Hrvatska u Iscekivanju Predaje Vlasti
Proces predaje vlasti posle rezultata nedavnih izbora u Hrvatskoj zacudjujuce je spor i ometa ga odsustvo zakona koji regulise promenu vlade kao i oklevanje dosadasnje vlasti da napusti svoj polozaj.
Hrvatska u Iscekivanju Predaje Vlasti
Proces predaje vlasti posle rezultata nedavnih izbora u Hrvatskoj zacudjujuce je spor i ometa ga odsustvo zakona koji regulise promenu vlade kao i oklevanje dosadasnje vlasti da napusti svoj polozaj.
U Hrvatskoj preovladjuju spekulacije o tome da stranka Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) koja je tesko porazena u nedavnim parlamentarnim izborima, nije spremna predati upravu novoj vlasti.
Dosadasnja vlast preokupirana je svojom sopstvenom sudbinom, dok se nova vlada jos nije osnovala. Hrvatska, pokazuje se, nema jasan zakon koji propisuje kada bi nova vlada trebalo da preuzme vlast.
Kao rezultat, sumnja se da HDZ ceka na rezultat predsednickih izbora 24. januara. Po jednoj teoriji ukoliko Mate Granic, ministar spoljnih poslova dosadasnje HDZ vlade, pobedi na predsednickim izborima, on bi ponovio taktiku koju je upotrebljavao preminuli hrvatski predsednik Franjo Tudjman.
Kada je opozicija pobedila na lokalnim izborima u Zagrebu, Tudjman je odlucio da njegova HDZ stranka upkos svemu dobije mandat za formiranje gradske vlade. Ucenjivanjem i podmicivanjem pojedinih opozicionih delegata, on je obezbedio vecinu i stoga nastavio da vlada Zagrebom, upkos opozicionoj pobedi.
Ukoliko Granic pobedi na predsednickim izborima, neki analiticari u Hrvatskoj predvidjaju da bi ekstremna struja HDZ mogla insistirati da on dodeli mandat za formiranje nacionalne vlade HDZ partiji i tako ignorise tezak poraz na izborima.
Ovoj dilemi je dosao kraj kada je 12. januara privremeni predsednik Vlatko Pavletic, objavio da ce 22.januara, u zavisnosti od prigovora na izborne rezultate, dodeliti mandat za formiranje nove vlade vodji Socijaldemokratske partije, Ivici Racanu.
Racan, buduci premijer, u nekoliko je navrata upozoravao na opasnost od odgadjanja. Hrvatska ekonomija je u krizi i neredi radnika su u porastu. U nedostatku vlade kojoj bi se mogli obratiti pogorsane su nedace radnika.
Medjutim, Racan ce se suociti sa pojedinim problemima prilikom formiranja nove vlade. Dve koalicije, njegova Socijaldemokratska partija (SDP) i Hrvatska socijalliberalna stranka (HSLS) kao i "cetvorica" - Hrvatska seljacka stranka, Hrvatska narodna stranka, Liberalna stranka kao i Istarska demokratska skupstina, su se pre izbora obavezali da ce zajednicki formirati vladu i nece uci u koaliciju sa HDZ.
Iako su SDP/HSLS obezbedili dovoljno glasova da sami formiraju vladu, Ivica Racan ce se drzati sporazuma zbog parlamentarne saradnje i ponuditi neka ministarska mesta preostalom opozicionom bloku. Vladi je potrebna "cetvorka" i njena 24 clana parlamenta da bi se zagarantovala dvotrecinska vecina potrebna da se izmeni Ustav.
Nova vlada ce se stoga sastojati od sestoclane koalicije, koja se naginje levom centru. Racan obecava stabilnu vladu koja ce ukinuti monopolsku jednopartijsku vlast.
HDZ, koja je na vlasti vec deset godina, jos nije u stanju da se pomiri sa ulogom opozicione partije. HDZ vodje izdaju stalna upozorenja o opasnosti odmazde protiv njenog clanstva i drugih simpatizera u oblasti javnog nadlestva i medija.
Od drzavne televizije do javnih preduzeca, kao sto je zeleznica, industrija nafte i posta, policija, sudstvo i narocito vojska, HDZ je postavila svoje clanove. Ovi ljudi se osecaju ugrozenim zbog dolaska nove vlasti kojoj bi kao drzavni sluzbenici trebalo iskazati odanost.
SDP/HSLS su objavili da nemaju nameru da uklone imenovane sluzbenike iz redova HDZ sa polozaja. Medjutim, vecina biraca smatra da ce simpatizeri HDZ iz medija, obavestajne sluzbe i vojske morati biti ukonjeni sa polozaja ukoliko nova vlast zeli da sprovede trajne promene u Hrvatskoj.
Drago Hedl je redovni dopisnik IWPR iz Zagreba.
