SREBRENICKI SNIMAK PODIZE TENZIJE U SANDZAKU
Sukob oko verodostojnosti dva razlicita snimka zlocina pogorsao je odnose izmedju Srba i Bosnjaka u Novom Pazaru.
SREBRENICKI SNIMAK PODIZE TENZIJE U SANDZAKU
Sukob oko verodostojnosti dva razlicita snimka zlocina pogorsao je odnose izmedju Srba i Bosnjaka u Novom Pazaru.
Zoran Damjanovic, policajac iz Novog Pazara, strahuje da mu je porodica u opasnost zbog dogadjaja koji su se odigravali pre deset godina s druge strane granice u istocnoj Bosni.
"Sklonio sam porodicu iz ovog grada, i dok se ne dokaze da nisam bio u Skorpionima, ja nemam gde da se vratim", kaze on.
Fotografije Zorana Damjanovica, koje je objavio jedan beogradski nedeljnik, pojavile su se na posterima izlepljenim po Novom Pazaru.
Njima se on optuzuje da je bio clan "Skorpiona", zloglasne dobrovoljacke paravojne jedinice, koja je odgovorna za masovna ubistva Bosnjaka 1995. godine, u Srebrenici, u istocnoj Bosni.
Snimak "Skorpiona" kako ubijaju ratne zarobljenike, bosanske civile – pretezno adolescente, javnost u Srbiji je pocetkom juna videla na snimku, prikazanom na TV B92.
Posteri su izazvali posebno burne reakcije u Novom Pazaru, gde Bosnjaci cine vecinski deo stanovnistva.
Damjanovic, koji je u Novi Pazar dosao po zavrsetku konflikta na Kosovu, gde je do 1999. godine radio kao saobracajni policajac u Peci, od tada je izlozen stalnom pritisku i prijetnjama.
Nakon emitovanja snimaka ubistava iz Bosne i Hercegovine, odnosi Srba i Bosnjaka u Novom Pazaru veoma su zategnuti pred obelezavanje desetogodisnjice masakra bosanskih civila u Srebrenici.
Kaseta sa snimcima egzekucije sestorice muslimanskih muskaraca iz Srebrenice, koji se nalaze na spisku od oko 8.000 bosnjackih muskaraca i decaka iz Srebrenice ubijenih 1995. godine, prikazana je pocetkom juna u Haskom tribunalu, na sudjenju Slobodanu Milosevicu, bivsem predsedniku Srbije.
Nakon toga, prenele su je televizije u Srbiji. Sest pripadnika "Skorpiona" koji se vide na snimku uhapseno je posle toga u Srbiji i Hrvatskoj.
Ubrzo nakon prikazivanja ovih snimaka, sredinom juna, tvrdokorno-nacionalisticka Srpska radikalna stranka, SRS, cijem se predsedniku Vojislavu Seselju, takodje sudi za ratne zlocine u Hagu, pokusala je da ponisti efekat snimka iz Srebrenice.
SRS je prikazala snimak ubistva jednog pripadnika jugoslovenske armije koji su izvrsili pripadnici bosanske vojske. Taj snimak su potom prenele neke televizije u Srbiji.
Ova dva video snimka podigla su napetost u Novom Pazaru, gde se o ratnim zlocinima do sada uglavnom razgovaralo privatno, u uzim krugovima, ali se sada rasprave o tome mogu cuti i na ulici.
Muenesa Gilic, psiholog, smatra da je konacno doslo vreme za suocavanje sa istinom i otvoren razgovor o desavanjima u ratovima na teritoriji bivse Jugoslavije.
Ranije, kaze ona, ljudi su, u nedostatku dokaza, bili prisiljeni da svoje stavove potiskuju ili skrivaju.
"Mislim da je proslo vreme nekih ozbiljnijih sukoba, ali moguce je da u samim raspravama bude zestoko, da bude energicnijih razgovora gde ce ljudi jedni drugima davati do znanja da se o mnogim zlocinima do sada znalo, ali se cutalo", rekla je Muenesa za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR.
"Ipak, verujem da ce uvek ostati jedna grupa ljudi koja nece hteti da prizna zlocine, ali to je skoro neminovno".
Zibija Sarenkapic, koja radi za lokalnu nevladinu organizaciju, takodje kaze kako veruje da su snimci doveli do zahladjenja odnosa izmedju dve etnicke grupe u Sandzaku.
