 

Frontline Updates
Support local journalists