"Novi Pazar je imao odlicnu sansu da se ti pogorsani odnosi poprave, ali prikazivanje snimaka [iz Srebrenice] je tu mogucnost odlozilo za neko naredno vreme", kaze ona.
Vecina stanovnika Novog Pazara ima podeljena misljenja o snimcima ratnih zlocina – zavisno od njihove etnicke pripadnosti.
Sait, pedesetogodisnji Bosnjak, kaze da je ogorceniji nego ikad zbog srebrenickih masovnih ubistava.
Srebrenica je jedan od najvecih genocida u istoriji covecanstva, kaze on, ali mozda se nikad nece saznati sta se tacno desilo jer niko nije ostao da svedoci o tome.
"Srebrenica je osveta [Srbije] za Kosovo i za 1389. godinu [godina bitke na Kosovu, kada je Otomanska imperija porazila Srbiju]", kaze on.
"I sam Ratko Mladic [komandant vojske bosanskih Srba, optuzen za genocid u Srebrenici] je rekao: "Unistili smo dahije, osvetili smo Kosovo"."
Lokalni Srbi, s druge strane, isticu da sve zlocine treba osuditi i da se nije samo u Srebrenici ubijalo, ali neki odbijaju mogucnost da je bilo ubistava u Srebrenici. "Snimak o Srebrenici je montaza i to je jasno svakom", ubedjen je Zlatko, sandzacki Srbin. "Nisu samo Srbi cinili zlocine. Bilo je zlocina i nad Srbima o kojima se uopste ne govori".
S druge strane, Saco, jedan stariji Bosnjak, kaze da je snimak na kome se vidi egzekucija jednog srpskog vojnika ocito montaza.
"Skeptican sam prema snimku, gde se prikazuje ubijanje Srba jer se ne vidi tacno sta se desava", kaze on. "Ocigledno je da se trazi krivica na drugoj strani".
Azem Hajdarevic, predsednik Skupstine opstine Novi Pazar, misli da ljudi treba da znaju istinu o Srebrenici, ali i svaku drugu istinu o zlocinima koji su pocinjeni.
Predsednik opstine ne smatra da su snimci znacajnije povecali tenzije, ali zali zbog pokusaja SRS-a da neutralizuje efekat prvobitnog snimka egzekucije.
Ta dva dogadjaja se ne mogu porediti, insistira on, a emitovanje snimka ubistva vojnika naziva "jalovim pokusajem ciji je cilj prikupljanje politickih poena". "Sve zlocine treba raskrinkati", kaze on. "Ipak, sada nije umesno prikazivati snimke koje je obelodanila SRS, posto se u Srebrenici desio zlocin ogromnih razmera".
Milan Veselinovic, predsednik lokalnog ogranka SRS-a, tvrdi upravo suprotno.
Snimci na kojima se vide "Skorpioni" kako ubijaju sestoro ljudi nisu verodostojni, insistira on [iako su sami pripadnici "Skorpiona" priznali verodostojnost kasete], ali veruje snimcima koje je emitovala SRS.
Veselinovic kaze da snimak sa "Skorpionima" treba da posluzi necijim politickim ciljevima. "Namera je da se Srbi ponize i proglase genocidnim narodom", izricit je Veselinovic.
Dok traje ova zestoka rasprava, mnogi Bosnjaci se spremaju za put u Srebrenicu da bi uzeli ucesca u komemoraciji povodom desetogodisnjice masakra u Srebrenici.
"Ici cu u Srebrenicu. Osecam se duznim da budem tamo", kaze jedan tinejdzer. "Ali mi se ne svidja sto je i ovaj odlazak postao politicka stvar".
Alma Rizvanovic i Prvoslav Karanovic su saradnici IWPR/BIRN-a. iz Srebrenice, za BCR. "Konvoji nisu mogli da se probiju do Srebrenice jer su Srbi iz Bratunca otimali humanitarne pakete pomoci. Prakticno nismo imali nista tako da su ljudi morali da tragaju za hranom".
Nura Begovic, koja se nalazi na celu organizacije prezivelih zrtava "Majke iz Srebrenice", ciji su muz i sin ubijeni 1995. godine, bila je medju "torbarima" u noci kada je Kravica pala u ruke bosanskoj vojsci.
"Bio je Bozic. Znali smo da ce imati dosta hrane dok smo mi umirali od gladi", kaze ona. "Uzela sam kcerku sa sobom i pratila vojnike do Kravice nadajuci se da cu doci do nekog zalogaja. Bilo je dosta nas, civila, uglavnom majki sa gladnom decom. Ulazili smo u njihove kuce i uzimali hranu".
"Bilo je 55.000 ljudi u Srebrenici – svi su bili izgladneli", priseca se Nedzad Mulabdic, jos jedan preziveli iz Srebrenice. "Nismo mogli da sedimo i cekamo da nam deca pomru. Tragali smo za bilo kakvim nacinom da dodjemo do hrane, a to je bio jedan od nacina".
Medjutim, Jovan Nikolic negira da su tragali samo za hranom. "Ako kazu da su trazili samo hranu u nasim selima, onda lazu", kaze on. "Njihov cilj je bio da spoje Kravicu sa Srebrenicom kako bi prosirili muslimansku teritoriju".
Nikolic, uvazeni sredovecni covek koji je sada direktor bratunacke srednje skole, izjavio je za BCR da je njegova uloga u neprijateljstvima bila kratkotrajna. On je komandovao srpskim snagama u Kravici od pocetka rata do decembra 1992. godine kada je ranjen, i nije imao znacajniju ulogu u borbama, kako tvrdi.
Ipak, pripadnici Ministarstva unutrasnjih poslova bosanskih Srba, postupajuci po nalogu bosanskog drzavnog tuzioca, uhapsili su Nikolica i jos drugih deset lokalnih Srba 23. juna zbog sumnje da su umesani u masakr u Kravici.
Do 1995. godine, on je bio direktor bratunacke poljoprivredne zadruge, koja je bila vlasnik skladista u Kravici.
U istrazi o pokolju u skladistu, koji je pokrenula policija bosanskih Srba, utvrdjeno je da je Nikolic dopustio vojsci bosanskih Srba da koristi zgradu za pritvor i potom ubistvo Bosnjaka iz Srebrenice. Sto je jos vaznije, u toj istrazi se ukazuje da je Nikolic ucestvovao u ubijanju.
Policija bosanskih Srba je utvrdila da je Nikolic, posle ubistava, bio saucesnik u prikrivanju tragova zlocina i premestanju tela zrtava na nepoznatu lokaciju.
Ministarstvo unutrasnjih poslova bosanskih Srba prosledilo je dosije o Nikolicu i jos deset drugih osoba specijalnom odeljenju za ratne zlocine drzavnog tuzilastva. Potom je izdat nalog za njihovo hapsenje i transport u Sarajevo.
Ipak, posle cetiri dana u pritvoru, Nikolic je oslobodjen. Prema izvorima iz suda BCR-a u sudu, sudije su saopstile da nema dovoljno dokaza za zadrzavanje u pritvoru.
Nakon pustanja iz pritvora, Nikolic je izjavio za lokalne medije da nije imao nikakvu ulogu u masakru u Kravici kao i da je za ubistva saznao dan nakon sto su se dogodila.
BCR je razgovarao sa jos jednim istaknutim Srbinom, Milosem Milanovicem. Osim sto vodi lokalni ogranak udruzenja ratnih veterana, Milovanovic je takodje clan Saveta za Srebrenicu ispred Srpske demokratske stranke, SDS, partije koju je osnovao i vodio lider bosanskih Srba i haski optuzenik Radovan Karadzic.
Milovanovic tvrdi da su Oricevi ljudi krivi za masovna ubistva u selu u decembru 1993. godine. "Na Bozic, 1993. godine, ubijeno je 83 ljudi, uglavnom civila, i njihova imena ce biti urezana na spomeniku koji gradimo", kaze on.
Njegova tvrdnja se ne poklapa sa secanjima drugih mestana koji svi kazu da su napustili selo kada su pocele borbe 1992. godine i presli preko granice u Srbiju.
Milovanovic takodje odbija da prihvati da je na hiljade muskaraca i decaka iz Srebrenice ubijeno 1995. godine, iako je vlada Republike Srpske, RS, sama priznala zlocin u izvestaju koji je objavljen pre vise od godinu dana. "Taj masakr je laz", rekao je on za BCR u februaru ove godine. Kada je intervjuisan cetiri meseca kasnije, ostao je pri istom stavu. "To je propaganda ciji je cilj da se srpski narod prikaze u losem svetlu. Muslimani lazu, manipulisu brojkama i preuvelicavaju ono sto se desilo. Mnogo je vise Srba poginulo u Srebrenici nego Muslimana".
Milanovic negira da se masakr Bosnjaka dogodio, mada je komandovao paravojnom jedinicom "Srpska garda" za koju se tvrdi da je ucestvovala u pokolju.
Izvori iz Haskog tribunala su rekli za BCR da sada poseduju dokaze da je Milovanovic bio na mestu gde se odigrao srebrenicki masakr. On, medjutim, tvrdi da je bio u Bratuncu u tom trenutku.
Kada su ga intervjuisali ovog meseca, Milovanovic je izneo drugaciju informaciju. "Bio sam tamo [u Srebrenici] u julu 1995. godine, ali sam bio obican vojnik, nista od nekog znacaja", tvrdi on.
Dodao je da je njegovo ime medju stotinama drugih na spisku onih koji su umesani u masakr. Ovaj spisak je sacinila Komisija Republike Srpske za Srebrenicu.
Milovanovic ne zeli da govori o skladistu u Kravici i kaze da ne zna koliko je Bosnjaka pobijeno tamo. Poput mnogih drugih Srba, on kaze da su dogadjaje u selu isprovocirali Muslimani koji su "upadali u srpska sela, ubijali, pljackali i spaljivali kuce".
Natrag u Kravici, BCR je pronasao Mija Jovanovica, mestanina koji se borio u redovima Vojske Republike Srpske, VRS. "Branio sam Kravicu kada je Oric usao sa svojim trupama 7. januara i mnogi civili su pobijeni", kaze on. "Spalili su selo, a nasa vojska je morala da se povuce jer su Oricevi ljudi bili znatno jaci".
On dodaje da bosnjacke zrtve u Kravici nisu bili civili vec vojnici, ubijeni u odmazdi zbog bosnjackih provokacija pocev od 1993. godine, pa nadalje.
"Muslimanski vojnici, koji su zeleli da predju na svoju teritoriju kod Tuzle, predali su se srpskim vojnicima koji su ih preuzeli i pobili", kaze on. "To nisu ucinili mestani, vec ludi vojnici koje je predvodio [komandant VRS general Ratko] Mladic".
U medjuvremenu, bosnjacki povratnici u oblast sela Kravice duboko su ogorceni zbog odluke bosanskih Srba da podignu memorijalni kompleks gde nece biti pomena o njihovim zrtvama iz sela. Neki medjunarodni zvanicnici su takodje kritikovali ovaj potez Srba. "Izgradnja ovog memorijalnog kompleksa je cinizam", izjavio je za BCR Carli Pauel, regionalni predstavnik Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Datum predvidjen za svecanost otkrivanja srpskog memorijalnog kompleksa je sada pomeren. Prvobitno je ceremonija otkrivanja spomenika planirana za avgust, ali je pomerena za 12. jul ove godine, sto se skoro poklapa sa komemoracijom posvecenoj desetoj godisnjici srebrenickog masakra.
Ovaj datum, 12. jul, je simbolican i iz drugih razloga. To je dan Svetog Petra, dan na koji je, pre jedne decenije, general Mladic formalno poklonio "oslobodjenu Srebrenicu srpskom narodu".
Do 29. juna postavice se drvene klupe oko spomenika za goste na svecanosti otkrivanja memorijalnog kompleksa. "Imacemo vladiku Vasiljevica, predsednistvo Republike Srpske i druga velika imena ovde", uverava jedan radnik novinare BCR-a.
Ipak, predsednistvo srpskog entiteta nije saopstilo da li ce uopste prisustvovati ovom dogadjaju.
U Bibicima, srpskom selu na samom ulazu u Srebrenicu, mnogi mestani se ogorceno protive kako pomirenju tako i priznavanju zlocina koji su pocinjeni u njihovo ime.
"Dobili su ono sto su trazili 1995. godine", rekao je Radivoje Babic za BCR. "Devedeset-devet procenata Srba ce vam reci istu stvar".
Vukosava Bibic, ciji je sin poginuo boreci se u redovima Vojske Republike Srpske, se slaze. "Bilo bi bolje da smo ih sve pobili, ili da su oni pobili sve nas", kaze ona, "jer ne mozemo nikad vise ziveti zajedno".
Mirna Mekic je reporter na obuci u IWPR/BIRN-u. Nerma Jelacic je direktor IWPR/BIRN-a za Bosnu i Hercegovinu.
